DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1932 str. 24 <-- 24 --> PDF |
DRAG OL J. S. PETROVIĆ, BEOGRAD: ŠUMARSKA TERMINOLOGIJA (NOTRE TERMINOLOGIE FORESTIERE) Hvala Bogu! Tako sam uzviknuo kada sam u Šumarskom Listu za mesec januar ove godine pročitao naslov članka »Naša šumarska terminologija «. Tako sam uzviknuo od zadovoljstva, jer mi je to bio znak da je došlo vreme, koje odavno čekam, da se nanovo pokrene pitanje naše terminologije posle jednoga neuspelog pokušaja, koga sam pred viđao. Bio sam zadovoljan i zbog toga, što je pisac toga članka g. prof. Nenadić. Ovo zadovoljstvo je imalo svoj razlog u mome uverenju, sasvim opravdanom, da će g. Nenadić ovaj predmet obraditi jako dokumentovano, a na način koji potpuno odgovara jednom načelnom raspravljanju. Međutim već posle prvih redova osetio sam razočaranje, a već na kraju članka bio sam potpuno razočaran. Ovo zato, što mi se čini, da g. N. nije svoja tvrđenja dovoljno obrazložio. Na drugoj strani način pisanja nije onakav kakav sam ja kod načelne rasprave očekivao od g. profesora. Na mnogo mesta je g. N. uzeo na nišan mene i g. Šenšina, što mi kod načelne rasprave ne izgleda ispravno. Da je g. N. stavio naslov »Terminologija g. Petrovića ili g. Šenšina«, onda bi stvar bila potpuno u redu i ja ne bih mogao načinu pisanja ništa da primetim. Ovako — neka mi g. N. ne uzme za zlo, što ću reći iskreno — smatram da takav način pisanja nije u redu. Ja ne mislim da idem tim putem, jer je za samu stvar mnogo korisnije da branim one šumarske izraze, koje sam u svojim člancima upotrebio, ili ih inače upotrebljavam. O izrazima g. Šenšina ostavljam da se brine sam g. Šenšin. Mogućnost da ovo uradim, raduje me, jer bi mi - moram g. Nenadiću iskreno da priznam — ta briga bila veljka. G. Nenadić je kao osnovnu tezu za svoj! članak uzeo nespređenost šumarske terminologije. Da je to pak tako g. Nenadić navodi kao primere »lošeg i naopakog shvaćanja pojedinih izraza na polju nauke o uređenju šuma« (str.15) mene i g. Šenšina, navodeći izvesne upotrebljene stručne izraze, upuštajući se u njihovo tumačenje i predlažući kao dobre druge izraze sa svoje strane. Sasvim prirodno g. N. iznosi i način kako da se ta nespređenost ukloni i kako da se dođe do sređene, što će reći, stalne terminologije. Kad je već stvar tako postavljena, ićiću i ja tako, pa ću prvo raspravljati o pojedinim stručnim izrazima, a zatim tek o stvaranju uređene terminologije. No prethodno moram da istaknem neke druge stvari. Kad g. N. kaže: »Nerazumljivo je, zašto neki neće da prihvate dobre stručne izraze, koji su izrađeni u delu naše države, gde se šumarska nastava više od sedamdeset godina kultivira...«, a zatim »Ne samo to, nego se u protivnom pravcu radi u izgradnji valjane šumarske terminologije. Neki stručnjaci nastoje dobre stručne izraze odbaciti, a zavesti druge, koji su loši i ne odgovaraju duhu našeg narodnog jezika« (str. 6), onda je meni neshvatljivo kako to g. profesor ne može da razume prema onome svemu što je napisao u ovome članku i zatim kako nedokazano . |
| ŠUMARSKI LIST 4/1932 str. 25 <-- 25 --> PDF |
može navesti jednu onako tešku tvrdnju (drugi navod). P´re svega treba dokazati da su ti »valjani« i »dobri« izrazi zaista takvi. U pisce u čijim se pisanim stvarima nalazi mnogo stručnih izraza spada i g. Nenadić. Misli li g. N. da su svi izrazi, koje je upotrebio, dobri i valjani i da se kod jednog i istog pojma ne koleba i ne menja izraze? Ako g. N. tako misli, onda je to neopravdano i ja bih mogao, ili ako hoćete, bar pokušao da dokažem to, navodeći izvestan broj primera. Ne bi to bilo rđavo ni za terminologiju. Kad je već terminologija nesređena, što znači da stručni izrazi nisu ustaljeni i na neki način ozvaničeni, onda je svakome slobodno da čini predloge. Zašto bi se onda i meni prebacivalo zbog upotrebe toga prava. Život i šumarstvo već će odlučiti koji je izraz od svih predloženih najbolji, pa će taj biti usvojen i bez naročitog dogovora. . to je najprirodniji put izgradnje terminologije. Istina on je dugačak, pa zato nezgodan, ali je neosporno pozitivan. Prema tome ne mogu nikako da delim mišljenje g. N., da se u izgradnji terminologije radi u protivnom pravcu. Tek kada se terminologija ustali, ozvaniči na neki način, tek tada neće biti dopušteno bez velike nužde predlagati novo i menjati. ma da tako što ne može biti isključeno. A sada ću da pređem na pojedine izraze. Najpre o procentu pokazivaču. G. N. kaže, da je bolji izraz »postotak zrelosti« i da sam jataji izraz prekrstio u »procenat pokazivač«. Da se nešto prekrsti treba da bude već ranije kršteno. Kad, gde, kako i ko je to izvršio, što bi bilo obavezno? Q. N. sam kaže, da je stanje nesređeno. Onda je to samo predlog, kao što sam i ja učinio predlog, a nisam prekrštavao. Ne mogu tvrditi da je »procenat pokazivač« najsretniji izraz, ali me još manje može g. N. uveriti da je »postotak zrelosti« dobar izraz. S pogledom na težnju da se što manje upotrebljavaju strane reci mogla bi se reč »procenat « zameniti sa rečju »postotak«. Međutim o samoj reci »zrelost« može se raspravljati. Koliko sam čuo u narodu, ta reč se upotrebljava u drugom smislu, a ne u onom koji joj daje g. N. U onom delu naroda u kome sam se ja kretao, obično su me prilično ispitivački gledali kad sam taj izraz upotrebio, te sam morao da ga objašnjavam. Ljudi su obično zamišljali neku zrelost u smislu voća, a to im je izgledalo čudno kod drveta. Meni se dakle čini, da taj pojam koji g. N. hoće da izrazi tim izrazom nije najbolje zaodenut u ruho našega jezika. Meni