DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1932 str. 18 <-- 18 --> PDF |
pične bukove formacije, a bura je dobrim delom uzrok pojavi bukove šikare 2 2 (si. 6). Brockmann — Jerosch23 u već spomenutom i nedovoljno zapaženom radu navodi, da na južnim ograncima Kavkaza, na Colchisu, koji je pod znatnim uplivom oceanske klime Crnog mora, bukva obrazuje gornju granicu šume. Ista pojava ustanovljena je i na Vogezima i južnim Alpama. K. Rubner 2 4 navodi, da bukva u Vogezima i Schwarzwaldu zajedno sa smrekom, od koje je nerazdruživa, obrazuje gornju granicu šume u visini od kojih 1400 m. U južnim Alpama sa arišem obrazuje visinsku granicu šume u visini od 1700—1800 m. U Bernskim Alpama dopire bukva u sastojini do 1750 m, a pojedince i do 1840 m; u Tessinu do 1850 m, Appeninima do 1837 m, a na Etni i do 1965 m. Pojava bukve na alpskoj granici šuma naših planina nije dakle osamljen slučaj. Stoga je svakako zanimivo upoznati uzroke tih otklona od redovnog i pravilnog rasporeda klimatskih područja. Fekete i Blattny 2 5 smatraju pojavu bukve na alpskoj granici šume posve prirodnom sa biljno-geografskog gledišta, te otklanjaju sva izveštačena tumačenja. U celosti smreka uvek dolazi iznad bukve. To, što se u Primorskim planinama nalaze drugi odnosi nego u Karpatima, smatraju oni posve prirodnom biljno-geografskom pojavom, koja se objašnjava prirodnim rasprostranjenjem smreke i bukve. Što se tiče jele i bukve, to se iz visinskog rasprostranjenja, razabire da se područje jele i bukve redovno završava u istim visinama. U predelima bez smreke jela nikada ne prelazi granicu bukove šume, a u većini je slučajeva i ne dosiže. Sa biljno-geograskog gledišta mnogo im je zanimivije pitanje, kako dolazi bukva iznad smreke na pobrojanim karpatskim planinama. Raspravu toga pitanja zaključuju s konstatacijom, da su veštačke intervencije čoveka uzrokom smena zona bukve i smreke. Čovjek je za svoje potrebe na suvatima iskorišćavao pretežno četinjare, tako da je s vremenom bukva prevladala. Kako se iz navedenoga razabire, F e k e t e-B 1 a 11 n y-jevo tumačenje ne može da u celosti objasni ovo pitanje, a pogotovo ukoliko se tiče jele i bukve. Njihova konstatacija, da je pojava bukve na alpskoj granici Primorskih planina, koje stoje pod uplivom mediteranske klime, prirodna pojava, još ne objašnjava i uzroke te pojave, kad se zna, da je u drugim prilikama obrnut slučaj mnogo češći i takodjer posve prirodan. F e k e 22 Isto delo, str. 39. i 40. I Dr. K. F ritz S che u svom radu: Physiologische Windwirkung auf Waldbäme , 1929., str. 28, tumači opadanje visine stabala sa znatnijom nadmorskom visinom ne samo slabijim uslovima ishrane, nego i dejstvom vetra. Brockmann-Jerosc h (str. 228) dovodi zakržljali rast višega bilja na granici njihove vegetacije u vezu sa nedostatkom topline. Biljke se priljubljuju toplijem mediju — tlu, pa ga prekrivaju kao nizak, gust i zbijen pokrov. Toplina bi dakle bila onaj faktor, koji se približio svome minimumu. U tom se pogledu slaže alpska granica vegetacije sa polarnom. 23 Spom. delo, str. 175. i 176. 24 Spom. delo, str. 2W—220. 25 Spom. delo, str. 275. 152 |