DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 3/1932 str. 16     <-- 16 -->        PDF

sednoj Vel. Lunjevači, te na Osječenici (1795 m) iznad Petrovačkog polja


opet bukva obrazuje alpsku granicu šume.


Naposletku sam bukvu na alpskoj granici šume nalazio i tla Staroj


Planini (na bugarskoj granici). To je slučaj na južnim i istočnim padina


ma Koprena (1935 m), sliva Jelovičke reke; zatim na čitavoj severnoj


kosi Bratkove strane (1943 im), od gornjeg Rišopa (Jarišopa) do suvata


Belana (1576 m). I na Babinom zubu (1758 m) bukva dopire sve do suvata.


Po svom habitusu bukva ne daje dojam, da bi doprla do svoje klimatske


granice. Formacija šikare ne pojavljuje se, već bukova šuma prestaje


naglo, oštro otsečeno, kao dosta visoka i uzrasla sastojina. Bukva dopire


prosečno do kojih 1600 m, a na Babinom Zubu i iznad 1700 m.


SI. 5. Foto: Ing. A. Zaljesov
Alpska granica bukove šume na sev.-ist. padini Bjelolasice (trigonometar — 1533 m).


Bukva na alpskoj granici šume svakako je zanimljiva pojava. Nije
u saglasnosti sa opšte poznatim i, da ga tako nazovemo, klasičnim M a .rovira
1 5 sistemom klimatskih područja, prema kojemu kod izvesne geografske
širene zona A b i e t u m a, odnosno Picetuma, treba da se
nalazi iznad pojasa Fagetuma. I iz Drud e-ove 10 se raspodele formacije
šume razabire, da iza formacije bukove visoke šume nastupa regija
jele, čiste ili pomešane sa bukvom i smrekom.


Slične pojave opažene su i na drugim mestima. Feket e i B 1 a 11 n . 17 ističu, da bukva obrazuje gornju granicu šume po karpatskim suvatima
Ung a i Berega , gde smreka uopšte ne dolazi. Isto je primećeno i u
Niskoj Tatri, te Bihârskim planinama, gde je inače smreka autohtona
i vladajuča vrst drveća. U takovim slučajevima bukova sastojina
ostaje do kraja sklopljena, samo se visine stabala neprestano umanjuju,
dok naposletku ne pređe u šikaru, koju smatraju naročitom formacijom
bukove šume.


15 Dr. .. Mayr: Waldbau auf naturgesetzlicher Grundlage, 1909., str. 61—68.


16 Dr. H. Bühl er: Sporn, delo, str. 63.


"Feket e Lajos es Blattny Tibor: Az erdészeti jelentösegü fâk es
cserjék elterjedése a magyar âllam teriiletén. Selmecbânya 1913. str. 36.


150