DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1932 str. 43 <-- 43 --> PDF |
šteta, koje su počinile gusenice i dr., bile mnogo manje, da su naši hrastici u prošlosti bili uzgajani (proredivani) kao što to godi jednoj vrsti, koja zahteva mnogo nege i svetlosti.« (Strana 14). Naveli smo nešto više citata, da bi se videlo jasnije, kako se ovaj problem sušenja sa čisto šumarsko-naučnog gledišta može promatrati jedino na ovaj način, t. j . vršeći detaljne analize i organizujući sistematska naučna osmatranja na izabranim objektima, ulazeći do u tančina u strukturu sastojina, ispitivajući je u svima njenim oblicima i funkcijama, kako u šumsko-tehničkom tako i u biološkom pogledu. Potrebno je dakle konstatovati objektivni sastav tih formacija, njihov karakter, gustinu, uzrast, površinu i oblik kruna, njihovu lisnatu armaturu, visinu, priraste (sve četiri vrste), karakteristiku tla i zatim ono, što je neosporno vrlo važno: istorijat i život tih sastojina. Kada se pođe putem ovakvih stručnih analiza tih elemenata, onda se — ma kako se pošlo sa različitih stanovišta i ma kako se u detaljima variralo — dolazi uvek do rezultata istog smisla i karaktera. Nezavisno i odvojeno vremenski i prostorno od svih drugih ispitivanja u tom pravcu g. Dr. Nenadić je preduzeo šumarsku analizu jedne hrastove sastojine, verovatno ni sa kakvom unapred utvrđenom idejom i namerom, već sa jednom jedinom, da ima što objektivniju sliku te sastojine i što tačniju istoriju njenog života, unutrašnjih borbi njenih podanika, stremljenja, rivalstva i takmičenja za prostor, svetlost, životni opstanak. Kad kažemo »sa nikakvim unapred utvrđenim idejama«, hoćemo time da kažemo »sa nikakvom utvrđenom namerom i predubeđenjem, sa nikakvim unapred spremljenim zaključkom, da treba dokazati jednu izvesnu tezu, već dati tačan snimak svih šumarsko- stručnih elemenata i dijagnozu nađenog stanja«. Ako bi u ovom pogledu moglo biti kakve pretpostavke o predubeđenjima, to bi one mogle biti samo u suprotnom smislu od onoga, u kojem je rezultat. Ne treba zaboravljati, da je 1929. god. na jednoj konferenciji, kojoj je prisustvovalo deset članova Upravnog Odbora Jugoslovenskog Šumarskog Udruženja, nekoliko šumara iz Zagreba i par studenata, prisustvovao i g. profesor Dr. Nenadić. »Pošto su saslušani gg. profesori Dr. Petračić i Dr. Nenadić i g. Madarević«, prisutni su dali pravo gg. profesorima i osudili način pisanja Drvotršca od 10. decembra 1929. god. pod naslovom Sušenje hrasta lužnjaka u šumama Hrvatske i Slavonije.« G. Dr. Nenadić je u to vreme, kako se da zaključiti iz onoga, što se čitalo i čulo o toj konferenciji, bio dakle sasvim drugog mišljenja i nije se slagao sa rezultatima i zaključcima naših ispitivanja o problemu sušenja hrastika u vezi sa uzgojem i postupanjem tih sastojina u prošlosti i sadašnjosti. Predubedenja, ako ga je uopšte bilo i ako ga srne biti kod jednog naučnog radenika, moglo je biti samo i u suprotnom smislu: da je dosadašnji uzgoj naših hrastovih sastojina idealan, da je sa njima postupano onako, kako to biološka priroda hrasta zahteva, da je zdravlje i otpornost tih sastojina normalna, ali da je naišla jedna epidemija, koja ne štedi ni najotpornija biljna društva kakva su naši hrastici. U toliko su onda značajniji rezultati dobiveni putem objektivne analize jedne primerne sastojine. Ne možemo propustiti, a da ne naglasimo, da se ti rezultati potpuno poklapaju sa onima, koje smo i mi dobili prilikom naših ispitivanja na opitnim poljima Instituta za Šumarska Istraživanja u Beogradu, a koje smo delimično objavili (1929.) u knjizi »Sušenje hrasta lužnjaka u šumama Hrvatske i Slavonije«.* Ti rezultati potvrđeni su i dokumentovani ciframa, koje smo dobili našim kasnijim ispitivanjem tokom 1929. i 1930. godine, što smo izložili u jednom elaboratu pomenutom Institutu, koji je na jednoj * Ing. Ljubomir Marković — Ing. Milan Manojlović: Sušenje hrasta lužnjaka u šumama Hrvatske i Slavonije — Beograd 1929. 261 |