DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1932 str. 20 <-- 20 --> PDF |
Grundlage, daje puno priznanje Brockmann — Jerosc h-evim izvodima. Prema Brockmann — Jeroschu28 život bilja ovisi više o skupnosti klime, nego o pojedinom i izolovanom klimatskom faktoru. Isti i jednaki klimatski faktori na raznim mestima mogu imati različito dejstvo. Brockmann — Jeroschu je klima složen ili kompleksan faktor. Tek zajedničko dejstvo svih klimatskih faktora obeležava klimatski karakter nekog staništa. Gornju granicu šume određuje k a r a kt e r k 1 i m e, a ne kakova prosečnina temperature. To vredi i za svaku drugu vegetacionu granicu. Vegetacione granice osim toga ne teku paralelno sa isotermama. Stoga je i želja mnogih biljnih geografa, da za svaku vrst drveća nadju merodavnu isotermu, ostala neostvarena. Konačno i sam karakter klime ne da se brojčano izraziti, bez obzira na to, da često nije jasno ni određen. Lokalni uplivi me dificiraju pojedine faktore. Dejstvo klimatskog karaktera različito je prema geografskim širinama. Meteorološke prosečnine, a naročito temperatura, ne mogu objasniti rasprostranjenje pojedinih vrsta drveća. U tu svrhu treba uzeti u ocenu sve faktore, koji određuju karakter klime. Prema karakteru deli klimu na kontinentalnu i oceansku. Između tih ekstremnih tipova mogući su, prirodno, brojni prelazi. U daljnim Brock mann — Jeroschevim izvodima nalazimo važan zaključak, da se u oceanskim krajevima Starog svet a primeću]e tendencija, da se prekrije o n a j p r a v i 1 n i raspore d zon a šumske vegetacije, koji bi odgovarao kontinentalnim odnosima. Mayrova bi klimatska područja odgovarala dakle u celosti samo krajevima sa kontinentalnom klimom, dok bi u predelima oceanske klime nastupao drugi raspored područja. Na osnovu opsežnog materijala formuliše Brockmann — J e r o s c h važan zakljfučak, da u onim Alpama, k o j e su pod uplivom oceanske klime, gornju granicu šume obrazuju lišćari. Naprotiv u Alpama sa više kontinentalnom klimom na njihovo1 mesto dolaze četinjar i.29 R i c k 1 i je još ranije opazio (1904), da u oceanskom Arkti. u granicu šume obrazuju lišćari, a u njegovom kontinentalno m delu — četinjari . Na osnovu toga paralelizma između alpske i arktičke klime, te ostalih brojnih podataka i analogija, kojih navađanje prelazi opseg i zadatak ovoga rada, Brockmann — Jerosch smatra, da se njegovom zaključku može dati opšte značenje. U pojavi bukve na alpskoj granici šuma naših Primorskih planina i Appenina vidi Dengler 30 » überaus feine Reaktion auf die mehr ozeanische Tönung des dortigen Gebirgsklimas gegenüber den mehr kontinentalen Gebieten.« Usvoji li se ovo tumačenje, onda bi se moglo razumeti, zašto na našim Primorskim planinama upravo bukva obrazuje gornju granicu šume. Tako se Bjelolasica, zbog blizine Jadranskog mora, u izvesnoj meri nalazi pod uplivom oceansk e klime . Takov karakter klime 28 Spom. delo, str. 2, 52, 72, 73. 29 Spom. delo, str. 212. 80 Dr. AI fr. Dengler : Waldbau auf ökologischer Grundlage. Berlin 1930., str. 45. 154 |