DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1932 str. 47 <-- 47 --> PDF |
Clematis vitalba ne obrazuju po 6—8 međusnopića između snopića lisnih tragova, već samo po 1 (i slovom: jedan) međusnopić! U to ga najbolje može ubediti Haberlandt, čiji tmtoritet u biljnoj Anatomiji svakako poznaje i g. D. (i ako ga nije pomenuo u svojoj literaturi na kraju knjige!?). Haberlandt: Physiologische Pflanzenanatomie, 1924, S. bl4, piše: »Bei Clematis vitalba tritt z. B. zwischen zwei Blattspurbündeln nur je ein Zwischenbündel auf«. Posle tolikih i takvih grešaka koje čini g. D. izvodeći me »iz zablude«, ja mu se ovde mogu samo zahvaliti na njegovoj dobronamernoj želji. Ne mogu ni pod kojim uslovom primiti njegovo gledište, jer se bojim da ne bih tada zapao u takvu zabludu, iz koje me više niko ne bi mogao izvući. Na kraju tač. 11. svoga odgovora g. D. tvrdi da je u njegovoj knjizi »uzet kao tip baš Clematis vitalba,...«. Na stranu sve greške, koje je g. Đ. počinio prilikom svojih izlaganja o formiranju i radu kambijalnog prstena, sudovnim snopićima, itd., ovde postavljamo jedno pitanje, da budemo jednom obavešteni i načisto: Kako jeg. D. smeo da r.o´tavi kao osnov svojoj dendrologiji tip koji za drveće i šiblje nema gotovo nikakvog značaja? I zar se tako nesavremena knjiga smela nameniti kao udžbenik studentima naših poljoprivredno-šumarskih fakulteta i kao naučni (?) uput šumarskim i tehničkim praktičarima? G. Đ. je svoju knjigu počeo pogrešno još iz samog osnova. Imajući to u vidu i s obzirom na mnogobrojne druge greške i apsurde učinjene u knjizi g. Đ., naš bi zaključak bio vrlo jednostavan i prost: knjiga »Anatomska grada drveta .. « ništavne je vrednosti i štetna, te bi je kao takvu trebalo što pre ukloniti sa očiju onih koji očekuju blagodati od nauke i koji se naukom bave. VIII. — Knjiga g. D. nije ni po koncepciji wi po obradi originalno delo, iako na naslovu stoji »Napisao D-r Petar Dordević«. Između teorisanja g. D. i njegove prakse, t. j . između onoga što u odgovoru tvrdi i onoga što je u svojoj knjizi uradio nema nikakve veze. Dok g. Đ. ima sasvim pravilno teorisko shvatanje vrlo delikatnog pitanja tuđe literarne svojine, dotle je u svojoj praksi potpuno nedosledan. Teorij a (u tač. 22. odgovora g. Đ.): »Pozajmiti od drugog pisca već utvrđene činjenice, koje u najviše slučajeva nisu rezultat njihovog ličnog istraživanja, već prenesena fakta iz kakvih drugih dela, opravdano je i dopušteno. Isto tako poštenije je, naročito u nauci, uneti ono što je dobro baš i tekstuclno, i time ne utirati trag porekla, nego li te iste tekstove izopačiti i red reci promeniti, da se samo ne bi moglo poznati odakle su uzete. To se g. V. zove obmana!« Praks a (u knjizi g. Đ.): G. Dordević nije samo pozajmljivao utvrđene činjenice od drugih pisaca i nije samo unosio one činjenice koje su postale opštom svojinom, već je iz dela stranih autora prevodio, i to prevodio čitave partije i odeljke. G. D., znači, ne pravi razliku između pozajmljivanja činjenic a i pozajmljivanja čitavih tekstov a iz dela stranih autora. Samo se tako može i objasniti, zašto je g. Đ. na prikupljenim tuđim tekstovima stavio svoje ime kao pisca. Dok je pozajmljivanje utvrđenih činjenica zaista ne samo dopušteno, već i neophodno potrebno, da bi knjiga bila na savremenoj naučnoj visini, dotle je prevođenje tuđih tekstova i stavljanje svoga imena kao autora jedan apsolutno neopravdan i nedopušten akt. Time je već prekoračeno u tuđe pravo literarne svojine. Tuđa izlaganja mogu se donositi i tekstuelno, ali se u tom slučaju uvek neizostavno mora naznačiti čiji je tekst i iz koga je dela uzet. Međutim, g. D. je preko svega toga prešao. Niti je manje tekstove stavljao pod navodnice, niti je čitaoca upućivao na autora i delo iz koga su oni uzeti, niti je za veće tekstove naznačio njihovo poreklo. Pa ipak je stavio na naslovu: »Napisao D-r Petar Đorđevjć!« Čime se g. D. brani? Time, što je na kraju svoje knjige dao spisak pomoćne literature. On kaže: »Zato se i navodi literatura kojom se pisac služio«. Ali to nabrajanje literature ipak ne može da opravda postupak g. D. da sebe stavi za autora tuđih tekstova. Po takvom shvatanju bi svaki od nas mogao da prepiše ili prevede jednu tuđu knjigu i samo da izreda literaturu pozadi, pa onda slobodno može staviti na naslovu knjige svoje ime kao pisca!! Ako se o nekoj stvari ne može reći ništa više i bolje, nego što je to rekao ili napisao 45 |