se čini, da narod bolje razume kad mu se kaže, da je šuma dorasla za seču. Sam izraz »postotak zrelosti« i u samom šumarskom načinu izražavanja ne čini mi se dobar, jer bi se mogao razumeti i onako kako to g. N. ne misli. Tako se obično kaže »koliki je postotak truleži«, pa dalje »postotak ogrevnih drva«, »postotak kore«. Prema tome mogao bi se »postotak zrelosti« razumeti tako kao da pokazuje koliki je deo od jedne šume odnosno sastojine zreo za seču, što bi značilo da u toj sastojini postoji i drugi deo, koji nije zreo. Ako bi se ipak pri ovome izrazu ostalo, onda bi bolje odgovarao oblik »zrelosni postotak«, ako bi filolozi našli, da je to jezično dobro. A možda je i dobro, jer se kaže »zimski kaput« a ne »kaput zime«, »proletnje odelo«, a ne »odelo proleća«, pa »ogrevno drvo«, a ne »drvo ogreva«, najzad »prirasni postotak« (videti Levaković, Pendrometrija), 243 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1932 str. 26 <-- 26 --> PDF |
A sada da vidimo za moj »verbalni« prevod reci »das Weiserprozent « pri čemu nisam »uvažio smisao i njezino pravo značenje«. Ako bi se ova tvrdnja primila kao tačna, onda izlazi da ni Nemci nisu uvažili smisao i značenje samoga pojma kada su ga podveli pod reč »das Weiserprozent «. Po g. N. trebalo bi da su oni uzeli, odnosno skovali, izraz »das Reiferprozent«. Međutim to oni nisu učinili, što nije sigurno bez jakih razloga. Izgleda mi, da su oni smatrali da »zrelost« nije dobar izraz i da ne odgovara pravom smislu i upotrebi toga postotka t. j . da nam pokaže sastojinu odnosno da nas uputi koju sastojinu možemo, treba ili moramo da sečemo s pogledom na njen finansiski efekat. Nemci imaju . dve reci zeigen i weisen. Mi te obe reci prevodimo sa »pokazati«, ali one ipak imaju drugo značenje. Reci weisen odgovara imenica die Weise i znači u stvari pokazati način kojim će nešto da se uradi, ili treba da se uradi, znači dalje uputiti. Prema tome ne izgleda mi da sam ja verbalno preveo. AH u isto vreme čini mi se, da je i stari izraz »uputnik«, koji pominje g. N., bolje odgovarao pojmu, nego »postotak zrelosti«. Primer sa putem, koji je naveo g. N., ne izgleda mi uspeo nikako, pa čak ni kao ironija. Pokazati se može štošta, a ne samo put. Zar se ne može reći sasvim lepo i ispravno : G. N. hoće da pokaže šta je pravilna terminologija? Zar se ne čuje često izraz »pokazaću ja njemu« u smislu pretnje, ili »pokaži mi, pa ću uraditi« u smislu reci učiti i naučiti i t. d.? COno što g. N. u primedbi kaže za »pokazivač« na raskršćima radi pokazivanja pravca ili pravaca puteva možda neće biti tačno, bar ne za dobar deo našega naroda. Ja sam na mnogo mesta za to čuo reč »putokaz «. Ova reč postoji u upotrebi, i ako joj se može činiti prigovor). Kod reci »turnus«, označava g. Nenadić upotrebljavanje reci »obrt« za tai izraz kao krivo i besmisleno. G. N. predlaže izraz »ophodnja« i za to date obrazloženje kojim bi hteo da dokaže da upotreba toga izraza nije ni kriva ni besmislena. Ali upravo svojim obrazlaganjem uverio me je. da tai izraz ne odgovara onome što bi trebalo da predstavi. Ali još i nešto drugo. Izgleda mi, da bi bilo potrebno raspraviti i o samom pojmu turnusa, jer mi se čini da se ne slažemo u samoj bitnosti pojma. Šta g. N. u stvari shvata pod rečju »ophodnja« ne mogu da znam, jer iz definicije koju je dao ne mogu to da razaberem. Ona se veoma mnogo kosi sa stvarnošću. G. N. kaže: »Rečju ophodnja označuje se duljina vremena, u kom se kod trajnog godišnjeg gospodarenja sve sastojine jedne gospodarstvene jedinice poseku i seča se u tom vremenu na istom mestu ponovi. Iz te definicije izlazi, da je to vreme vrlo dugačko, te ono u stvari iznosi jedan vek«. U prvi mah sam pomislio da je ovaj rok od jednog veka neka greška, ali sam posle na str. 10 video da g. N. opet isto ponavlja. Prvo, iz prve rečenice definicije nikako ne izlazi da to vreme mora biti vrlo dugačko. A drugo, vreme od jednog veka nije nikako bitno za ophodnju. Ovakvi navodi su netačni, te mogu stvoriti i zabunu, tim više što dolaze od g. N. kao profesora za uređenje šuma. To je vreme vrlo različito i može biti od nekoliko godina -do znatno iznad jednog veka. U svima niskim i mnogim visokim šumama ono je ispod jednog veka. G. N. je i u mome članku o uređenju lisničkih šuma mogao videti da ophodnja može biti vrlo kratka. Uzimam slobodu da zapitam g. N. kakva bi bila definicija ophodnje kod gazdovanja koje mije strogo trajno, jer se iz izlaganja g. N. vidi, da on misli na strogu potrajnost. Kakva bi dakle bila ta definicija u gospo 2U |
| ŠUMARSKI LIST 4/1932 str. 27 <-- 27 --> PDF |
darenju koje Nemci nazivaju »aussetzender Betrieb«? Takvi slučajevi se pojavljuju kod mnogih malih šuma, a teoretski se mogu zamisliti i kod velikih. Meni izgleda da to redanje seča neće biti karakteristično za opho´dnju. Q. N. mnogo polaže na redanje seča, kao i na dužinu vremena za to redanje, kako se to vidi iz samoga obrazloženja. Zbog toga je razumljivo što u borbi protiv reci »obrt« navodi, da je ona postala od glagola »obrnuti«, koji je trenutan, te zbog toga ne odgovara bitnosti turnusa kao »ophodnja« koja je postala od trajnog glagola »ophoditi«. Međutim postoji i glagol »obrtati«, koji je trajan i ima drugo značenje. Da nije od njega postala reč obrt? To može biti, jer i taj glagol i imenica od njega izvedena imaju jedno značenje i u privrednom životu. To nije samo značenje koje navodi g. N. t. j . smisao zanata (das Handwerk). Ima ona i značenje nemačkih reci die Industrie, Erwerb, Verkehr, Umsatz i francuskih reci le débit, la