DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1932 str. 5 <-- 5 --> PDF |
podučava u svetu, kao što se sumnjalo i o drugim naukama.3 Kritička sumnja i inače je priznat metod u nauci, pa je dobro da se primeni i u ovom slučaju, da bi se pre došlo do istine; jer ako se do kraja rasvetli pitanje nauke o šumskoj privredi, naći će se možda, da treba koješta menjati ne samo u sistemu nauke nego i u praktičnoj organizaciji šumske privrede. Kriterij, po kome treba posmatrati postavljena pitanja, pre svega je kriterij nauke i naučnog rada uopće. Šta traži nauka? Cilj i smisao svake nauke je, da traži istinu, bez obzira, da li će se ta istina praktično primeniti ili ne će. Šta je istina? To su fakta i odnošaji fakata, koje ljudi utvrđuju svojim istrumentima saznanja.1 Ta fakta moraju biti u saglasnosti sama sa sobom i da objektivno vrede za sve ljude. »Istina počiva na saglasnosti s objektom, u kom pogledu dosledno moraju biti jednoglasni sudovi svakog razuma.«5 Naučno istraživanje polazi od običnih fakata i smatra »objektivnim sve što se stalno održi pri naizmeničnoj kontroli pojava i istraživanja.«" Ali naučeniak ne samo da utvrđuje fakta, on ih i izabire i sređuje. Nauka je pre svega klasifikacija i sastavljanje fakata, koja izgledaju rastavljena, i ako su svezana prirodnim i skrivenim vezama. To je na kraju krajeva, kako kaže Poincarré, sistem relacija objektivan po tome, što je zajednički raznim ljudskim duhovima.7 Polje naučnog ispitivanja nije ničim ograničeno. Sva se fakta bez razlike mogu proučavati. Nema nikakvih posebnih razloga, da se isključe fakta, koja supsumiramo pod pojam šumske privrede. Šumska privreda može biti prema tome stvar naučnog ispitivanja i nije isključena mogućnost, da se formira posebna nauka o šumskoj privredi. Druga je stvar, da li se to već dogodilo i zašto se ta nauka, kao ni neke druge nauke, ne spominje u općim naučnim sistemima. Zato može biti više razloga. Sistemi sami po sebi mogu biti preuski; nauke mogu biti nerazvijene i nepriznate. Pa tako doista i jest. Mnoge tehničke nauke ne ulaze u naučne sisteme, jer se njihovo polje rada smatra poljem veština. Neke naučne grane nisu dovoljno sistematizovane ni omeđene, pa se ne vide u velikoj nauci. To su bez sumnje razlozi, radi kojih i nauka o šumskoj privredi nije dovoljno priznata, pa ih treba savladati, da ne bude dvojbe o njezinoj naučnosti. Da se pravilno odgovori, šta je i dokle ide nauka o šumskoj privredi, treba najpre da se dobro omeđi pojam same šumske privrede, koja čini sadržaj ove nauke. Taj pojam nije međutim dovoljno čist ni za stručni ni za lajički svet. Pod šumskom privredom misli se obično na privredne i administrativne poslove i činjenice sad šireg sad užeg opsega u vezi sa 3 Takav je na pr. bio slučaj sa naučnošću ekonomskih ispitivanja. Vidi o tome Vuji ć Dr. Mih.: Načela narodne ekonomije, knjiga prva. Beograd 1895. S. 5. 4 Sve se saznanje odigrava u ljudskoj svesti. Postoji pri tome dualizam subjekta svesti i sveta, ali proces saznanja može izvesti samo svest, makar je i samu shvatili kao deo sveta. 5 Kan t Immanuel : Kritik der reinen Vernunft. Izdanje Dr. Kerbach K. Leipzig 1878. S. 6120. 0 Wun d t W.: Logik I. Bd. Allgemeine Logik und Erkenntnisstheorie. S. 410. . Po merilu naučnog istraživanja »objektivno su sigurne (gewiss) one činjenice, koje se ni sve daljim ispravljanjem opažanja ne mogu više odstraniti.« S. 414. 7 Poincarr é H.: La valeur de la Science. Paris 1909. S. 266. 291 |