DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 3/1932 str. 13     <-- 13 -->        PDF

šuma dopire do svoje alpske granice ili nije daleko od nje, uvek treba
izvojiti pojas zaštitne šume. To naročito vredi za izolirane glavice i gorske
kose, na kojima se zbog hladnih vazdušnih struja alpska granica
šuma nalazi niže, nego u krupnim i neprekinutim masivima.11


Visina pojasa zaštitne šume određena je s jedne strane — gornje —
alpskom granicom šume. Tu granicu treba naročito izdvojiti i stabilizovati
prema pojasu suvata u onim slučajevima, gde se šuma postepeno
razreduje (Waldgrenze), dok naposletku ne iščeznu i posljednja drveta
(Baumgrenze).


Donju granicu zaštitne š ume treba izdvojiti na osnovu naročitih
proučavanja sastojinskih i terenskih prilika. Kod bukovih šuma, koje dopiru
do svoje alpske granice, ne treba ispustiti iz vida činjenicu, da broj
stabala počinje naglo da raste upravo u onim visinama, gde se pojavljuje
binomska struktura; za ovu Je opet ustanovljeno, da nastupa na sto.ibinama
naročito teških uslova za život. Prema tome već i same promené
u strukturi sastojine i otkloni od redovnog stanja pokazuju, da bi bila na
mestu zaštita sastojine i naročit postupak s njome. Stoga bi sastojine, u
kojima se pojavljuje binomska struktura, trebalo najvećim delom odvajati
od nižih šuma, odredjenih za redovno gospodarenje i grupisati m u
posebnu gospodarsku jedinicu — zaštitnu šumu.12 Njena donja granica
bila bi uslovljena biološkim karakterom pojedine vrste drveća. Ukoliko
bi se i u takovim zaštitnim šumama vršile seče, trebalo bi uvesti prebirao
gospodarenje, ali veoma umerenog inteziteta. U tome se pogledu
ne bih mogao saglasiti sa M i c k 1 i t z o m,1 ! koji .ne smatra potrebnim
izvadjanje zaštitinih šuma s prebirnom sečom u višim regijama.


II. Visinska granica bukve.
Granica je šume u biljnoj geografiji oduvek pobuđivala najveću pažnju.
To je jedna tako markantna linija, da se preko nje nije moglo prelaziti
pri raspodeli zona i regija. Pošto najveći deo ljudstva stanuje u pojasu
šume, te je naviknut na svakodnevnu pojavu drveta, nije čudo, ako su
prostori bez šume davali dojam jedne zaista neobične pojave. Naročitu
su pažnju pobudjivale gole i neobrasle regije visokih planina ". Pošto su
Alpe bile predmetom prvih istraživanja, to se visinska granica šume
često naziva i alpskom, za razliku od polarne — arktičke i antarktičke.
Kod madžarskih se pisaca (Fekete Lâjc«, Blattny Tibor, Fekete Zoltân i
mnogi drugi) alpska granica šume redovno naziva gornjom (felsö hatâr),
za razliku od donje, ikoja često prelazi u horizontalnu. U ovoj raspravi
smatraću pojmove alpska, visinska i gornja granica sinonimima.


11 Dr. . r o ck m a n n - J e r o s eh: Baumgrenze und Klimacharakter, str. 50.
Izdala: Pflanzengeographische Komission der Schweizerischen Naturforschenden Gesellschaft.
Beiträge zur geobotanischen Landesaufnahme 6. Zürich 1919.


12 Tako je i postupljeno kod gospod. jedinice Troibukva — Crna Draga,
kod koie je čunj Vel. Javornice sa sastojinama binomske strukture izdvojen kao zaštitna
šuma, izvan redovnog iskorišćavanja.


13 Micklitz : Ist die Ausscheidung einer Plenterbetriebsklasse im oberen Waldgürtel
der Hochgebirgsforste gerechtfertigt?


C. blatt f. d. ges. F. wesen, 1914., str. 28. i dalje.
14 Dr. H. Brockmann-Jerosch: Sporn, delo, str. 8.
117