DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 34 <-- 34 --> PDF |
storu i po vremenu ..., već da probudimo nov življi interes svih zainteresovanih, kako bi se jednom privelo kraju, iznoseći i neke nove činjenice. Pre svega smo dužni osobitu zahvalnost Direkciji Šuma u Vinkovcima, kolegama sa šumskih uprava, gg. Direktorima P. I. O. i Brodske I. Opštine da su nas svesrdno potpomagali u ovom napornom poslu, te smo došli do dragocenih podataka, kojima ćemo se poslužiti u predavanju. Služeći se podatcima iz naše obilne domaće literature, stekli smo uverenje, da su mnogi autori savlađivali velike prepreke, unosili mnogo truda i veliku požrtvovnost, da svojim radom doprinesu rešavanju ovako delikatnog pitanja, kao što je sušenje naših posavskih hrastika. Medu njima vidimo naše profesore šumarskih fakulteta, šumarske stručnjake, entomologe, šta više vidimo i čuvarsko osoblje, kako je vredno u sakupljanju podataka za sušenje i uzročnike. I za nas kao stručnjaka je velika smelost, što smo se odvažili na ovaj posao, obzirom da smo pretrpani velikom administracijom, te nam raspoloživo slobodno vreme ne dozvoljava da ga svestrano obradimo, pa ipak smo nastojali da obuhvatimo što više stvarnih i objektivnih činjenica. Naslov našeg predavanja obuhvata, u glavnom, uzroke sušenju hrastovih sastojina sa preduzetim merama na području Direkcije Šuma Vinkovci, međutim mi ćemo preći tu granicu, pa ćemo se osvrnuti i na dve susedne Direkcije Petrovaradinsku i Brodsku. Po sebi se razume, da ćemo i obim predavanja proširiti, time, što ćemo se ma i u najkraćim potezima osvrnuti i na samo sušenje, tako da naše predavanje obuhvata tri dela: I. Sušenje hrastovih sastojina, II. Uzročnici sušenja i III. Preduzete mere na uništavanju gubara i njegovih pratioca. I. Sušenje hrastovih sastojina. Prema podacima i rasporedu dobnih razreda iz 1930 god., od ukupne površine pod šumom 105.872.02 k. j . Vinkovačka Direkcija Šuma ima visoke šume u posavskoj nizini 90.186.01 k. j., od koje otpada na dobni razred: % 1-20 21-40 41-60 61-80 81 100 101 120 121—140 k. j . 4.726 31.404 36 293 9851 6 820 546 0 Ostala površina otpada na brdske šume, a neznatan deo na niske šume. Kozarac nam je dao napred ma i površnu sliku, koju nam pružaju stare sastojine Slavonskih šuma. Po podatcima Direktora P. Manojlovića (Pola stoleća šumarstva str. 372—385) prodaje i seče na većim površinama su počele 1885 god, Način seče je vršen čistom i oplodnom sečom. Kada su nove sastojine postigle starost od 30 i više godina, pristupilo se proredama. Prorede su izvođene, u glavnom, prema metodama po kojima su vršene u Nemačkoj, Austriji i Mađarskoj, posledica toga jeste, da su nove sastojine dobile neprirodan izgled. Taj način proreda sa finansijske strane imao je svoj raison d´etre, jer se želelo uzgajati hrastove sastojine sa što većom tehničkom dužinom, bez grana, što je donekle razumljivo, pošto je specijalno Slavonska hrastovina dobila veliku prodajnu cenu, tako da je postala glasovita širom celog sveta. Još 1926 god. imali smo prilike, da čujemo od izaslanika jedne nemačke drvarske trgovine, koji je od domaćih trgovaca za prvoklasnu hrastovu robu plaćao 4—50O0 dinara po 1 m3 sa prevoznim troškovima, carinama i drugim troškovima do mesta opredelenja taj m3 hrastovine koštao je 6—70. dinara. Na moje pitanje da li se toj trgovačkoj firmi rentira tako skupa hrastovina, bez ustezanja odgovorio je pozitivno, jer veli da na 100 m3 Slavonske hrastovine, ta firma proda još 500—10O0 m* hrastovine iz nemačkih šuma. Nije dakle nikakvo čudo, što su proredama forsirane čiste hrastove sastojine tako, da današnje hrastove sastojine, naročito srednje dobne, pružaju sliku pretežno čistih hrastika, gdje je hrast zastupljen sa 80—90%, a ostale vrsti drveta sa 10—20%, 440 |