vente. Smisao u kome se upotrebljava reč »obrt« najbliži je pojmu reci Umsatz, vente, ali samo kao polaznoj tački. Nemačka i francuska reč odgovaraju našoj reci »prodaja«, dakle jednoj ljudskoj radnji u kojoj se roba, ili koji bilo ljudski proizvod, prodaje, protura, promeće, obrće. Zato se često čuje u govoru »učinio sam toliki i toliki obrt«, »jednogodišnji obrt«, »desetgodišnji obrt«. U ovome se krije smisao prodate robe, primljenog novca, ali i vremena u kome je to učinjeno. Tako kada se u poljoprivredi kaže »jednogodišnji obrt«, to znači vreme od godinu dana u kome poljoprivrednik izvesne svoje proizvode proda, ali još i nešto više, što je glavnije. Kako je poljoprivrednik proizvođač njemu je po redu prodaja drugostepena pojava, a primarna je proizvodnja. Prema tome »jednogodišnji obrt« kod njega znači »jednogodišnja proizvodnja« ili još dalje, on za proizvodnju upotrebi jednu godinu, pa onda počinje opet iz početka. Prema tome »obrt« ovde znači stvarno vreme proizvodnje. E taj smisao imam i ja pred očima kada u šumarstvu govorim o obrtu. To je dakle vreme proizvodnje šumarskih dobara, dakle kratko rečeno vreme od setve do žetve. Kada dakle ja u šumarstvu upotrebim reč »obrt«, onda je pod tim zamišljam vreme u kome se na jednoj površini, ma kolika ona bila, proizvedu drva, pa se sa proizvodnjom počne iznova. Taj smisao nije vezan za način ređanja seča, te podjednako važi i za potrajno gazdovanje, kao i za ono koje nije potrajno. Prema tome reč »obrt« ima šire značenje nego »ophodnja«. Da li je prema ovome izlaganju upotreba reci »obrt« »kriva i besmislena«, kako kaže g. N., ostavljam da procene i presude drugi. Ja to mogu mirno sačekati, jer ja, kao i mnogi drugi, sasvim ispravno dvojim pojmove »zgodno ili nezgodno, odgovarajući ili neodgovarajući upotrebljena reč« od »krivo i besmisleno«. Kod izraza »dobni razred« i »klasa starosti« ne slažem se potpuno sa g. N. Ima pravo g. N. kad odbacuje stranu reč »klasa«, ali mi na drugoj strani reč »dobni« ne izgleda srećno izabrana. I u praksi i u našoj stručnoj književnosti upotrebljava se reč »starost« t. j . govori se i piše o starosti, a ne o dobu šume. Reč »dob« u smislu reci »starost« retko se upotrebljava. I kada se upotrebi njoj se daje šire značenje, upravo značenje izvesnog otseka vremena. Zato mi izgleda prirodnije da se upotrebi izraz »razred starosti«. O izrazima »gospodarska osnova« i »privredni plan« može, i treba da se raspravlja. G. N. nalazi, da je bolji prvi izraz i iznosi dosta du 245 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1932 str. 28 <-- 28 --> PDF |
gačko obrazloženje za to (str. 10). To ćelo obrazloženje međutim tiče se u stvari samo reci »plan« i »osnova«. O prvoj reci ovoga izraza g, N. ovde ne govori vcrovatno zato, što je o toj reci govorio na str. 8 i 9. Moram priznati da me g. N. i pored sveg tog obrazloženja nije mogao uveriti da pojmu bolje odgovara reč »osnova« nego reč »plan« i da ova druga reč ne valja. Ne odgovara stvarnosti, da se tom rječju označava »neka namera manjega opsega«. Označavaju se njome i namere vrlo širokoga opsega, daleko šireg, nego što su naše »gospodarske osnove« (ratni plan, bolizacioni plan, pa sam primer sa ministrom prosvjete, koji je naveo g. N., Hooverov plan). Sa te strane ja bih plan pretpostavio osnovi, jer mi se čini da ova druga reč ima mnogo uže značenje. Međutim ako bi pošli od načela da iz jezika izbacimo sve strane reci, onda bi se sa rečju »plan« vrlo brzo svršilo. Samo šta posle toga? Reč osnova mi izgleda kao da sačinjava samo jedan deo gospodarske osnove. G. N. za objašnjenje te reci kaže »a znači temeljiti odnosno stavljati nešto na solidan temelj« (str. 10). To je samo pola tačno, jer iz te reci nikako se ne vidi, niti ono pokazuje, da temelj mora biti »solidan« (zašto ova strana reč?). Ona prosto znači temeljiti. Ali kad je tako, onda se na toj osnovi, na temelju, tek ima nešto da zida. A to što se zida to je ta »gospodarska osnova«. Kao osnovu ja shvatam vrstu drveta, obrt, način seče 1 podmlađivanja i negu šume iz kojih proizilazi sve ostalo i na kojima se sve ostalo zida. »Gospodarska osnova« ne određuje pak samo ove osnovne stvari, nego daje još mnogo drugih podataka, propisa, pravila i proračuna po kojima se stvarno gazduje, a to može biti različito od slučaja do slučaja. Sa ovakvim razmišljanjem ja bih se mogao sa rečju »osnova« pomiriti samo tako, ako se ne nađe bolja reč i ako se odbaci reč »plan« kao strana reč. Reci »gospodarski« i »gospodarenje« nisu mnogo voljene u delu našega naroda kroz koji sam se ja kretao. U Vukovom »Srpski rečnik« 3. izdanje, 1898 god. str. 99 kod reci »gospodar« između ostalog stoji i ovo: »U Srbiji do 1804 godine samo su Turke (i to begove i spahije) zvali gospodarima (kao i sad po Bosni i Hercegovini); a od onda su zvali gospodarom Crnoga Đorđija, i ostale poglavare i vojvode, koji su vlast u rukama imali. Tako se ova riječ govorila u Srbiji i za vladanja Miloša Obrenovića prvijeh godina, ali poslije on zapovjedi da se gospodar ne zove niko osim njega, i tako na ostale starješine prijeđe ime gospodin. Po tome se u Srbiji i danas samo Aleksandar Karađorđevič zove gospodar«. Kod reci »gospodarenje« kaže se dalje »das Befehlen, Herrschen«. Dalje se kaže: »gospodariti, gospodarim, v. impf, befehlen, herrschen, dominare (vide zapovijedati). Rijetko umije dobro gospodariti, koji nigde nije služio«. Zatim »gospodarski, ka, ko, den gospodariti gehörig, domino rum«. Jasno je iz ovoga t. j . s obzirom na Turke, zašto u Srbiji, a valjda i u Bosni, Hercegovini i Crnoj Gori ova reč nije voljena, a kad se upotrebljava, onda to nije u onome smislu koji navodi g. N. A zatim prema poslednjem navodu iz rečnika izlazi da bi izraz »gospodarska osnova« označavao čija je osnova, a ne osnovu po kojoj bi imalo da se izvodi šumsko gazdovanje. Rcči »gazdinstvo« i »gazdovanje« su, kako izgleda, postale od madžarske reci. odnosno koren im je možda od madžaiske reci. Ali one 246 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1932 str. 29 <-- 29 --> PDF |
