DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1932 str. 14 <-- 14 --> PDF |
Na Bjelolasici, najvišem vrhu Vel. Kapele (1533 m), opažamo zanimivu pojavu, da bukva obrazuje gornju ili alpsku granicu šume, iznad koje na mestima dolazi još klekovina, koja je međutim bez gospodarske važnosti. Jela, koja sa ponešto smreke u nižim položajima nastupa u znatnoj množini, a na nekim mestima i u čistim sastojinama, na Bjelolasici ne dopire iznad 1350—1300 m. Zaostaje dakle ispod bukve za čitavih 200´— 250 m. Što se tiče same alpske granice bukove šume na Bjelolasici, to ona nije posvuda prirodna. I ovde se mestimice odigrao opšte poznati proces potiskivanja alpske granice šume na niže, da bi se proširila površina za ispašu. To je naročito slučaj na sev.-istočnoj padini, u žljebu ispod vrela, gde sam i sâm nailazio na krčenje i paljenje bukove šikare. Ali s obzirom na uzrast i opšte stanje šume može se smatrati, da je bukva na najvećem delu Bjelolasice [doprla do svoje prirodne, t. j . klimatski uslovljene granice rasprostranjenja i da nije bila u stanju da zauzme čitav greben. I na samoj se sastojim jasno primećuje, da živi pod naročito teškim prilikama. SI. 2. Foto: Ing. A. Zaljcsov. Dejstvo snega na Oomirkovici (1280 m), na glavnom grebenu Bjelolasice. Sabljasti, iskrivljeni rast stabala (si. 2—4), posljedica pritiska velikih masa snega, sa većom visinom postaje sve češćom pojavom. Mjestno i čitava sastojina postaje sve kržljavija, debla tanja i kraća, dok u visini od kojih 1400—1450 m, a negđe i niže, nalazimo neprohodnu, gustu i povaljanu bukovu šikaru (si. 5). Debla je uopšte nestalo, a iz panjeva kao da izbijaju žilavi izdanci kao u sitnoj1 šumi. Visina toga pojasa guste šikare iznosi do cea 100—150 m. Zanimljivo je, da na Bjelolasici ne nalazimo pojas razređene šume, koja bi poste 148 |