DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1932 str. 34 <-- 34 --> PDF |
Drugi dokaz g. Nenadiću je ovaj navod moga teksta: »Polazna tačka ima pri tome da bude sklop šume. Treba težiti, da sklop uvek bude najbolji «. G. N. smatra da je to neispravno, jer piše: »No međutim, svi naši napori i težnje oko uzgajanja odnosno uređivanja šuma, idu zatim (valjda za tim), da obrast, a ne sklop sastojine »uvek bude najbolji«. I pošto je to po g. N. neoboriva činjenica, onda se moje uzimanje sklopa za polaznu tačku može tumačiti samo zamenom obrasta sa sklopom. Ali ovde se radi o lisničkim šumama, kojima je glavni cilj proizvodnja lišća i pupoljaka za ishranu stoke, pa se zato i gleda u krunu i polazi od nje, od sklopa. Glavna je težnja da se hrana proizvodi, pa se zato mora i glavna pažnja obratiti organima, koji je proizvode. G. N. trebao je da navedenu rečenicu završi, a ne da je prekine, jer tada ne bi ispustio iz vida glavni zadatak lisničke šume. Posle rečenice, kako ju je naveo g. N., dolazi odmah »što je jasno prema onome, što je maločas rečeno, ali osim toga i zbog zemljišta«. A povećavanjem odnosno poboljšavanjem sklopa, popraviće se i obrast, što je jasno iz objašnjenja, koje sam dao u prethodnom stavu. Ali to je ipak drugostepena pojava, a ne glavna. Posle ovakvih primedaba, meni se čini, a možda se i varam, da g. N. nije pratio tok mojih misli i da nije prodro u bitnost lisničkih šuma. , 0 tome da li se obrast može predočavati brojem stabala konkretne i idealne sastojine može se raspravljati, ali tome nije ovde mesto. Međutim g. N. kaže : »Nije posve ispravno da se obrast predočuje po broju stabala konkretne i idealne sastojine ...«, onda zaista nije ispravno reći dalje: »te je krivo što g. P. ističe i broj stabala za predočavanje »sklopa«, ili pravo reći obrasta« (str. 13). »Nije posve ispravno« znači da ima tu i nečeg ispravnog, u tome predočavanju. 1 onda se ne može potpuna negacija potvrđivati nepotpunom negacijom. Pokazaću još jednu neispravnost. G. Nenadić kaže: »U svome članku g. Petrović nigdje ne spominje izraz obrast...« (str. 13). Međutim na str. 517 (odozgo 9 red) stoji: »Ovo se ima postići zgodno određenim obrtima, obraslošću, proredama, načinom kresanja«. Na istoj strani (odozdo 9 red), a pred samim navodom g. N. stoji: »Uređenost gazdovanja mora se izražavati u još jednom pravcu, naime u obraslosti«. Je li to »nigdje?« Da li je reč »obrast« bolja od reci »gustina« malo je teže pitanie. U tome se sam kolebam, a to se vidi već i iz toga, što sam upotrebio obe reci. Ranije sam upotrebljavao »obrast«, ali me taj izraz nije zadovoljio. Gotovo sam se odlučio, da je bolja reč »gustina«, ali me ni ta reč potpuno ne zadovoljava. Obrast me ne zadovoljava zato, što on polazi od zemljišta, odnosi se na zemljište, dok se ovde po g. N. radi o odnosu temeljnica stvarne i normalne (bolje bi bilo drvnih masa), dakle o stanju sastojine kao takve. Izgleda mi, da se taj odnos bolje izražava gustinom, jer se ona ceni po sastojini u odnosu na samu sebe. Normalno stanje izražava se i brojem drveta, a preko njega i odnosom drveta između sebe, t. j . većim ili manjim međusobnim rastojanjem, ili zbijenošću, odnosno gustinom drveta. Koliko sam doznao i Mađari imaju analogi izraz.* * suruseg = gustina. 252 |