su se već toliko udomaćile i prilagodile našem jeziku, da se poreklo gotovo i ne primećuje. Čak mi izgleda, da one bolje odgovaraju samome pojmu prema onome objašnjenju iz Vukovog rečnika, jer se gospodarenje pojavljuje u smislu vladati, neku silu predstavljati. Gazdovanje pak ima privredni smisao i može se upotrebiti i kod malih i kod velikih privrednih celina. U Vukovom rečniku na str. 85 stoji: »gazdovanje, n. das Wirtschaften «, pa mi izgleda da bolje odgovara pojmu. Najzad mogu ostati oba izraza. Sasvim je ispravno da terminologija treba da usvoji jedan izraz, koji će važiti za ćelu državu. Ali pored svega toga ne uviđam zašto se ne bi izuzetno uzela i dva izraza, ako su oni opšte rasprostranjeni, ali po krajevima nejednako u upotrebi. Reći »gazdovati« ili »gospodariti« nemaju isto značenje sa rečju »privređivati«. Otuda ni imenice od njih izvedene nemaju isto značenje. Ako se udubimo u sklop reci privređivati i privređivanje, privreda, osetićemo da one znače jednoj već postojećoj vrednosti pridodati novu vrednost, dakle uvećavati već postojeću vrednost. To je dakle reč pozitivnog značenja. Ako se postojeća vrednost umanjuje, onda je to rasipanje, dakle reč negativnog značenja. Zato se ne može reći rasipnička privreda, ali se sasvim dobro može reći, i govori se, rasipničko gazdovanje. Gazdovanje u stvari znači rad, izvođenje radova, a privređivati znači dodavati vrednosti. Otuda se može privređivati i bez gazdovanja kao i sa gazdovanjem na pr. novac dat na priplod). Gazdovanje može biti uspešno ili ncuspešno, dobro ili rdavo prema tome već kako je uređeno i kako se izvodi. Prema tome ishod njegov biće rasipanje ili privređivanje. : Ako hoćemo da procenimo koji je izraz bolji »gospodarska osnova« ili »privredni plan«, onda treba da razmotrimo šta nam oni stvarno uređuju. Meni se čini, da mi hoćemo stvarno da uredimo izvođenje gazdovanja ili gospodarenja, na pr. hoćemo da ga izvodimo po jednom smišljenom načinu. Prema tome izašli bi da je prvim izrazom to bolje izraženo. »Privredni plan« ne bi u tom slučaju bio pogodan izraz. Na osnovi svega iznetog mislim da bi najbolji izrazi bili »osnova za gazdovanje« ili »osnova gazdovanja« odnosno »osnova za gospodarenje« ili »osnova gospodarenja«. Jasno je prema ovome, da se ne mogu nikako složiti sa g. N. u njegovom tumačenju reci »privredni plan« i njegovim izjednačivanjem sa »sečnom osnovom«. Izrazi »kulturni plan« i »gojidbena osnova« nisu dobri. Prvi već i po tome što je sastavljen od stranih reci, a zatim što prva reč toga izraza označava nešto sasvim drugo, nego što bi mi želeli. Drugi izraz, koji preporučuje g. Nenadić, ne čini mi se takođe dobar, jer ne pokazuje što bi se htelo, a zatim deluje veoma nezgodno na uši. Gojiti,. koliko sam čuo u narodu, znači jelom i uranjivanjem povećavati nekome živome telu slaninu i salo, a time i težinu. Tako se goji svinja, jagnje, vo, živina, dakle domaće životinje. Tako se goji i čovek. Oni se goje dok se ne ugoje. Stvari se ne goje, pa se ne mogu ni ugojiti. Za bilje se takođe ne upotrebljava ovaj izraz. Gornji izraz »gojidbena osnova« mogao bi se protumačiti i kao osnova, koja se goji, ili kao osnova kojom ima nešto da se goji. Na ovako što navodi i sama reč »gojidbena«, jer postoji reč »gojidba« koja označava radnju gojenja. Sa ovakvim gledanjem na ovaj izraz jasno je, da se sa njime ne mogu složiti ni pod kojim uslovom i da ga ne mogu nikome preporučiti. 247 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1932 str. 30 <-- 30 --> PDF |
Ovde se u stvari radi o pošumljavanju površina, koje su bez šume, ili popunjavanju onih gde je to već delimično izvršeno. To je stvaranje šume. Prema tome osnova, koja te radove predviđa i uređuje ih, treba da se naziva »osnova za pošumljavanje« ili »osnova pošumljavanja«. Na reci »secište« zadržao se g. N. takođe, ali i tu bez sreće. Od svih reci koje je g. N. naveo najbolja je »secište« za ono što hoćemo da označimo. Kad ja upotrebim reč »secište«, onda je to kod mene vezano strogo za jedan pojam t. j . za pojam površine zemljišta na kome se šuma seče, ili je već posečena, i to u smislu konačne seče, a ne one za negu šume. Iz rečenice g. N. »´Površinu seče šume neki označavaju sa secištem« zaključujem da i g. N. misli na takvu površinu. O. N. smatra, da je najbolje takvu površinu nazvati sečom. Kao potvrdu za ovo navodi g. profesor primer objašnjenja ove reci iz Broz-Ivekovićevog rečnika hrvatskog jezika. Taj primer nalazi se i Vukovom rečniku. 