DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1932 str. 8 <-- 8 --> PDF |
razlog mogu spomenuti, da skoro svaki pisac ima svoj izraz za pojedini stručni pojam, te da se čak ne služi dosledno istim izrazom, nego da u tom pogledu i sam koleba. Stare i dobre stručne izraze, koji su u našoj stručnoj literaturi poznati više od sedamdeset godina, puštaju pojedinci, te se čini, kao da za njih ne znaju ili neće da znaju. Kao mnogi drugi narodi, tako i mi, imamo dobrih i rdavih narodnih izraza za poimanje pojedinih stručnih pitanja. Ne treba napose isticati, da se narodni izrazi ne mogu uvek upotrebiti u naučne svrhe. Do boljeg uređenja stručne šumarske terminologije u narodu, gde se šumsko gospodarstvo nalazi tek u razvitku, treba da i pored najbolje volje i rada na tom polju prođe dosta dugačak period vremena. Tako je svuda, pa i kod nas. Stvaranjem naših šumarskih fakulteta i konsolidacijom naše države javlja se u sve većoj meri neodoljiva potreba jedne jedinstvene stručne terminologije. Tomu poslu mora se što pre ozbiljno pristupiti, jer to traži i progres struke. Kroz zadnjih trinaest godina našeg zajedničkog državnog života nije se na tom polju — osim dobre volje i početaka — ništa učinilo. Ne samo to, nego se u protivnom pravcu radi u izgradnji valjane šumarske terminologije. Neki stručnjaci nastoje dobre stručne izraze odbaciti, a zavesti druge, koji su loši i ne odgovaraju duhu našeg narodnog jezika. Mladi šumarski naraštaj uči krive i loše pojmove za pojedina stručna pitanja, što mu u velikoj meri smeta za valjano razumevanje šumarske nauke. Kulturni rad i napredak na svim poljima ljudskog delovanja, obeležen je baš time, da se rezultati rada i naučnog istraživanja pojedinog pitanja, te njegove primene u život kod naprednih naroda upotrebi i primeni tamo, gdje je dotična grana gospodarskog života još dosta nerazvita. Primena kulturnih tečevina postignutih kod naprednih naroda naročito u šumskom gospodarstvu, koje po svojim osobinama prema drugim granama proizvodnje materijalnih dobara, traži potpunu stalnost i sigurnost, kako u pogledu vođenja gospodarenja, tako i u izboru tehničkih izraza za predočivanje pojedinih stručnih pojmova. Pogotovo to vredi za šumsko gospodarstvo u Kraljevini Jugoslaviji, gde je ono vrlo različito. Nerazumljivo je, zašto neki neće da prihvate dobre stručne izraze, koji su izgrađeni u delu naše države, gde se šumarska nastava više od sedamdeset godina kultivira, te gde je šumsko gospodarstvo nešto naprednije, jer se tu mogu naći prostrane šume, koje su podignute i uzgojene po svim pravilima šumarske nauke. Kako se vidi, danas se kod nas mnogo greši time, što se u ovom pogledu prelazi preko uspeha, postignutih u jednom delu naše države, kao nečega što ne važi i što je neupotrebljivo. A takav rad i nastojanje dotičnih stručnjaka ne predočuje napredak, nego nazadak u stručnom i nacionalnom pogledu. Mi moramo biti svesni toga, da naše šumsko gospodarstvo mora biti nacionalno, da ono mora biti produkat živih konstruktivnih snaga svih delova našega naroda. Sve ono, što se na polju šumskog gospodarstva pokazalo dobrim i korisnim u jednom delu naroda, to se mora na svaki način zavesti i u druge delove naše države. A najposle valja istaći, da se sve to mora baš tako učiniti, jer je to potrebno za jedinstvo duha, jedinstvo osećanja, zajedničke težnje, ciljeva i svrhe, te što je to u duhu nacionalne politike i narodnog jedinstva, koje se sada provodi. 6 |