DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 1/1932 str. 50     <-- 50 -->        PDF

reći sasvim ad libitum; i usled metode rasparčavanja i mešanja tekstova i rečenica


raznih pisaca. G. Đ. je često logični i pravilni red u izlaganjima stranog pisca sasvim


ispreturao, i na taj način sa uspehom lepu celinu razbio na razne strane u svojoj knjizi.


Ono što je trebalo neminovno da dođe ranije, stavio je docnije, i obratno. Na taj su


način mnogi pasusi izgubili ne samo onaj smisao celine, već su izgubili i svoj sopstveni


smisao uopšte. Time se može objasniti i pojava čestih ponavljanja, grešaka, nepotpu


nosti, kontradikcija i apsurda u izlaganjima g. D.


Mišljenje g. D- da nema »uopšte potpuno originalnih udžbenika«, sumnjam da će


još smeti ponoviti i zastupati ga. Originalan je i onaj udžbenik u kome se nalaze već


utvrđene činjenice (opšta svojina) i činjenice zasnovane na tuđim novijim posmatra


njima, ali u kome su raspored, tumačenje i vezivanje činjenica originalni. Najzad pri


pisanju udžbenika mora se voditi računa da se fakta barem originalno rasporede i po


dese u pedagoškom smislu, kao i da odgovaraju nivou i shvatanju sredine kojoj je


namenjen. ü. Đ. lepo kaže (opet teoriski), da »udžbenici iste discipline moraju imati


i sličan raspored sadržaja knjige«. Ali po praksi g. Đ. tako ne stoji. Raspored sadr


žaja njegove knjige nije sličan već isti sa rasporedom u drugih pisaca. A isto tako i


tekstovi nije da- su slični nego skoro za dlaku isti. Upravo diferiraju samo u greškama


koje je g. D. u svojim izlaganjima obilno počinio.


IX. — 1 pored toga što g. D. u svojoj odbrani, na kraju tač. 13., kaže da će
»s obzirom na prilike kod nas...« odgovoriti na sve tačke moje kritike, on to ipak
... učinio. Na primer: U tač. 14- svoga odgovora nije dao odgovora na moju zamerku
o spoljašnjoj kori; u tač. 16. nije odgvorio na zamerku o dodavanju ćelija primarnoj
kori; u tač. 20. nije odgovorio na zamerku o dopiranju sekundarnih sržnih zrakova do
spoljne kore; u istoj tačci nije dao objašnjenja o svojoj grešci o cepanju primarnog
sržnog zraka na 6—8 međusnopića; nije objasnio zašto je našu klokočiku stavio u grupu
egzotičnog drveća; itd. Znači da g. Đ. te greške priznaje.
X. — Q. Đ. nije uspeo u svome odgovoru da obesnaži ni jednu jedinu od mojih
zameraka u kritici. Ne samo to, već je svojim odgovorom starim greškama dodao i
izvesan broj novih. Zamerke koje sam učinio u kritici odnose se samo na osnovna
fakta i pojmove iz Botanike i to samo na one koji se sadržavaju u knjizi g. D. Jer je
ta knjiga po sebi imala za đilj da studente i praktičare upozna sa osnovnim činjenicama,
kao što je to i sam g. Đ. u tač. 5- svoga odgovora naglasio. Prema tome, diskusija
nije vodena ni o kakvim detaljima i spornim pitanjima iz nauke, već samo o elementima.
S obzirom na to, greške su u knjizi g. D. vrlo teške, jer su došla u pitanje
osnovna fakta biljne Anatomije.
U sadanjem svom odgovoru nisam se mogao osvrnuti na svaku tačku odgovora


g. Đ-, jer bi za to trebalo gotovo udvostručiti ovaj naš odgovor. Nisam se obazreo
.. sve tačke odbrane g. Đ. ne zato, što bi ostale bile ispravne, već zato što je meni
!ovde bila namera da pokažem čitaocima odbrane g. D. kakvim se argumentima i
kakvim načinom g. Đ. brani. Ovde napominjem da je g. D. samo prividno uspeo sa
citatom iz Negera (tač. 23- odgovora), koji na str. 235. svoje knjige navodi i Phvsocalvmma
seaberrimum i grupe »Rosenhölzer« sa karakterističnim i intenzivnim mirisom.
Ali da je g. Đ. pročitao i str. 1283. Negerovog dela gde se specijalno govori o tome
drvetu, saznao bi da je ono na str. 235- bila samo jedna omaška, a da je u stvari Phvsocalvmma
seaberrimum »duftlos«. Kada Brehmer (jedan od autora knjige g. D.) na str.
1536. svoga dela naročito naglašava za Physocalymma seaberrimum da je »geruchlos«
i da se ime »Rosenholz« odnosi »auf die Färbung« ; kada Neger (drugi autor knjige g.
D.) za to drvo na jednome mestu (str. 235.) navodi da miriše, a na drugome mestu
(str. 283.), i to pravome mestu gde je reč samo o tome drvetu, kaže da je »duftlos«,
onda nastaje pitanje: Šta je to odlučilo g. Đ. da primi onu omašku iz Negera kao fakt?
Zaključak. — Smatram da je dalja diskusija sa g. D. kao piscem knjige »Anatomska
građa drveta.. « nemoguća, pošto ni na jednu moju zamerku iz kritike nije


48