DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1932 str. 31 <-- 31 --> PDF |
koja se brani i čuva. Onda je sečevina sastojina, koja se u tome smislu ne brani, nego se seče. Ali to je pojam za sastojinu, a ne za zemljište, za površinu zemljišta, dakle za onaj pojam koji i hoću da označim i koji označava reč »secište«. Mogu se složiti sa g. N. da su reci »god« i »letorast« dobri izrazi za ono što mi hoćemo s njima da iskažemo. God treba da označava jednogodišnji priraštaj debla u debljinu, a letorast to isto u visinu. Samo nikako ne mogu da shvatim ovu rečenicu g. N.: »prirast mase na stablu (u debljinu) u jednoj godini predočuje širina goda«. Šta je sad god, priraštaj mase ili debljine? Ne može označavati oba, jer to nije jedno isto. Priraštaj mase je telo, dakle tri dimenzije, a prirast debljine duž, dakle jedna dimenzija. ´Prema tome iz osnova je pogrešno kazati da priraštaj mase predočuje širina goda. Ako je pak g. profesor mislio u stvari na priraštaj debljine, onda on ne može biti na stablu, jer se op običaju uzima na deblu. Stablo i deblo nisu dve iste reci, ni dva ista pojma. Kod reci »prirast« ne mogu sledovati pozivu g. N., jer smatram da je bolja reč »priraštaj«. G. N. kaže: »Peč »priraštaj« slična je reci »naraštaj «, kojom se označuje mladi podmladak (zar ima stari podmladak?) u šumi, pa i podmladak kod ljudi i životinja«. I ako uzmemo ovo kao tačno, onda to može biti samo u spoljnjem obliku reci, a ne u smislu. Kod odlučivanja za ovu ili onu reč ja sam pošao od glagola »prirasti«, koji je trenutnog značenja, i »prirastati«, koji je trajnog značenja. Prirast bi odgovarao prvom, a priraštaj drugom glagolu. Pošto drvo prirasta, a´ne priraste, to sam mislio da bitnosti radnje bolje odgovara reč »priraštaj«. G. N. smatra, da se granati deo stabla treba da naziva »krošnja«, a ne kruna i primerima iz Broz-Ivekovićevog rečnika objašnjava šta znači kruna. Na kraju kaže: »Zašto, dakle, da se upotrebljuje ta reč, kad ona ima drugo značenje od reci krošnja, koju narod pozna na stablima naših šuma« (str. 12). Na ovo pitanje pustićemo Vuka da odgovori kroz svoj rečnik. Tako na str. 316 stoji: »krošnja, f. (u Dubr. i dalje k jugu) vide kotarica«, a na str. 304: »kotarica, f. der Korb, corbis (cf. korpa, košinčić, krošnja, krto, 2 rudnjak, sepet, sepetka, sprtva)«. U sprskonemač´kom rečniku Đorđa Popovića (1895 god.) na str. 151 stoji: »krošnja, f. Korb«. I ja sâm, idući kroz narod, toliko sam puta čuo da krošnja znači korpa. Prema ovakvom značenju ove reci izgleda mi, da pojmu (granati deo stabla) bolje odgovara reč kruna, nego krošnja. Prema navedenim primerima ne stoji da krošnju narod poznaje samo na stablima naših drveta. U Vukovom rečniku nalazi se reč »krošnjast« sa objašnjenjem da znači granat, što bi se moglo razumeti da znači u obliku korpe. Ali to ne mora značiti da taj granati deo stabla mora da nosi ime »krošnja«. G. N. smatra dalje, da nisam srećno izabrao ni reč »potšuma« za pojam koji Nemci označavaju sa rečju das Bodenschutzholz. Iz onoga što je g. N. napisao izlazi da on smatra, da je zato bolji izraz »podstojno grmlje« ili »tlo zaštićujuće grmlje«. Moram priznati da mi objašnjenje za reč »potšuma« koje je dao g. N., nije razumljivo, pa ne mogu o tome ništa da govorim. Ne shvatam kako reč može biti slična »idealu uzgojne šume« dakle jednome predmetu, jednome pojmu. Reč kao reč može biti slična samo reci. Za taj »ideal uzgojne šume« g. N. međutim nije dao reč ili izraz. Ne znam po čemu je die Forst ideal uzgojne šume. 249 |