DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1932 str. 42 <-- 42 --> PDF |
1) Braneći se od zameraka u mojoj kritici, da nije dao pojam o osnovnom tkivu, g. Đ. tvrdi u svome odgovoru da je pojam osnovnog tkiva dao na mestu gde je spomenuo »osnovnu masu«, jer su po njegovom mišljenju oba izraza (osnovna masa i osnovno tkivo, odnosno Qrundgewebe i Grundmasse) identična. Međutim, taj smisao »osnovna masa« u knjizi g. D. nema. Jer, na vrlo mnogim mestima u svojoj knjizi g. D. pod osnovnim tkivom (= osnovna masa po g. Đ) podrazumeva i ona tkiva koja apsolutno nemaju ničega zajedničkog sa osnovnim tkivom (ni u fiziološkom ni u anatomskom smislu). G. Đ. pod osnovnom masom ( = osnovno tkivo po g. Đ.) podrazumeva i drvena vlakna i vlaknaste traheide. Na primer: Na str. 16. svoje knjige piše: »Drvena vlakna... čine osnovnu masu stabla i granja drveća«. Na str. 127.: »Drvenasta vlakna obrazuju osnovnu masu«. Na str. 128: »Vlaknaste traheide čine osnovnu masu i debelih su zidova«. Na str. 129.: »Drvenasta su vlakna širokog lumena, umereno tankih zidova i čine znatan deo osnovne mase«. I t. d., i t. d., mogli bismo ovde navesti primera koliko se god želi, gotovo sa svake strane II dela knjige g. D. Da drvena vlakna i vlaknaste traheide pripadaju osnovnom tkivu, to do danas još niko nije tvrdio, niti će iko u buduće tako što tvrditi. Tako je to, kad se jedna greška ne priznaje, već se hoće da brani novom i još težom greškom. 2) G. D. u tač. 5. svoje odbrane pokušava citatom iz Moliša: Anatomie der Pflanzen, da dokaže svoje tvrđenje, da se likodrveni snopići sastoje iz dve vrste tkiva. Tu je g. Đ. opet pobrkao značenja dvaju pojmova (tkivo i vrsta tkiva, odnosno Gewebe i Gewebeart). Molisch ne kaže da se sudovni snopić sastoji iz dve vrste tkiva (Gewebearten), kao što bi to hteo da prestavi g. D. u svome odgovoru, već Moliscli kaže iz dva različita tkiva (Gewebe). Uputiću ovde g. D. opet na Fitinga (Lehrbuch der Botanik). Za tkivo (Gewebe) Fitting kaže: »Jeder innigere Verband umhäuteter Protoplasten wird als Zellgewebe bezeichnet«. A za vrstu tkiva (Gewebeart) kaže: »Verband aus lauter gleichartigen Zellen nennt man eine Gewebeart«. To je potpuno jasno i za svakog razumljivo. Što se tiče Moliša, iz njegovog se citata vidi da je uzeo naziv tkivo (Gewebe) u njegovom širem značenju. A što sve taj pojam obuhvata, to se vrlo dobro vidi iz drugog dela istog citata koji je g. D. naveo. U tom delu citata Molisch objašnjava koja su to dva različita tkiva: »...ein markwärts gelegenes (Gewebe Vuković), der Holzteil oder das Xylem X und ein rindenwärts gelegenes (Gewebe Vuković), der Siebteil oder das Phloem Ph«. Da se ksilem odnosno floem ne sastoje iz po jedne vrste tkiva (jedne sa širokim i druge sa užim ćelijama po g. D.), već da se sastoje svaki iz po više vrsta tkiva, to ni početniku u Botanici nije potrebno naročito dokazivati. Zato Molisch " i nije tu rekao da se sudovni snopić sastoji iz dve vrste tkiva (Gewebearten), nego iz dva različita tkiva (Gewebe). Jer »Gewebe« u njegovom Širem značenju može obuhvatiti više »Gewebearten«. Da zaista pojam tkiva može biti uzet u širem smislu, ima puno dokaza u biljnoj Anatomiji. Da spomenemo ovde samo jedan slučaj. U biljnoj Anatomiji često se govori o sekundarnom tkivu u jednini. Na pr.: Drvo je sekundarno tkivo postalo delovanjem kambijalnog prstena sa unutrašnje strane. A bila bi velika besmislica, ako bi se tu naziv sekundarno tkivo shvatio kao vrsta tkiva, jer se u tome sekundarnom tkivu (drvetu) nalaze ne samo više vrsta tkiva, već i više sistema tkiva (sprovodni, mehanički i dr. sistemi tkiva). Kada g. Đ. tvrdi da su likodrveni snopići sagrađeni od dve vrste tkiva, jedne sa širokim i druge sa užim ćelijama, on pravi jednu tešku botaničku grešku. Iz te ga greške ne može izvući Molisch, jer taj botaničar nije tako tvrdio. G. D. je pozvao u pomoć i dendrologe Hempela i W.ilhelma iz 1889. god. i navodi jedan njihov tekst. Ali, iako je njihovo delo (Dendrologija) u mnogome zastarelo, ipak ni oni ne kažu, da se sudovni snopić sastoji iz dve vrste tkiva, 40 |