3 izdanje 1898 god., pa kada sam ga pročitao još više mi se pojačala sumnja da bi g. profesor mogao i rđavo shvatiti ovaj primer. U -Vukovom rečniku na str. 706 u najnižem redu piše: »sječa, f. (juž.) 1) abgehauene Zweige als Winterfutter, fondes desectae pro pabulo hjberno: ostale koze na sječi (der Ort). — 2) das Niederhauen, caedes: Što bi Turak´ za sječe is´ječe, I za prodaje što bi to prodade«. Dakle ja bih ono »der Ort« pre razumeo kao to posečeno granje, a ne kao samo mesto gde je izvršena seča. Kada toga "granja nestane neće se koze više ni puštati na seču, jer neće imati šta da jedu. A ipak je jasno da mesto na kome je granje sečeno, ili kakva druga seča vršena, nije moglo nestati, Ovo sa kozama je razumljivo, jer su kozari u ranija vremena nosili sekire, pa kad koze nisu mogle usled visine krune ili grana da brste, oni su sekli čitava stabla ili samo grane. Objašnjenje po 2) označava već radnju, u ovom primeru kao ubijanje putem seče. Kako je seča Turaka, tako može biti i seča jabuka, mesa i još mnogo drugih stvari. U svakidašnjem govoru reč »seča« označava neku radnju, a nikako mesto. Postoji i šumarski izraz »goroseča« t. j . seča gore. Takvo mesto je odlično i tačno označeno rečju »secište«. Vrlo često čujemo: »Treba što pre pošumiti stara secišta«. Ima mnogo reci ovakvog oblika, koje strogo označavaju mesto neke radnje ili neke stvari. Ko se dalje interesuj´e, neka pročita u Vukovom rečniku objašnjenje značenja ovih reci: ovsište (str. 451) (der Acker wo ehe Hafer gebaut war), kukuruzište, ječmište, zobište, krtolište, kupusište, ognjište, padalište, pojište i napojište. Može zatim pročitati u rečniku Dorda Popovića, II, srpsko- nemački deo, 1895 šetalište, igralište, trkalište, zgarište, mučilište. Zar se ne čuju reci: pojatište (gde su pojate bile ili su sada), kupalište (gde se kupa), grobište? Interesantan je primer sa geometrijom, koji navodi g. N., jer on samo potvrđuje da se ovakvim oblikom reci označava mesto. Međutim ne izgleda mi da je ovaj izraz u geometriji opšte rasprostranjen. Ja znam da se u geometriji za ovakav slučaj upotrebljava reč »presek«. Ne vidim zašto bi reč »sečina« bila bolja od reci »secište«, kako to navodi ,g. N. Sečina je isto što i seča samo u većem obimu kao zasek i zasekotina, vo i volina, tor i torina, mast i maščina i t. d. Reč »sečevina« još manje može da se upotrebi za oznaku ovoga pojma. Ne razumem kako to nije mogao g. N. već da oseti i iz svoga primera. G. N. kaže: »u narodu ima prema nazivu branjevina (mlada sastojina) suprotan naziv sečevina, te je i ta reč bolja od reci »secište«. Dakle branjevina je mlada sastojina 248 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1932 str. 31 <-- 31 --> PDF |
koja se brani i čuva. Onda je sečevina sastojina, koja se u tome smislu ne brani, nego se seče. Ali to je pojam za sastojinu, a ne za zemljište, za površinu zemljišta, dakle za onaj pojam koji i hoću da označim i koji označava reč »secište«. Mogu se složiti sa g. N. da su reci »god« i »letorast« dobri izrazi za ono što mi hoćemo s njima da iskažemo. God treba da označava jednogodišnji priraštaj debla u debljinu, a letorast to isto u visinu. Samo nikako ne mogu da shvatim ovu rečenicu g. N.: »prirast mase na stablu (u debljinu) u jednoj godini predočuje širina goda«. Šta je sad god, priraštaj mase ili debljine? Ne može označavati oba, jer to nije jedno isto. Priraštaj mase je telo, dakle tri dimenzije, a prirast debljine duž, dakle jedna dimenzija. ´Prema tome iz osnova je pogrešno kazati da priraštaj mase predočuje širina goda. Ako je pak g. profesor mislio u stvari na priraštaj debljine, onda on ne može biti na stablu, jer se op običaju uzima na deblu. Stablo i deblo nisu dve iste reci, ni dva ista pojma. Kod reci »prirast« ne mogu sledovati pozivu g. N., jer smatram da je bolja reč »priraštaj«. G. N. kaže: »Peč »priraštaj« slična je reci »naraštaj «, kojom se označuje mladi podmladak (zar ima stari podmladak?) u šumi, pa i podmladak kod ljudi i životinja«. I ako uzmemo ovo kao tačno, onda to može biti samo u spoljnjem obliku reci, a ne u smislu. Kod odlučivanja za ovu ili onu reč ja sam pošao od glagola »prirasti«, koji je trenutnog značenja, i »prirastati«, koji je trajnog značenja. Prirast bi odgovarao prvom, a priraštaj drugom glagolu. Pošto drvo prirasta, a´ne priraste, to sam mislio da bitnosti radnje bolje odgovara reč »priraštaj«. G. N. smatra, da se granati deo stabla treba da naziva »krošnja«, a ne kruna i primerima iz Broz-Ivekovićevog rečnika objašnjava šta znači kruna. Na kraju kaže: »Zašto, dakle, da se upotrebljuje ta reč, kad ona ima drugo značenje od reci krošnja, koju narod pozna na stablima naših šuma« (str. 12). Na ovo pitanje pustićemo Vuka da odgovori kroz svoj rečnik. Tako na str. 316 stoji: »krošnja, f. (u Dubr. i dalje k jugu) vide kotarica«, a na str. 304: »kotarica, f. der Korb, corbis (cf. korpa, košinčić, krošnja, krto, 2 rudnjak, sepet, sepetka, sprtva)«. U sprskonemač´kom rečniku Đorđa Popovića (1895 god.) na str. 151 stoji: »krošnja, f. Korb«. I ja sâm, idući kroz narod, toliko sam puta čuo da krošnja znači korpa. Prema ovakvom značenju ove reci izgleda mi, da pojmu (granati deo stabla) bolje odgovara reč kruna, nego krošnja. Prema navedenim primerima ne stoji da krošnju narod poznaje samo na stablima naših drveta. U Vukovom rečniku nalazi se reč »krošnjast« sa objašnjenjem da znači granat, što bi se moglo razumeti da znači u obliku korpe. Ali to ne mora značiti da taj granati deo stabla mora da nosi ime »krošnja«. G. N. smatra dalje, da nisam srećno izabrao ni reč »potšuma« za pojam koji Nemci označavaju sa rečju das Bodenschutzholz. Iz onoga što je g. N. napisao izlazi da on smatra, da je zato bolji izraz »podstojno grmlje« ili »tlo zaštićujuće grmlje«. Moram priznati da mi objašnjenje za reč »potšuma« koje je dao g. N., nije razumljivo, pa ne mogu o tome ništa da govorim. Ne shvatam kako reč može biti slična »idealu uzgojne šume« dakle jednome predmetu, jednome pojmu. Reč kao reč može biti slična samo reci. Za taj »ideal uzgojne šume« g. N. međutim nije dao reč ili izraz. Ne znam po čemu je die Forst ideal uzgojne šume. 249 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1932 str. 32 <-- 32 --> PDF |
