DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1932 str. 30 <-- 30 --> PDF |
Ovde se u stvari radi o pošumljavanju površina, koje su bez šume, ili popunjavanju onih gde je to već delimično izvršeno. To je stvaranje šume. Prema tome osnova, koja te radove predviđa i uređuje ih, treba da se naziva »osnova za pošumljavanje« ili »osnova pošumljavanja«. Na reci »secište« zadržao se g. N. takođe, ali i tu bez sreće. Od svih reci koje je g. N. naveo najbolja je »secište« za ono što hoćemo da označimo. Kad ja upotrebim reč »secište«, onda je to kod mene vezano strogo za jedan pojam t. j . za pojam površine zemljišta na kome se šuma seče, ili je već posečena, i to u smislu konačne seče, a ne one za negu šume. Iz rečenice g. N. »´Površinu seče šume neki označavaju sa secištem« zaključujem da i g. N. misli na takvu površinu. O. N. smatra, da je najbolje takvu površinu nazvati sečom. Kao potvrdu za ovo navodi g. profesor primer objašnjenja ove reci iz Broz-Ivekovićevog rečnika hrvatskog jezika. Taj primer nalazi se i Vukovom rečniku. 3 izdanje 1898 god., pa kada sam ga pročitao još više mi se pojačala sumnja da bi g. profesor mogao i rđavo shvatiti ovaj primer. U -Vukovom rečniku na str. 706 u najnižem redu piše: »sječa, f. (juž.) 1) abgehauene Zweige als Winterfutter, fondes desectae pro pabulo hjberno: ostale koze na sječi (der Ort). — 2) das Niederhauen, caedes: Što bi Turak´ za sječe is´ječe, I za prodaje što bi to prodade«. Dakle ja bih ono »der Ort« pre razumeo kao to posečeno granje, a ne kao samo mesto gde je izvršena seča. Kada toga "granja nestane neće se koze više ni puštati na seču, jer neće imati šta da jedu. A ipak je jasno da mesto na kome je granje sečeno, ili kakva druga seča vršena, nije moglo nestati, Ovo sa kozama je razumljivo, jer su kozari u ranija vremena nosili sekire, pa kad koze nisu mogle usled visine krune ili grana da brste, oni su sekli čitava stabla ili samo grane. Objašnjenje po 2) označava već radnju, u ovom primeru kao ubijanje putem seče. Kako je seča Turaka, tako može biti i seča jabuka, mesa i još mnogo drugih stvari. U svakidašnjem govoru reč »seča« označava neku radnju, a nikako mesto. Postoji i šumarski izraz »goroseča« t. j . seča gore. Takvo mesto je odlično i tačno označeno rečju »secište«. Vrlo često čujemo: »Treba što pre pošumiti stara secišta«. Ima mnogo reci ovakvog oblika, koje strogo označavaju mesto neke radnje ili neke stvari. Ko se dalje interesuj´e, neka pročita u Vukovom rečniku objašnjenje značenja ovih reci: ovsište (str. 451) (der Acker wo ehe Hafer gebaut war), kukuruzište, ječmište, zobište, krtolište, kupusište, ognjište, padalište, pojište i napojište. Može zatim pročitati u rečniku Dorda Popovića, II, srpsko- nemački deo, 1895 šetalište, igralište, trkalište, zgarište, mučilište. Zar se ne čuju reci: pojatište (gde su pojate bile ili su sada), kupalište (gde se kupa), grobište? Interesantan je primer sa geometrijom, koji navodi g. N., jer on samo potvrđuje da se ovakvim oblikom reci označava mesto. Međutim ne izgleda mi da je ovaj izraz u geometriji opšte rasprostranjen. Ja znam da se u geometriji za ovakav slučaj upotrebljava reč »presek«. Ne vidim zašto bi reč »sečina« bila bolja od reci »secište«, kako to navodi ,g. N. Sečina je isto što i seča samo u većem obimu kao zasek i zasekotina, vo i volina, tor i torina, mast i maščina i t. d. Reč »sečevina« još manje može da se upotrebi za oznaku ovoga pojma. Ne razumem kako to nije mogao g. N. već da oseti i iz svoga primera. G. N. kaže: »u narodu ima prema nazivu branjevina (mlada sastojina) suprotan naziv sečevina, te je i ta reč bolja od reci »secište«. Dakle branjevina je mlada sastojina 248 |