DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 2/1932 str. 57     <-- 57 -->        PDF

u jednakom vremenu iz jednog debljinskog razreda u drugi; stoga su klase debljine
različite širine — intervala) pokušavao, da odredi prirast, a prema tome i prihod prebirne
sastojine. Kod izloženog metoda masa i nadalje ostaje osnovicom uređivanja, ali
i broj stabala i njihova raspodela pridolazi kao neki putokaz odnosno korektiv pri
raznim obračunima i ocenama. Doduše i prvobitni je G u r n a u d-ov postupak operisao
sa brojem stabala pri studiju uraštanja u sastojinu (passage a la futaie) i vremena prelaza
iz kategorije u kategoriju (temps de passage), samo što je taj duhoviti ali zamršeni
obračun upotrebljavan izuzetno kod izvesnih odeljenja odnosno serija-U tom se pogledu
ovaj metod razlikuje od dosada poznatog kontrolnog, jer se ovaj u svom najjednostavnijem
obliku (prema Knuchel u Qraubündnerski metod) ograničava samo
na drvnu masu. Ovom je evolucijom kontrolni metod, tako barem izgleda, izgubio od
svoje elementarne jednostavnosti, ali je zato produbljeno naše poznavanje unutarnjih
odnosa i ekonomskih potreba prebirne sastojine. Naposletku autori dolaze do zaključka,
da je to jedini način, po kome se može doći do jasne predodžbe o stanju sastojine i
pravom postupku s njome.


Nedostatak kontrolnog metoda prilikom prvog uređivanja žele ukloniti opsežnim
ispitivanjem prirasta stabala u debljinu pomoću Presslerovo g svrdla. Tako se
upoznaje vreme prelaza (temps de passage), odakle se dalje izvodi veličina godišnjeg
prirasta. Brojeći godove na 25 m/m poluprečnika, određuje se ovome! potrebno za
prelaz u sledeći jači debljinski razred širine 5 c/m (na pr. od 47.5 — 52.5 = 50 c/m u
kategoriju od 55 c/m). Iz diferencije prečnika, a time i mase po tarifu, može se bez
većih poteškoća odrediti prirast srednjeg stabla, a time i čitavog debljinskog razreda
n izvesnom otseku vremena. Broj tih bušenja treba da je znatan (100—20O), da bi se
došlo do pouzdanih prosečnina za pojedine debljinske razrede. Bolje je detaljno proučiti
jednu valjano odabranu površinu, nego raditi s podacima sakupljenim na rasejanim
stablima. Ako se nije provelo toliko bušenja, koliko je potrebno za pouzdan obračun
prirasta po debljinskim razredima, ali bi se iz sakupljenih podataka ipak moglo zaključiti
o snazi vegetacije, može se seča izuzetn o regulisati pomoću procenta iskorišćavanja,
držeći pri tom u vidu, da je isti obratno razmeran vremenu prelaza (temps de
passage). Tako procenat iskorišćavanja može iznositi 3%, ako za prelaz jedne kategorije
široke 5 cm treba 11 godina; 2´.% kod 13 god., a 2% kod 16 ili 17 godina. Kod
tih ocena treba voditi računa i o gustoći (densité) sastojine, umanjujući označeni procenat
kod šuma slabog inventara. Puna 3% mogu se iskorišćavati samo kod inventara
iznad 3001 sv. (silva) po 1 ha. Kombinjući ove faktore pogodiće se prava mera, ne prelazeći
pri tom 3% kod prvog uređivanja.


Da bi se još bolje upoznala evolucija sastojine i način raspodele prirasta, autori
preporučuju još naročitu analizu prema originalnom postupku iz god. 1878., ili medificiranom
postupku J o b e z-a, B i o 11 e .-. ili Bor e 1-a. Ovom se analizom upoznaje,
koliko je stabala prešlo u viši debljinski razred odnosno koliko ih je stagniralo. Od
naročite je važnosti upoznati broj stabala, koja su urasla u sastojiun, a koja kod ranijih
inventarisanja nisu dolazila u obzir zbog premalenog prečnika.


Ideje, kojima izlažu smer uređivanja (direction d´aménagement) magistralno su
izložene. Oseća se, da su nikle iz brojnih i temeljitih opažanja u samoj šumi. To je
ujedno najzanimiviji deo knjige- Razrađuje pitanje gustoće sastojine, uraštanja u sastojinu,
strukture mase (gradation) i naposletku idealne krivulje ravnoteže (la courbe
d´équilibre), kojoj na duhovit način određuju početak, svršetak i tečaj (strminu), kao
i potreban broj stabala. Ujedno pomoću brojnih grafikona o broju stabala objašnjavaju
razne slučajeve abnormalnosti konkretne sastojine i potrebu specijalnog postupka
s njome. Da bi bolje prikazao rezultate njihovih istraživanja, donosim tabelu za nekoliko
tipova uravnoteženih sastojina:


119