Mislim da je reč »potšuma« vrlo dobra, ili bar mnogo bolja nego izrazi koje pominje g. N. Izraz »podstojno grmlje« čini mi se netačan t. j . netačno označava onaj pojam koji bi mi hteli. ü. N. kaže: »U istom članku na str. 519. sitno granje i džbunje, koje tlo zaštićuje (Bodenschutzholz), koje smo mi do sada zvali podstojno grmlje ili tlo zaštićujuće grmlje, naziva g. Petrović »potšuma«. Ni tu reč nije g. P. srećno izabrao, jer grmlje i razni šumski korov, koji u šumi držimo zbog zaštite tla...« Dakle i grmlje i korov su po ovome grmlje, a to nije tačno, jer su to sve razne stvari i razni pojmovi. Josif Pančić u svojoj flori okoline Beograda da str. 8 objasnio je reč grm ovako: »Grm je drveno stablo, koje se najmanje u visinu do koje čovek rukom domašiti može u grane deli i obično u veliku visinu izraste, kao bukva, cer, topola i dr.« Dalje kaže još: »Šib je drveno stablo, koje se odma pri zemlji ili u maloj od zemlje visini u grane rastura ...« Po Vukovom i Popovićevom rečniku istina ovaj izraz nije strogo raščišćen, jer treba da ima jedno i drugo značenje. Ali zato nalazim da je merodavniji botanički, dakle stručni izraz, kako ga daje Pančić. Potšuma nije vezana samo za žbunje, t. j . vrste biljaka, koje spadaju u onu drugu skupinu po Pančiću. Nju mogu sačinjavati i sačinjavaju i žbunaste i grmolike biljke. Tako sam i ja mislio, što se jasno vidi i iz moga teksta. Zato mi se i čini netačna definicija g. N., jer mi izgleda da on misli samo na jednu od pomenutih skupina. Reč »podstojno« nije srećno skovana, ako dobro razumem što se time hoće da kaže. Ako se hoće da kaže, da nešto, u ovom slučaju grmlje, stoji pod nečim, u ovom slučaju sastojina, onda bi to odgovaralo skovanom glagolu podstojati, što bi zaista bilo jako nezgodna kovanica i ne bi se mogla primiti. Najzad to bi bio i dosta širok pojam, jer mnogo šta može pod mnogo čim stojati. Kad bi se skovala reč »nodsastojno« mislim da bi ona imala mnogo uže značenje, jer bi označivala pod čim nešto stoji ili se nalazi, u ovom slučaju pod sastojinom. Drugi izraz g. Nenadića »tlo zaštićujuće grmlje« je jezično vrlo nezgodan, a uz to je još i dug. Kakav bi izgledao 2 i 6 padež od ovoga izraza? Ovakva razmišljanja o ovim izrazima nisu me nikako mogli oduševiti, pa se sa njima nisam ni složio. Reci »potšumiti«, »potšumljavanje« i »potšuma« su kovanice, ali mislim da vrlo dobro odgovaraju duhu jezika. »Potšumiti« znači pod jednom šumom stvoriti drugu šumu, »potšumljavanje« označava samo tu radnju, a »potšuma« je tako stvorena šuma. U upotrebi reci »prinos«, »prihod« i »dohodak« ne slažem se sa mišljenjem g. Nenadića. Ja mislim da je za ono što šuma daje bolja reč »prinos«, nego »prihod«, jer suprotno mišljenju g. N. ja mislim da »prinos« ima objektivno, a »prihod« subjektivno značenje. Ja to tako shvatam upravo iz primera koje je naveo g. N. iz Broz-Ivekovićevog rečnika. — Tumačenje tih pojmova jasno i oštro je izvršio Ribel u svojoj knjizi Waldwertrechnung. Na str. 7 on kaže: »Das Einkommen ist die Summe aller wirtschaftlichen Güter, welche einem Wirtschaftssubjekte in den Wirtschaftsperioden regelmässig neu zukommen«. [Dohodak (prihod je zbir svih privrednih dobara, koja jednome privrednom subjektu u privrednim periodama ravnomerno pridolaze (prihode)]. Dalje kaže: »Der Ertrag ist dagegen die Summe von wirtschaftlichen Gütern, welche in den Wirtschaftsperioden regelmässig aus einer bestimmten Güterquellc neu gewonnen werden«. (Prinos je naprotiv zbir privrednih dobara, 250 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1932 str. 33 <-- 33 --> PDF |
koja se u privrednim periodama ravnomerno iz izvesnog izvora dobara dobijaju). Zatim dalje : »Er unterscheidet sich von dem Begriffe des Einkommens dadurch, dass :bei letztem die Summe der Wirtschaftsgüter auf die Person des Empfängers bezogen wird, während sich beim Ertrage diese auf die Quelle, aus der sie gewonnen wird, bezieht«. [On se razlikuje od pojma dohotka (prihoda) time, što se kod ovoga poslednjeg zbir privrednih dobara odnosi na ličnost primaoca, dok se kod prinosa odnosi rta izvor iz koga se oni dobijaju.] Dakle objekt daje prinos nečega ličnosti, subjektu, kome to nešto, taj prinos dohodi, prihodi. Za objekat je to prinos upravo u smislu primera, koji je dao g. N., a za subjekat je to dohodak, prihod. Zato mislim da je bolje reći na pr. »prinosne tablice ili skrižaljke« nego »prihodne tablice ili skrižaljke«, jer te tablice pokazuju´ šta šuma može u opšte da da, da prinese. A taj prinos ne mora u isto vreme biti i dohodak iste veličine, jer se može deliti na više lica, dakle na više subjekata, čiji je tada pojedinačni dohodak manji od prinosa. A mi upravo hoćemo da znamo šta j;e šuma moćna da da. Zato i nije jedno isto »prihodna vrednost zemljišta« i »prinosna vrednost zemljišta«. Obična je stvar čuti u narodu »koliki je prinos te žetve?