DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1932 str. 17 <-- 17 --> PDF |
F e k e t e i Blattny navode dalje, da i na nekim mestima srednjih Karpat a bukva bez prekida dopire do gornje granice šume, dok na drugim prelazi u smreku 1S; U istočnim Karpatima, po suvatima oko Radne i B o r g a, te u grupi Bereck i i Bodz a bukva na nekoliko mesti obrazuje gornju granicu šume. Visina pojasa zakržljale bukove šikare iznosi samo 60 m19. Naposletku i u grupi južnih Karpat a dopire bukva na nekoliko tnesta do suvata (H u n y a d). Formacija bukove išikare ovde se ne pojavljuje."" FeketeiBlattn y navode dalje, da na kraškim planinama (Vel. Kapela, Risnjak, Velebit i Plješivica) bukva redovno obrazuje gornju gramicu šume. Sa suvatom graniči formacija bukove šikare, uz koju dolazi i klekovina, Juniperus nana, J. sabina, te po koja zakržljala smreka. Ove su posljednje vrste međutim sporednog značenja. Uziok obrazovanja bukove šikare nije samo nadmorska visina, nego i dejstvo bure. Ova je povodom i razmerno velike visine pojasa bukove šikare, koja međutim u Karpatima iznosi samo 20—90 m. Blizina mora, jednako kao i prostranih nizina, potiskuje na niže gornju granicu šume dok donju diže u znatnije visine. Stoga je u planinama u blizini Jadranskog mora gornja granica šume nešto niža, a doljnja opet viša, dakle obratno od onoga, što je ustanovljeno dublje u kontinentu. SI. 6- Foto: lng. A. Zaljesov. Dejstvo bure tm sedlu (1200 m) ispod VISevice (1428 m) Isto se tako i u krupnijim planinskim masivima gornja granica šume nalazi u znatnijim visinama. Vetrovi snižuju alpsku granicu šume. To se naročito lepo primećuje na razmerno niskoj Viševici (1428 m), čija je glavica gola. Vetrovi su F e k e t e-u i B 1 a 11 n y-ju uzrok niskog i okljaštrenog rasta osetljive bukve, pa i na onim visinama (900—1000 m), gde bi se sastojina inače normalno razvijala. Primorske su im planine ti 18 Isto delo, str. 229. 19 Isto delo, str. 386. i 391. 20 Isto delo, str. 448. 21 Isto delo, str. 647. 151 |