DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1932 str. 33 <-- 33 --> PDF |
koja se u privrednim periodama ravnomerno iz izvesnog izvora dobara dobijaju). Zatim dalje : »Er unterscheidet sich von dem Begriffe des Einkommens dadurch, dass :bei letztem die Summe der Wirtschaftsgüter auf die Person des Empfängers bezogen wird, während sich beim Ertrage diese auf die Quelle, aus der sie gewonnen wird, bezieht«. [On se razlikuje od pojma dohotka (prihoda) time, što se kod ovoga poslednjeg zbir privrednih dobara odnosi na ličnost primaoca, dok se kod prinosa odnosi rta izvor iz koga se oni dobijaju.] Dakle objekt daje prinos nečega ličnosti, subjektu, kome to nešto, taj prinos dohodi, prihodi. Za objekat je to prinos upravo u smislu primera, koji je dao g. N., a za subjekat je to dohodak, prihod. Zato mislim da je bolje reći na pr. »prinosne tablice ili skrižaljke« nego »prihodne tablice ili skrižaljke«, jer te tablice pokazuju´ šta šuma može u opšte da da, da prinese. A taj prinos ne mora u isto vreme biti i dohodak iste veličine, jer se može deliti na više lica, dakle na više subjekata, čiji je tada pojedinačni dohodak manji od prinosa. A mi upravo hoćemo da znamo šta j;e šuma moćna da da. Zato i nije jedno isto »prihodna vrednost zemljišta« i »prinosna vrednost zemljišta«. Obična je stvar čuti u narodu »koliki je prinos te žetve?«, »koliki je prinos vinograda? «, kad hoće da se dozna šta daje ili može da da njiva ili vinograd od svojih plodova. A sada da se malo zabavimo izrazima »obrast« i »sklop« čije pravo značenje ja zamenjujem međusobno, kako kaže g. Dr Nenadić. Malo teža je to tvrdnja, pa moramo da vidimo da li je opravdana, odnosno dokazana. Moram odmah reći, da mi je još na školi bilo tačno poznata razlika između sklopa i gustine, odnosno obraslosti šume. Tu razliku nisam zaboravio ni docnije, ako ni zbog čega drugog a ono zbog samoga rada na uređenju šuma, kojim sam se bavio. Da je g. N. pošao od jedne takve pretpostavke možda bi došao do sasvim drugoga zaključka, čitajući upravo, ono, što je naveo za dokaz svoje tvrdnje. Evo jednog navoda moga teksta, koji g. Nenadiću služi kao dokaz: »Kad se posmatraju (ne , »promatraju« kako je napisano u članku g. N.) današnje lisničke šume, dobija (ne »dobiva« kako stoji u članku g. N.) se utisak, da su one retke, razređene više, nego što su to inače visoke šume. To međutim vrlo često nije slučaj, nego je samo jedna, moglo bi se reći, optička obmama. Usled vrlo uzane krune, koje čak jedno vreme gotovo nema, sklop je nepotpun, pa se dobija (ne »dobije« kako stoji u članku g. N.) utisak praznine. U stvari broj drveta na jednom hektaru svakako nije često ništa manji, nego kod obične visoke šume«, Ovde je g. Nenadić prevideo rečenicu, koja je ispred ovoga navoda. Ona glasi: »Uređenost gazdovanja mora se izražavati u još jednom pravcu, najme u obraslosti«. Dakle govori se o obraslosti ili gustini, pa se ona upoređuje između lisničke i nelisničke šume po utisku koji čini. Pretpostavio sam, da su te šume od istog broja drveta i istog uzrasta, dakle i iste gustine, odnosno obraslosti. Pa ipak to tako ne izgleda, što je optička obmana. I sada dolazi rečenica koja objašnjava tu optičku obmanu, odnosno odakle ona dolazi. Da se ovde govori sve o gustini i da se ona ne zamenjuje sa sklopom, upućuje i dalja rečenica: »No upravo ovu činjenicu možemo iskoristiti, da povećamo broj drveta na jednom hektaru, da dakle šumu uopšte držimo gušće«. Ta činjenica je da su uzane krune, uže nego kod nelisničkih šuma, zbog čega ima mesta i za nove krune t. j . veći broj drveta. Razume se, ovo samo do izvesne mere, jer je merodavan i koren. 251 |