DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1932 str. 35 <-- 35 --> PDF |
plantation des saules, de l´entretien des cultures et des travaux de la récolte. A l´égard de la lucrativité de la cultivation des saules dans la vallée de Danube, l´auteur en est bien d´avis qu´elle est meme plus lucrative que la cultivation du blé. En concluant, l´auteur énume´re les mesures a prendre de la part de l´Etat pour lever encore notre vannerie au plus grand profit de sa propre économie forestiere, puisque la plus grande partie de ces forets de saule se trouvent dans la possession de l´Etat. Dr. NILOLA NEIDHARDT (ZAGREB): O ŠUMARSTVU ŠVEDSKE (LA SYLVICULTURE DE LA SUEDE) I. UVOD. Švedska je vrlo šumovita. Šume zapremaju 56% čitave površine. Po šumovitosti je u Evropi bogatija jedino Finska (60%). Na jednog stanovnika otpada u Švedskoj 4"0 ha, u Finskoj 4´5, u Norveškoj 2´7 ha šuma. Od skandinavskih država ima najmanji relativni šumski areal Danska, t. j . samo O´l ha po stanovniku. Čitava Evropa ima 0"8 ha. Finska, Švedska i Norveška čine zajedno sjeverni rezervoar, iz kojeg Evropa dobiva velikim dijelom potrebno drvo. Osim tog sjevernog rezervoara možemo u Evropi razlikovati još dvije koncentracije na šumama, t. j . istočni i južni rezervoar. Istočnu koncentraciju čini Rusija, južnu Jugoslavija, zatim dio Austrije, Bugarke i Rumunjske. Svjetska ekonomija vrlo je komplikovana. Ovisi o bezbroj raznih faktora. Ti faktori mijenjaju se tokom vremena, pa se po tome mijenja i izgled čitavog svjetskog ekonomskog života. Ali neosporno je, da stanje pojedinog važnijeg ekonomskog faktora u jednoj zemlji ovisi o istom faktoru i u drugim zemljama. Mogli bismo reći, da je povezanost, ovisnost i funkcionalnost među ekonomijama pojedinih zemalja karakteristična oznaka današnje ekonomije. Zamislimo si napredak ekonomije jednog naroda kao funkciju (ovisnu varijabilu) .. Onda ta funkcija ovisi o stanju pojedinih grana privrede, o prosvjeti naroda, o stanju privrede ostalih naroda i t. d. Matematički izraženo bilo bi: dakle bi y bio funkcija vrlo velikog broja raznih faktora. Ootovo možemo reći, da tih faktora ima beskonačno mnogo. Ti faktori opet dalje nisu jednostavno građeni, oni su funkcije daljnjih varijabila. Zamislimo si na pr., da jedan od faktora, o kojima ovisi ., prikazuje stanje šumarstva (š) ; zar je taj faktor sam u sebi jednostavan? On ovisi o velikom broju drugih faktora, on je opet funkcija velikog broja varijabila. Pa i te varijabile nisu jednostavne, već ovise o daljnjim diferencijalnim faktorima, a ovisne su i među sobom. Dakle ako uzmemo y = f (., 2, t,..), pa izlučimo i promotrimo samo jedan od faktora, o 97 |