DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1932 str. 28 <-- 28 --> PDF |
gačko obrazloženje za to (str. 10). To ćelo obrazloženje međutim tiče se u stvari samo reci »plan« i »osnova«. O prvoj reci ovoga izraza g, N. ovde ne govori vcrovatno zato, što je o toj reci govorio na str. 8 i 9. Moram priznati da me g. N. i pored sveg tog obrazloženja nije mogao uveriti da pojmu bolje odgovara reč »osnova« nego reč »plan« i da ova druga reč ne valja. Ne odgovara stvarnosti, da se tom rječju označava »neka namera manjega opsega«. Označavaju se njome i namere vrlo širokoga opsega, daleko šireg, nego što su naše »gospodarske osnove« (ratni plan, bolizacioni plan, pa sam primer sa ministrom prosvjete, koji je naveo g. N., Hooverov plan). Sa te strane ja bih plan pretpostavio osnovi, jer mi se čini da ova druga reč ima mnogo uže značenje. Međutim ako bi pošli od načela da iz jezika izbacimo sve strane reci, onda bi se sa rečju »plan« vrlo brzo svršilo. Samo šta posle toga? Reč osnova mi izgleda kao da sačinjava samo jedan deo gospodarske osnove. G. N. za objašnjenje te reci kaže »a znači temeljiti odnosno stavljati nešto na solidan temelj« (str. 10). To je samo pola tačno, jer iz te reci nikako se ne vidi, niti ono pokazuje, da temelj mora biti »solidan« (zašto ova strana reč?). Ona prosto znači temeljiti. Ali kad je tako, onda se na toj osnovi, na temelju, tek ima nešto da zida. A to što se zida to je ta »gospodarska osnova«. Kao osnovu ja shvatam vrstu drveta, obrt, način seče 1 podmlađivanja i negu šume iz kojih proizilazi sve ostalo i na kojima se sve ostalo zida. »Gospodarska osnova« ne određuje pak samo ove osnovne stvari, nego daje još mnogo drugih podataka, propisa, pravila i proračuna po kojima se stvarno gazduje, a to može biti različito od slučaja do slučaja. Sa ovakvim razmišljanjem ja bih se mogao sa rečju »osnova« pomiriti samo tako, ako se ne nađe bolja reč i ako se odbaci reč »plan« kao strana reč. Reci »gospodarski« i »gospodarenje« nisu mnogo voljene u delu našega naroda kroz koji sam se ja kretao. U Vukovom »Srpski rečnik« 3. izdanje, 1898 god. str. 99 kod reci »gospodar« između ostalog stoji i ovo: »U Srbiji do 1804 godine samo su Turke (i to begove i spahije) zvali gospodarima (kao i sad po Bosni i Hercegovini); a od onda su zvali gospodarom Crnoga Đorđija, i ostale poglavare i vojvode, koji su vlast u rukama imali. Tako se ova riječ govorila u Srbiji i za vladanja Miloša Obrenovića prvijeh godina, ali poslije on zapovjedi da se gospodar ne zove niko osim njega, i tako na ostale starješine prijeđe ime gospodin. Po tome se u Srbiji i danas samo Aleksandar Karađorđevič zove gospodar«. Kod reci »gospodarenje« kaže se dalje »das Befehlen, Herrschen«. Dalje se kaže: »gospodariti, gospodarim, v. impf, befehlen, herrschen, dominare (vide zapovijedati). Rijetko umije dobro gospodariti, koji nigde nije služio«. Zatim »gospodarski, ka, ko, den gospodariti gehörig, domino rum«. Jasno je iz ovoga t. j . s obzirom na Turke, zašto u Srbiji, a valjda i u Bosni, Hercegovini i Crnoj Gori ova reč nije voljena, a kad se upotrebljava, onda to nije u onome smislu koji navodi g. N. A zatim prema poslednjem navodu iz rečnika izlazi da bi izraz »gospodarska osnova« označavao čija je osnova, a ne osnovu po kojoj bi imalo da se izvodi šumsko gazdovanje. Rcči »gazdinstvo« i »gazdovanje« su, kako izgleda, postale od madžarske reci. odnosno koren im je možda od madžaiske reci. Ali one 246 |