DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 3/1932 str. 9     <-- 9 -->        PDF

Dr. Ž. M1LETIĆ (NIŠJ :


UPLIV NADMORSKE VISINE
NA APSOLUTNI BROJ STABALA BUKVE


(L´INFLUENCE DE L´ALTITUDE SUR LE NOMBRE DES ARBRES
DE HETRE)


Kulturna šuma po svom prostranstvu, strukturi i sociološkim odnosima
znatnim je delom proizvod veštačke intervencije čoveka. Ti antropogeni
ili biotski uplivi, kako ih naziva Brockmann-Jerosch,
dejstvovali su, otkako je šuma i čoveka. Na mnogo je mesta šume nestalo.
Na drugim je opet iz osnova izmenjen njen sastav, tako da sadanji
raspored vrsta drveća potpuno prekriva ranije stanje. Na taj je način
fizionomija čitavih .oblasti iz temelja promenjena. Tako R u b n e r1 navada
čitav niz primera o potiskivanju lišćara po četinjarima u oblastima Srednje
Evrope. Iz M o r o z o v 1 j e v o g" se dela razabiru goleme razmere smene
raznih vrsta drveća na Evrazijskom Kontinentu. I Huffel3 dokumentovano
izlaže veliko proširenje belog bora na štetu hrasta u nekim alzaškim
šumama. Sličnih bi primera mogli navesti i iz naših šuma Gorskog
Kotara, gde se na mestima smenjuju jela i bukva, ili iz nizinskih šuma, u
kojima se može primetiti, makar i privremena, invazija mekanog drveća.


Drukčije su prilike u prašumi, koja je proizvod slobodnih i neuplivisanih
prirodnih sila. Premda se stanje prašume, promatrano u dugim
periodima vremena, nalazi u izvesnom pokretu, te je podvrgnuto promenama,
ipak se ono u kraćim odsecima vremena može smatrati donekle
stacionarnim. Stoga bi tek za prašumu u punoj mjeri vredila Rubnero v
a4 konstatacija, da se šuma ima smatrati geografski m pojavom.
Zbog svega toga se upravo proučavanjem prašume i njoj sličnih primitivnih,
neevolucionisanih tipova nailazi na čitav niz problema ekoloških, fenoloških,
biljno-geografskih, socioloških i strukturnih, koji se u kulturnoj
šumi uopšte ne zapažaju ili barem ne s tolikom oštrinom. Neka su pitanja
šta više i pokrenuta upravo proučavanjem prašume, kao na pr. C a j a n-
d e r o v a nauka o tipovima šuma."


U jednom od svojih ranijih radova bavio sam se bukovom prašumom
i to specijalno njenom strukturom. " Sabrani su podaci medjütim prikla


1 Dr. K. Rubn e r: Die pflanzengeographischeii Grundlagen des Waldbaus. 1924.,.
Str., 185—187.


2 Prof. G. F. Moro so w: Die Lehre vom Walde. Neudamm 1928. IV. deo:


Wandlungen der Wälder, str. 257—326.


3 G. Huffel : La Foret Sainte de Haguenau. Nancy 1924.


4 Dr. K. Rub n er: Der Wald als geographische Erscheinung Tar. Forstl. Jahr


buch 1928., str. 399.


5 Dr. K. M. Müller : Aufbau, Wuchs und Verjüngung der Südosteuropäischen
Urwälder, 1929. Vidi moj referat u Šum. Listu broj 7-1931.


e


Ing. Ž. Miletić : Istraživanja o strukturi bukovih sastojina karaktera prašume.
Šum. List 1930.


143