DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1932 str. 27 <-- 27 --> PDF |
darenju koje Nemci nazivaju »aussetzender Betrieb«? Takvi slučajevi se pojavljuju kod mnogih malih šuma, a teoretski se mogu zamisliti i kod velikih. Meni izgleda da to redanje seča neće biti karakteristično za opho´dnju. Q. N. mnogo polaže na redanje seča, kao i na dužinu vremena za to redanje, kako se to vidi iz samoga obrazloženja. Zbog toga je razumljivo što u borbi protiv reci »obrt« navodi, da je ona postala od glagola »obrnuti«, koji je trenutan, te zbog toga ne odgovara bitnosti turnusa kao »ophodnja« koja je postala od trajnog glagola »ophoditi«. Međutim postoji i glagol »obrtati«, koji je trajan i ima drugo značenje. Da nije od njega postala reč obrt? To može biti, jer i taj glagol i imenica od njega izvedena imaju jedno značenje i u privrednom životu. To nije samo značenje koje navodi g. N. t. j . smisao zanata (das Handwerk). Ima ona i značenje nemačkih reci die Industrie, Erwerb, Verkehr, Umsatz i francuskih reci le débit, la vente. Smisao u kome se upotrebljava reč »obrt« najbliži je pojmu reci Umsatz, vente, ali samo kao polaznoj tački. Nemačka i francuska reč odgovaraju našoj reci »prodaja«, dakle jednoj ljudskoj radnji u kojoj se roba, ili koji bilo ljudski proizvod, prodaje, protura, promeće, obrće. Zato se često čuje u govoru »učinio sam toliki i toliki obrt«, »jednogodišnji obrt«, »desetgodišnji obrt«. U ovome se krije smisao prodate robe, primljenog novca, ali i vremena u kome je to učinjeno. Tako kada se u poljoprivredi kaže »jednogodišnji obrt«, to znači vreme od godinu dana u kome poljoprivrednik izvesne svoje proizvode proda, ali još i nešto više, što je glavnije. Kako je poljoprivrednik proizvođač njemu je po redu prodaja drugostepena pojava, a primarna je proizvodnja. Prema tome »jednogodišnji obrt« kod njega znači »jednogodišnja proizvodnja« ili još dalje, on za proizvodnju upotrebi jednu godinu, pa onda počinje opet iz početka. Prema tome »obrt« ovde znači stvarno vreme proizvodnje. E taj smisao imam i ja pred očima kada u šumarstvu govorim o obrtu. To je dakle vreme proizvodnje šumarskih dobara, dakle kratko rečeno vreme od setve do žetve. Kada dakle ja u šumarstvu upotrebim reč »obrt«, onda je pod tim zamišljam vreme u kome se na jednoj površini, ma kolika ona bila, proizvedu drva, pa se sa proizvodnjom počne iznova. Taj smisao nije vezan za način ređanja seča, te podjednako važi i za potrajno gazdovanje, kao i za ono koje nije potrajno. Prema tome reč »obrt« ima šire značenje nego »ophodnja«. Da li je prema ovome izlaganju upotreba reci »obrt« »kriva i besmislena«, kako kaže g. N., ostavljam da procene i presude drugi. Ja to mogu mirno sačekati, jer ja, kao i mnogi drugi, sasvim ispravno dvojim pojmove »zgodno ili nezgodno, odgovarajući ili neodgovarajući upotrebljena reč« od »krivo i besmisleno«. Kod izraza »dobni razred« i »klasa starosti« ne slažem se potpuno sa g. N. Ima pravo g. N. kad odbacuje stranu reč »klasa«, ali mi na drugoj strani reč »dobni« ne izgleda srećno izabrana. I u praksi i u našoj stručnoj književnosti upotrebljava se reč »starost« t. j . govori se i piše o starosti, a ne o dobu šume. Reč »dob« u smislu reci »starost« retko se upotrebljava. I kada se upotrebi njoj se daje šire značenje, upravo značenje izvesnog otseka vremena. Zato mi izgleda prirodnije da se upotrebi izraz »razred starosti«. O izrazima »gospodarska osnova« i »privredni plan« može, i treba da se raspravlja. G. N. nalazi, da je bolji prvi izraz i iznosi dosta du 245 |