DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1932 str. 19 <-- 19 --> PDF |
t e-B 1 a 11 n y nisu to pitanje do kraja resili, ma da i nisu bili daleko od toga. Ako je tačno tvrđenje F e k e t e-B 1 a 11 n .-.. o veštačkim uzrocima potiskivanja i nestajanja smreke na nekim karpatskim planinama, onda je time uklonjena jedna velika i gotovo nesavladiva poteškoća pri objašnjenju pojave bukve na alpskoj granici šume i to još u kontinentalnoj klimi, te nedaleko od njene istočne, nizinske i kontinentalne granice. I pojava bukve ispod suvata Stare Planine može se objasniti jedino vršenim sečama četinjara. Te su naročito bile intenzivne u blizini razmerno lako pristupačnih, plećatih i prostranih suvata, dok su strme i klisuraste doline ostajale više pošteđene. Stara je Planina jedan vanredno instruktivan primer potiskivanja šuma na niže alpske granice i poremećenja vegetacionih zona. Nezaboravan je pogled na ogoljelu padinu Dugog Bila, koje se izdužilo od Midžora (2169 m) do mesta Topli Do (700 m) i koje je još u nezapamćena vremena lišena šume, da bi; se (stvorio pašnjak. Rubneru 2 6 je nedostatak ljetne topline uzrokom, što jela ne dopire tako visoko kao bukva. Toplina mu je onaj faktor, koji određuje granicu rasprostranjenja jele u vertikalnom smislu. Jela zahteva végéta cionu periodu od tri meseca: za to vreme, t. j . od juna do avgusta, prosečna temperatura ne srne da padne ispod 13—14°. Međutim D e n g 1 e r27 je još ranije pravilno uočio, da linije koje se imaju smatrati granicama rasprostranjenja pojedinih vrsta drveća, nisu delo slučaja; one su više zakonska posljedica prirodnih faktora. Ali broj tih faktora tolik je i njihove je uticaje na život i uspevanje pojedine vrste tako teško odrediti, da svi pokušaji, da se pomoću njih protumači tečaj tih graničnih linija, ne prelaze značenje hipoteza. Toj činjenici nije se ranije, a ni sada, posvećivala dovoljna pažnja. Nastojalo se, da se za te linije nadje jedinstvena i što jednostavnija formula, kao na pr. prosečna godišnja temperatura, izvesna suma temperatura za trajanja vegetacije. Ali pri tom se ispuštalo iz vida, da su sve te veličine kombinovane sa klimatskim i edafskim faktorima, koji su promenjivi, pa stoga ni konačni rezultati ne mogu davati jednake vrednosti. Stoga nema izgleda, da bi se linije, koje predstavljaju prirodne granice areala pojedinih vrsta drveća, mogle objasniti jednom jedinstvenom formulom. Slično, ali mnogo izrađenije gledište zauzima Brockman n — J e r o s c h, koji je pokušao da na drugi način objasni pojavu lišćara na alpskoj odnosno polarnoj granici šume. Pri tom se služio opažanjima sa obe hemisfere, nastojeći, da na tom temelju izvede zaključke opšte vrednosti. Premda se u dokumentaciji osećaju izvesne praznine, ipak se doneti zaključak može usvojiti kao za sada najverovatnije tumačenje ovog zanimivog pojava. Karakteristično je, da je ovo Brockman n — Je roschev o tumačenje ostalo dosta nezapaženo u šumarskoj literaturi, ako se i nije preko njegovih izvoda smelo tako lako preći. Tek D e n g1 e r u svom najnovijem radu : Waldbau auf ökologischer 26 Sporn, delo, str. 214. 27 Dr. Alfr. D engl er: Untersuchungen über die natürlichen und künstlichen Verbreitungsgebiete einiger forstlich und pflanzenge´ographisch wichtigen Holzarten in Nord- und Mittel- Deutschland. II. Die Horizontalverbreitung der Fichte i III. Die Horizontalverbreitung der Tanne. 1912., str. 90, i 98. 153 |