DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 1/1932 str. 37     <-- 37 -->        PDF

G. D. tvrdi u svom odgovoru, da sam i ja bio korektor njegove knjige i na
taj način pokušava da svali na mene jedan deo svojih grešaka. Time tvrdi jednu veliku
neistinu. Izjavljujem: korektor knjige g. D. nisam bio, jer njegov manuskript nisam
ni video. Da sam zaista bio korektor njegove knjige, g. Đ. bi me začelo spomenuo
u predgovoru kao što je to sasvim uobičajeno u naučnom svetu. Ne želim
niti hoću da budem hircus expiatorius g. Dordevića: tim pre, što g. Đ. nije hteo
primiti nijednu od mojih primedaba koje sam mu usmeno učinio pre ulaska knjige u
prodaju.
Pošto je presudio da nemam kvalifikacija za naučnu kritiku, g. Đ. na kraju
svoga odgovora izjavljuje, da više sa mnom neće polemisati. Kakogod hoće! Ja nisam
ni pisao svoju kritiku radi g. D-, kao što ni g. D. nije ni svoj odgovor pisao radi
mene. Obojica smo pisali radi obaveštenja javnosti, u prvom redu stručne i nastavničke
javnosti- To i sam g. D. na nekim mestima u svome odgovoru jasno ističe ov4m
recima: »Ali s obzirom na prilike kod nas« (?!), ili »... radi obaveštenja poštenog
sveta«. JPrema tome, g. Đ. se nije zadržao na terenu stručne i naučne diskusije, već
je bez ikakve potrebe sišao na teren ličnih napada. Ja na tome putu ovde ne mogu
sledovati primeru g. Đ.


II. — G. D. vrlo neverno citira misli stranih autora (Hempel-Wilhelm, Moliscii,
Fitting, Bonnier-du Sablon, Brehmer, Neger) i na taj način hoće da dokaže ono što
ti autori nisu tvrdili. Čudnovata stvar, kako g. D- ne uvida da navedeni citati iz dela
stranih autora ne potkrepljuju njegove greške i apsurde! Pored toga što g. Đ. često
citira samo fragmentarno, on navodi citate . ne razumevajući ih ili ne prati ideju
stranog autora do kraja ili navodi citate koji nemaju apsolutno nikakve veze sa pitanjem
o kome je reč. Evo primera:
1) U tač. 3. svoje odbrane g. D. tvrdi da su botaničari Hempel-Wilhelm u svome
delu »Die Bäume und Sträucher« dali istu definiciju ćelije kao i on. Međutim to apsolutno
nije istina. Iz citata koji navodi vidi sc da je »Das Innere der Holzgewächse,
wie der meisten Pflanzen,... aus »Zellen« zusammengesetzt«; zatim, da su te ćelije
»winzigen ringsum meist geschlossenen Kammern vergleichbar« ´i da su »miteinander
zu einem gemeinschaftlichen Ganzen, einem »Zellgewebe« vereinigt«. U tome se citatu
apsolutno ne tvrdi da su ćelije »šuplji prostori«, a g. D. tvrdi u svojoj knjizi da
su ćelije »šuplji prostori«. Šta više, pomenuti strani autori na kraju svoje rečenice
govore i o sadržaju ćelija: ».... nach Gestalt und Inhalt jedoch sehr von einander
abweichen«, a to je g. D. zaboravio (?) da citira.


Sem toga Hempel-Wilhelm i nisu imali nameru da u navedenoj rečenici dadu
definiciju ćelije- Oni su prosto kazali, da su biljke sagrađene iz ćelija, koje se mogu
uporediti sa »Kammern«; da su te ćelije spojene u »Zellgewebe« i da se jedna od
druge razlikuju »nach Gestalt und Inhalt«. Međutim, g. D. je u svojoj knjizi dao definiciju
ćelije, kad kaže da je biljno telo sastavljeno iz ćelija, »a to su kao što je
poznato šuplji prostori,...«. Takvu definiciju ćelija, da su one »šuplji prostori« (Hohlräume),
možemo naći još jedino u XVII i XVIII stoleću kod R. Hooke, Nohemiah
Grew i C. F. Wolff, vrlo viđenih botaničara svoga doba.


2) U tač. 9- g. Đ- navodi jedan duži citat iz G. Bonnier-L. du Sablon: Cours de
Botanique, str. 199., da bi potkrepio svoje tvrđenje da posle tangencijalne deobe kambijalne
ćelije jedna od dveju ćelija prelazi u svršeno tkivo, a druga ostaje i dalje meristematična.
Ali je g. D. iz celokupnog teksta i si. 273. francuskih botaničara mogao
uvideti, da se ceo taj citat odnosi samo na shemu. Oni su iz pedagoških razloga hteli
da uproste proces rada kambijuma i da taj proces učine jasnijim i shvatljivijim. Takvo
shematičko pretstavljanje mogao je g. D. naći i kod drugih autora (npr. Rothert).
Međutim, da je g. D. slučajno pročitao do kraja sve ono što francuski botaničari pišu
pod istim naslovom »Fonctionnement d´une assise génératrice««, tada bi u poslednjem


35