DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1932 str. 44 <-- 44 --> PDF |
svojoj sednici još 1930. god. odlučio da ga štampa, ali to ni do danas nije stigao, verovatno usled preopterećenosti sa drugim publikacijama. Da bi reljefnije istakli, koliko se rezultati, koje je g. profesor Nenadić dobio, poklapaju sa našima, navešćemo nekoliko primera. Analize g. Dr. Nenadića obuhvataju razvoj i oblik krošnji, gustinu sastojina, visinski, debljinski, plošni i gromadni prirast. — Rezultati tih analiza izloženi su maločas doslovnim citiranjem najvažnijih mesta. 0 formaciji krune, veličini njenoga prečnika, punoći oblika i aktivnoj lisnatoj masi, koju ona nosi, mi raspravljamo na strani 78—86 pomenute knjige. Uporedujući normalni pokrov krune proračunat na osnovu Algan-Šeferove formule sa stvarnim (prema procent na devet raznih oglednih polja) dobijamo ove procente ispod normale: 43.9%, 42.2%, 70.5%, 61.5%, 67.8%, 41.6%, 30.3%, 60.3%, 28.2%. Razvrstavajući krune po obliku i formaciji u sedam raznih razreda (jednostrana, normalna, slaba, prevršena, račvasta i suhovrha), te navodeći neke primere dolazimo do zaključka, »da su vretenaste i slabe krune, uzev zajedno, uvek preko polovine od svih sastojinskih kruna«, dakle iznad 50%. »Sa malim varijacijama to je odnos, koji postoji od Blate do Žutice: Izrazitiji u mladim i srednjodobnim sastojinama, povoljniji u starijim.« Ove cifre, kako u pogledu površina krunskih pokrova tako i u pogledu njihovih oblika, ne moraju imati apsolutnu vrednost, one mogu u detalju oscilirati za koji procenat na više ili na niže, ali od svog osnovnog stava ne mogu izgubiti ništa.« (Strana 84). Kao što se vidi iz citiranog rezultata na pokusnoj plohi u šumi Žutici, a u predelu Mlada Oštra (strana 5 i tabele 1 i 2 strana 15 i 16), g. Dr. Nenadić dolazi skoro do identičnog krajnjeg rezultata: »Taj veliki broj stabala sa slabo razvitom krošnjom, kojih ima blizu polovine svih stabala u sastojim« ... O gustini naših hrastovih sastojina i o preopterećenosti njihovoj govorimo na strani 71 do 78. I ako su ta polja, na kojima su vršena osmatranja, ne krivicom našom, bila birana većinom u centru zaraza, ipak se naši krajnji rezultati podudaraju sa rezultatima g. Dr. Nenadića, t. j . »da se u našim hrastovim sastojinama postizava koeficijent gustine Vu i Vio. koji je karakterističan za četinjare (strana 77).« Preopterećenost naših hrastovih sastojina mi smo isto tako dovoljno istakli i analizirali. Kada su se ti rezultati podudarali u pogledu strukture sastojina, sasvim je razumljivo, da su i naši pogledi na dosadašnji uzgoj, eksploataciju i postupak sa tim šumama istovetni, pa i zaključci na čitav problem sušenja — jednorodni. Da ne bi duže zloupotrebljavali strpljivost čitaoca ponavljajući iste stvari, podsećamo na naša izlaganja o uzgojnim metodama, eksploataciji starih šuma, načinu eksploatcije i podmladenja, uređajnim metodama, koje su snazi, o proredama i njihovom faktičnom1 izvođenju, o higijeni za posavske šume, o organskim slabostima slavonskih hrastika (strana 42—47, strana 71, strana 93—94). Isto su tako podudarne konstatacije o degradaciji tla usled ovako opisanog postupanja s tim šumama kao i negativni uticaj omočvarenja pojedinih delova slavonskih šuma. I mi smo 1930. (Šumarski List, April 1930.) naglasili, da su ovako gospodarenje, koje ne godi fiziološkoj prirodi hrasta, uveli Mađari, »da taj sistem! nije nikakva naša narodna umna tekovina, da ga moramo tako uporno braniti.« Pominjemo još naše zaključke (strana 49—53 i 94—100). Studija g. Dr. Nenadića predstavlja jedan događaj u našoj stručnoj javnosti i ima dvostruku vrednost. Ona je pre svega metodičan i koristan naučni posao jednog savremenog i za našu šumarsku privredu uvek važnog i aktuelnog problema. Taj posao dostojan je jednog od veterana naše šumarske nauke, koji korača sa savremenim težnjama i metodama rada, unoseći u njih svu staloženost i odmerenost, kao i bogatstvo praktičnog i naučnog iskustva. S druge strane ta studija predstavlja preokret i udar, od strane jednog od najstarijih predstavnika naše šumarske nastave i nauke, na 262 |