«, »koliki je prinos vinograda? «, kad hoće da se dozna šta daje ili može da da njiva ili vinograd od svojih plodova. A sada da se malo zabavimo izrazima »obrast« i »sklop« čije pravo značenje ja zamenjujem međusobno, kako kaže g. Dr Nenadić. Malo teža je to tvrdnja, pa moramo da vidimo da li je opravdana, odnosno dokazana. Moram odmah reći, da mi je još na školi bilo tačno poznata razlika između sklopa i gustine, odnosno obraslosti šume. Tu razliku nisam zaboravio ni docnije, ako ni zbog čega drugog a ono zbog samoga rada na uređenju šuma, kojim sam se bavio. Da je g. N. pošao od jedne takve pretpostavke možda bi došao do sasvim drugoga zaključka, čitajući upravo, ono, što je naveo za dokaz svoje tvrdnje. Evo jednog navoda moga teksta, koji g. Nenadiću služi kao dokaz: »Kad se posmatraju (ne , »promatraju« kako je napisano u članku g. N.) današnje lisničke šume, dobija (ne »dobiva« kako stoji u članku g. N.) se utisak, da su one retke, razređene više, nego što su to inače visoke šume. To međutim vrlo često nije slučaj, nego je samo jedna, moglo bi se reći, optička obmama. Usled vrlo uzane krune, koje čak jedno vreme gotovo nema, sklop je nepotpun, pa se dobija (ne »dobije« kako stoji u članku g. N.) utisak praznine. U stvari broj drveta na jednom hektaru svakako nije često ništa manji, nego kod obične visoke šume«, Ovde je g. Nenadić prevideo rečenicu, koja je ispred ovoga navoda. Ona glasi: »Uređenost gazdovanja mora se izražavati u još jednom pravcu, najme u obraslosti«. Dakle govori se o obraslosti ili gustini, pa se ona upoređuje između lisničke i nelisničke šume po utisku koji čini. Pretpostavio sam, da su te šume od istog broja drveta i istog uzrasta, dakle i iste gustine, odnosno obraslosti. Pa ipak to tako ne izgleda, što je optička obmana. I sada dolazi rečenica koja objašnjava tu optičku obmanu, odnosno odakle ona dolazi. Da se ovde govori sve o gustini i da se ona ne zamenjuje sa sklopom, upućuje i dalja rečenica: »No upravo ovu činjenicu možemo iskoristiti, da povećamo broj drveta na jednom hektaru, da dakle šumu uopšte držimo gušće«. Ta činjenica je da su uzane krune, uže nego kod nelisničkih šuma, zbog čega ima mesta i za nove krune t. j . veći broj drveta. Razume se, ovo samo do izvesne mere, jer je merodavan i koren. 251 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1932 str. 34 <-- 34 --> PDF |
Drugi dokaz g. Nenadiću je ovaj navod moga teksta: »Polazna tačka ima pri tome da bude sklop šume. Treba težiti, da sklop uvek bude najbolji «. G. N. smatra da je to neispravno, jer piše: »No međutim, svi naši napori i težnje oko uzgajanja odnosno uređivanja šuma, idu zatim (valjda za tim), da obrast, a ne sklop sastojine »uvek bude najbolji«. I pošto je to po g. N. neoboriva činjenica, onda se moje uzimanje sklopa za polaznu tačku može tumačiti samo zamenom obrasta sa sklopom. Ali ovde se radi o lisničkim šumama, kojima je glavni cilj proizvodnja lišća i pupoljaka za ishranu stoke, pa se zato i gleda u krunu i polazi od nje, od sklopa. Glavna je težnja da se hrana proizvodi, pa se zato mora i glavna pažnja obratiti organima, koji je proizvode. G. N. trebao je da navedenu rečenicu završi, a ne da je prekine, jer tada ne bi ispustio iz vida glavni zadatak lisničke šume. Posle rečenice, kako ju je naveo g. N., dolazi odmah »što je jasno prema onome, što je maločas rečeno, ali osim toga i zbog zemljišta«. A povećavanjem odnosno poboljšavanjem sklopa, popraviće se i obrast, što je jasno iz objašnjenja, koje sam dao u prethodnom stavu. Ali to je ipak drugostepena pojava, a ne glavna. Posle ovakvih primedaba, meni se čini, a možda se i varam, da g. N. nije pratio tok mojih misli i da nije prodro u bitnost lisničkih šuma. , 0 tome da li se obrast može predočavati brojem stabala konkretne i idealne sastojine može se raspravljati, ali tome nije ovde mesto. Međutim g. N. kaže : »Nije posve ispravno da se obrast predočuje po broju stabala konkretne i idealne sastojine ...«, onda zaista nije ispravno reći dalje: »te je krivo što g. P. ističe i broj stabala za predočavanje »sklopa«, ili pravo reći obrasta« (str. 13). »Nije posve ispravno« znači da ima tu i nečeg ispravnog, u tome predočavanju. 1 onda se ne može potpuna negacija potvrđivati nepotpunom negacijom. Pokazaću još jednu neispravnost. G. Nenadić kaže: »U svome članku g. Petrović nigdje ne spominje izraz obrast...« (str. 13). Međutim na str. 517 (odozgo 9 red) stoji: »Ovo se ima postići zgodno određenim obrtima, obraslošću, proredama, načinom kresanja«. Na istoj strani (odozdo 9 red), a pred samim navodom g. N. stoji: »Uređenost gazdovanja mora se izražavati u još jednom pravcu, naime u obraslosti«. Je li to »nigdje?« Da li je reč »obrast« bolja od reci »gustina« malo je teže pitanie. U tome se sam kolebam, a to se vidi već i iz toga, što sam upotrebio obe reci. Ranije sam upotrebljavao »obrast«, ali me taj izraz nije zadovoljio. Gotovo sam se odlučio, da je bolja reč »gustina«, ali me ni ta reč potpuno ne zadovoljava. Obrast me ne zadovoljava zato, što on polazi od zemljišta, odnosi se na zemljište, dok se ovde po g. N. radi o odnosu temeljnica stvarne i normalne (bolje bi bilo drvnih masa), dakle o stanju sastojine kao takve. Izgleda mi, da se taj odnos bolje izražava gustinom, jer se ona ceni po sastojini u odnosu na samu sebe. Normalno stanje izražava se i brojem drveta, a preko njega i odnosom drveta između sebe, t. j . većim ili manjim međusobnim rastojanjem, ili zbijenošću, odnosno gustinom drveta. Koliko sam doznao i Mađari imaju analogi izraz.* * suruseg = gustina. 252 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1932 str. 35 <-- 35 --> PDF |
