DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1932 str. 21 <-- 21 --> PDF |
Primorskih planina naglašen je i u F e k e t e-B 1 a 11 n y-jevom radu, ali nije izveden konačni zaključak, što je uostalom bilo teško s obzirom na razmerno maleno prostranstvo ispitanog područja. I samo prirodno rasprostranjenje bukve jasno dokumentuje njen oceanski karakter, zbog kojega izbegava kontinentalni istok Evrope.31 Smreka je naprotiv drvo kontinentalne klime. Njeno horizontalno rasprostranjenje pokazuje da izbegava ocensku klimu, dok daje prednost kontinentalnoj.32 Ni jela ne zalazi dublje u zapadnu Evropu ocenske klime, što se razabire iz karte njenog rasprostranjenja koje je razmerno maleno zbog njenog naročitog temperamenta i eventualno nepotpunog naseljenja. Ali premda Je Brockman n-J erosch dobro uočio vezu između alpske granice nekih lišćara i oceanskog karaktera klime, to još uvek nije dovoljno istražen sam uzrok toj pojavi. U čemu je stoga jačina bukve, da na pr. na Bjelolasici ostavlja pod sobom jelu za čitavih 200—250 m? Koji se to klimatski faktor u znatnijim nadmorskim visinama približio svome minimu, da bi prema B r ockm ann-J e r os ehu njegov nedostatak prečio prodiranje jele u veću nadmorsku visinu? Da li je to suviše kratko trajanje vegetacije — dakle nedostatak topline, osetljivost jele prema kasnim mrazovima i snegovima, kasno otapanje snage ili njegovo mehaničko dejstvo? Da li je Rubn e rov o tumačenje ispravno u celosti ili samo delemice, te odgovara li i našim prilikama? I dokle dopire oceanski karakter klime, u unutrašnjost Balkanskog Poluostrva i u čemu se sastoji njegovo dejstvo? Time smo se primalkli jednom zanimivom i još nedovoljno objašnjenom pitanju, za rešenje kojega ne bi trebalo žaliti truda. Ujedno bi se pokrenulo i drugo, mnogo krupnije i važnije pitanje, a to je proučavanje alpske granice naših šuma, u najširim razmerama. Mnogi od naših planinskih masiva zalaze duboko u zonu suvata. te bi bilo korisno upoznati gornju granicu šume, njen sastav, linije i uslove, pod kojima je postala i pod kojima se održava. Na taj bi način upoznali jednu važnu granicu rasprostranjenja, uslove života i održavanja naših šuma. Jedan deo naših planinskih šuma ispitan je, ali nedovoljno. Znatniji deo još uvek čeka istraživače, koji će — po C v i j i ć e v i m23 recima — umeti da saberu i obrade građu. Rezultati toga rada bili bi sigurno od visoke naučne vrednosti, a i praktične. Jer na alpskoj granici šume, odnosno na suvatu, ponovno se susreću šumar i stočar, čiji su interesi često posve oprečni. Zakonom o šumama predviđen je popis i uređivanje planinskih pašnjaka i suvata; tom prilikom povlačiće se demarkaciona linija između šume i alpskih ispasišta. Na ovome bi mestu samo upozorili na važnost i posljedice toga rada. Pri tome ne zaboravimo, da se u nizinama oseća snažna tendencija za potiskivanjem šume u planinu, na njena — tako se barem argumentuje — prirodna staništa. U poslednje je vreme šuma izgubila mnogo od svog areala u nizinama i sredogorju. Ostaje bar uteha, da je tlo privedeno »višoj kulturi«, iako je u mnogo slučajeva na tim krčevinama nastala ekstenzivna poljoprivreda, koja se ne može smatrati višom kulturom od intenzivne šumske privrede. Potiskivanje šuma iz 31 Dr. K. Rubner: Sporn, delo, str. 223. 32 Dr. K. Rab ne r: Spom. delo, str. 191. Dr. AI fr. D engler : Die Horizontalverbreitung der Fichte, str. 105. 33 Jovan Cvijić: Govori i članci, 1921., str. 26. |