DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1932 str. 25 <-- 25 --> PDF |
može navesti jednu onako tešku tvrdnju (drugi navod). P´re svega treba dokazati da su ti »valjani« i »dobri« izrazi zaista takvi. U pisce u čijim se pisanim stvarima nalazi mnogo stručnih izraza spada i g. Nenadić. Misli li g. N. da su svi izrazi, koje je upotrebio, dobri i valjani i da se kod jednog i istog pojma ne koleba i ne menja izraze? Ako g. N. tako misli, onda je to neopravdano i ja bih mogao, ili ako hoćete, bar pokušao da dokažem to, navodeći izvestan broj primera. Ne bi to bilo rđavo ni za terminologiju. Kad je već terminologija nesređena, što znači da stručni izrazi nisu ustaljeni i na neki način ozvaničeni, onda je svakome slobodno da čini predloge. Zašto bi se onda i meni prebacivalo zbog upotrebe toga prava. Život i šumarstvo već će odlučiti koji je izraz od svih predloženih najbolji, pa će taj biti usvojen i bez naročitog dogovora. . to je najprirodniji put izgradnje terminologije. Istina on je dugačak, pa zato nezgodan, ali je neosporno pozitivan. Prema tome ne mogu nikako da delim mišljenje g. N., da se u izgradnji terminologije radi u protivnom pravcu. Tek kada se terminologija ustali, ozvaniči na neki način, tek tada neće biti dopušteno bez velike nužde predlagati novo i menjati. ma da tako što ne može biti isključeno. A sada ću da pređem na pojedine izraze. Najpre o procentu pokazivaču. G. N. kaže, da je bolji izraz »postotak zrelosti« i da sam jataji izraz prekrstio u »procenat pokazivač«. Da se nešto prekrsti treba da bude već ranije kršteno. Kad, gde, kako i ko je to izvršio, što bi bilo obavezno? Q. N. sam kaže, da je stanje nesređeno. Onda je to samo predlog, kao što sam i ja učinio predlog, a nisam prekrštavao. Ne mogu tvrditi da je »procenat pokazivač« najsretniji izraz, ali me još manje može g. N. uveriti da je »postotak zrelosti« dobar izraz. S pogledom na težnju da se što manje upotrebljavaju strane reci mogla bi se reč »procenat « zameniti sa rečju »postotak«. Međutim o samoj reci »zrelost« može se raspravljati. Koliko sam čuo u narodu, ta reč se upotrebljava u drugom smislu, a ne u onom koji joj daje g. N. U onom delu naroda u kome sam se ja kretao, obično su me prilično ispitivački gledali kad sam taj izraz upotrebio, te sam morao da ga objašnjavam. Ljudi su obično zamišljali neku zrelost u smislu voća, a to im je izgledalo čudno kod drveta. Meni se dakle čini, da taj pojam koji g. N. hoće da izrazi tim izrazom nije najbolje zaodenut u ruho našega jezika. Meni se čini, da narod bolje razume kad mu se kaže, da je šuma dorasla za seču. Sam izraz »postotak zrelosti« i u samom šumarskom načinu izražavanja ne čini mi se dobar, jer bi se mogao razumeti i onako kako to g. N. ne misli. Tako se obično kaže »koliki je postotak truleži«, pa dalje »postotak ogrevnih drva«, »postotak kore«. Prema tome mogao bi se »postotak zrelosti« razumeti tako kao da pokazuje koliki je deo od jedne šume odnosno sastojine zreo za seču, što bi značilo da u toj sastojini postoji i drugi deo, koji nije zreo. Ako bi se ipak pri ovome izrazu ostalo, onda bi bolje odgovarao oblik »zrelosni postotak«, ako bi filolozi našli, da je to jezično dobro. A možda je i dobro, jer se kaže »zimski kaput« a ne »kaput zime«, »proletnje odelo«, a ne »odelo proleća«, pa »ogrevno drvo«, a ne »drvo ogreva«, najzad »prirasni postotak« (videti Levaković, Pendrometrija), 243 |