Ako bi preovladalo mišljenje da pozmu bolje odgovara je č »obrast«, onda bih predložio, da se ta reč zameni rečju »obraslost«. Čini mi se, da ta reč bolje odgovara onome, što mi želimo da iskažemo. Na kraju svoga članka g. Nenadić preporučuje kako da se uredi terminologija. Q. N. smatra da je za to najpozvanije Jugoslovensko šu marsko udruženje, koje bi trebalo da ovu stvar ponovo uzme u svoje ruke. Dno treba za to da osigura potrebna materijalna srestva »bez kojih se ne može to važno pitanje uspešno resiti«. Sa tim srestvima bi jedan naročiti odbor šumarskih stručnjaka uz saradnju filologa izradio termi nologiju. Interesantno je da g. N. preporučuje jedan postupak, koji nije pokazao uspeh. Rešenje ovoga zadatka nije tako jednostavno. Pre svega odakle će udruženje da osigura ta potrebna sretstva? Ne radi se tu o malim novcima. A da je to tako videće se iz onoga kako ja mislim da to treba izvesti, a što bi svakako i ovde bilo, kada već treba da radi komisija. Zamišljena organizacija prikupljanja stručnih izraza u narodu putem sreskih dobrovoljnih referenata pokazala se kao neizvodiva. Za ovaj posao, koliko je meni poznato, prijavilo se malo naših drugova. Pa i to je ostalo samo na artiji. Ljudi su vrlo često pretrpani poslom, službenim i svojim brigama, pa zbog toga mnogi od njih nemaju ni vremena ni volje, ni snage da se i ovakvog posla poduhvataju. Ta u životu je često tako, da mnogi krupni poslovi opšteg značaja padnu na leđa nekolicine ljudi. Najzad da li ne bi trpela jednobraznost u shvaćanju rada i u izvođenju, kada se posao razdeli na toliko ljudi? Još mnogo ranije ja sam o tome imao prečišćene poglede. U Šumarskom Glasniku (srpski) u broju za septembar 1920 god. izneo sam u glavnim potezima kako mislim da treba izvesti ovaj posao. Tada sam smatrao, kao što i danas smatram, da ovaj posao može, pa zato i treba, da izvrši samo Ministarstvo šuma i rudnika, a preko jedne komisije. Međutim, kad se pristupilo samome rešavanju toga pitanja, palo je mišljenje, da je za to najsposobnije naše udruženje. Izneto je bilo, koliko se sećam, da državna administracija usled svoje glomaznosti ne može ovo pitanje resiti onako, kako bi se to želelo. I to je mišljenje preovladalo. Na osnovi toga je zatim izvršena i organizacija posla, kako sam je napred spomenuo. Vreme je međutim pokazalo da se ta zamisao nije mogla izvesti. Prema tome sada bi ostalo da se pokuša onaj drugi put, t. j. da terminologiju izradi Ministarstvo šuma i rudnika preko jedne komisije. Gotovo bih sa sigurnošću tvrdio da bi tako uspelo. Ima zaista poslova, za koje je državna administracija spora, pa je zato nepodesna za njihovo uspešno ili najuspešnije izvođenje. Ali ima poslova kojima to ništa ne smeta, dok im na drugoj strani ta administracija svojim srestvima daje velike mogućnosti za izvođenje. Takav jedan posao je i izrada terminologije. Predlog g. N. u stvari znači spajanje oba ranija predloga u jedan. Iz moga predloga nalazi se u njemu deo da se radi putem komisije, a od onog drugog da radi udruženje. No ovih nekoliko godina pokazale su da udruženje ne može da radi ovaj posao. Prema tome ovaj predlog mi se ukazuje kao neprihvatljiv. Izvođenje ovoga posla, kako ga sebi zamišljam, treba da bude ovakvo. Ministarstvo šuma i rudnika treba da obrazuje jednu komisiju 253 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1932 str. 36 <-- 36 --> PDF |
» od šumarskih stručnjaka i jednog filologa. Tih šumarskih stručnjaka bilo bi najviše nekoliko. U komisiji bi bile zastupljene: nauka, praksa i glavne jezične oblasti. Komisija bi .prvo u kancelariji prikupila sve stručne izraze iz strane terminologije, bar onih najslavnijih. Zatim bi procenila da li za te strane stručne izraze već postoje naši i da li dobro odgovaraju. Kada se to svrši otišli bi članovi komisije, u narod, svaki u različiti kraj. Po utvrđenom programu i načinu rada oni bi sakupili sve što se u narodu nalazi i što bi se moglo , upotrebiti za šumarsku terminologiju. Po povratku iz naroda odabrala bi komisija one izraze koji najbolje odgovaraju pojmovima i najrasprostranjeniji su. Tek posle toga bi pravila kovanice za one pojmove za koje nema izraza ni u narodu ni kod šumara »bar ne dobrih kod ovih). Tako utvrđenu terminologiju Ministarstvo bi štampalo i kao obaveznu prepustilo upotrebi. Smatram, da bi se ovaj posao ovako najbrže i najbolje mogao da svrši. Međutim on iziskuje novčana srestva, koja naše udruženje ne može dati, pa se dakle ne može ni primiti ovoga posla. Zadatak našega udruženja bio bi sada samo u tome, da tu stvar pokrene i Ministarstvu učini predlog i da je pokreće sve dotle dok se ne ostvari. Résumé. A propos d´un article paru ici-meme sous la meme intitulation (voir p. 5 de cette année), l´auteur qui en a été touché tend a donner, a l´égard des quelques termes forestiers, des preuves du contraire. Prof. Dr. NENADIĆ ĐURO (ZAGREB): ODGOVOR NA PREDNJI ČLANAK (NOTRE TERMINOLOGIE FORESTIERE) U početku članka svoga raduje se gospodin Petrović, što sam člankom »Naša šumarska terminologija«, štampanim u Šumarskom listu br. 1. ove god., pokrenuo pitanje uređenja naše stručne šumarske terminologije, ali mi odmah iza toga zamera, što sam pokrećući to pitanje spomenuo u svom članku njega i g. prof. Šenšina. Međutim moram odmah ovdje reći, da sam to učinio zbog toga, jer mi je baš g. P. prvi dao povoda svojim izrazima navedenim u člancima, koji su štampani u Šumarskom Jistu za oktobar i novembar 1931., a pobudu, da spomenem ime g. prof. Šenšina, dali su mi litografirani tabaci, u kojima su sadržana predavanja iz uređivanja šuma na Poljoprivredno-šumarskom fakultetu u Beogradu. Prema tome ne razumem g. P., jer je — držim — posve jasno, da u ovojstvari nisam mogao spomenuti druga koja imena, nego baš ime g. P. i g. Š., koji rade na području nauke o uređivanju šuma. Moram ovdje istaknuti, da sam pišući pomenuti svoj članak bio vrlo daleko od svake pomisli, da uzimam »na nišan« g. P. i g. Š. Naprotiv, pišući gore spomenuti članak, bio sam vođen iskrenom željom da od 254 |