DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 36 <-- 36 --> PDF |
površini od 259 jutara, u vremenu 1910—1925, a u donjoj grupi šuma osušila se drvna masa od 140,307 m3 na površini od 6.293 jutara. Starije šume se suše jako, proredene jače od neproređenih, čiste hrastove sastojine su mnogo stradale. U I. periodi maksimum sušenja je 1911 g., a u II. periodi 1924 god. U gornjoj grupi šuma najveće sušenje po masi je u sastojinama od 81—100, zatim od 61—80 i 41—60. U donjoj grupi šuma prvo sušenje pada 1910 god. a najveće 1916. Mešovite šume se slabo suše. Stare šume su se najjače sušile 1910 i 1917—1920. Sušenja nije bilo pre 1909 god. (str. 378). Profesor Petračić isto tako tvrdi, da obilno sušenje počinje 1909—1910 g. t. j . od pojave pepelnice (gl. šum. pok. str. 119). Na postavljena pitanja o sušenju hrasta dobio je odgovore: 1. da se kod nas suše samo šume lužnjaka, 2. suše se samo šume uzgojene iz semena, 3. najviše se suše srednjedobiie sastojine, a ima posušenih šuma i preko 120 godina, kao i mladih, 4. stabla se suše u redim i gustim sastojinama; 5. sušenje biva u čistim i mešovitim sastojinama, ali hrastova stabla su u mešovitim sastojinama nešto bolje zaštićena od sušenja; 6. najviše naših osušenih hrastovih šuma nema podstojne sastojine; 7. hrastove šume se jednako suše u krajevima sa manje padalina, kao i sa većim; 8. isto tako sušenje je podjednako na boljem i slabijem, sušem i vlažnijem tlu, u šumama izloženim poplavama i gde nema poplava. Nama se čini, da tvrdnja pod tačkom 1 i 2 nebi odgovarala stvarnosti, da se kod nas samo suši hrast lužnjak i to u sastojinama uzgojenim iz semena. Bar ne vidimo da to g. Petračić tvrdi apodiktički, što bi značilo, da primeri nisu tačno provereni. Dr. Škorić potvrđuje da pepelnica napada hrastove, naročito izdanačke šume, što bi značilo, ako je napad pepelnice posle uzastopnog brštenja tih sastojina, da bi se i izdanačke šume sušile (gl. šum. pok. 192´6 str. 247). To isto potvrđuje i Dr. Josifović, jer kaže da pepelnica predstavlja ozbiljnu opasnost za izdanačke šume, za mlade plantacije, kao i za hrastove koji se periodički krešu za lisnike (bilj. patol. str. 158). Iz ovoga također proizilazi, kada bi pepelnica napadala izdanačke hrastove šume u zajednici sa gusenicom, da bi se i ove sušile, šta više ta bi sudbina postigla i hrast kitnjak, jer u predelima (Srbija, Južna Srbija, Crna Qora), gde se lisnici krešu za stočnu hranu, najviše se kreše kitnjak. Profesor Langhoffer je primio izveštaje iz Srbije i Crne Gore, da je gubar napadao i tamošnje hrastove (glas. pok. 1927 str. 30). Poznato nam je, da u Srbiji raste najviše kitnjak, jer lužnjaka malo ima (biće ga nešto u Mačvi), te bi prema tome i Tdtnjak stradao od uzajamnog napadaja gusenica i pepelnice. Ne možemo se složiti ni sa mišljenjem, da se hrast podjednako suši u čistim, kao i u mešovitim sastojinama, isto tako se ne suše podjednako u redim i gušćim sastojinama. Bar objekt poverene nam šumske uprave govori jasno, da je veće sušenje u čistim, nego li u mešovitim, jer je i napad gusenica i medljike u čistim sastojinama jači, to isto vredi i za rede sastojine. Pretražujući arhivu u poverenoj nam šumskoj upravi iz ranijih godina, kao i kod same Direkcije, došli smo do podataka od kada datira sušenje u većoj meri kod Vinkovačke Direkcije. Kao polaznu tačku izabrali smo izveštaj tadanjeg čuvara sreza Topolovca od 18. VI. 1911 god. kojim izveštava upravu, da se u okružju 19, u kraj Baračkih livada, radi trogodišnje bolesti, na hrastovom listu, koja je nalik pepelu, posušilo po prilici 50 mladih hrastića i to većinom do 10 cm debeli. Ovaj izvještaj je dostavljen tadanjem nadšumarskom uredu, koji određuje šefu uprave da obrati pažnju toj pojavi. Povodom te naredbe, uprava podnosi izveštaj, da se u pomenutom okružuju sekcija 1, 2 i 4 na površini od 43.18 jutara suše pojedina hrastova stabla od 4—10 cm, ali većim delom i ispod 4 cm (tadanja starost tih sastojina je bila 13—29 god., smesa 0.6 hrast, ostalo 0.4). Isti slučaj konstatovan je i u srezu Somovcu u okružjima IV—XII i XIX—XX. Od toga vremena sušenje je redovna pojava, usled čega je povećana pažnja Nadšumarskog Ureda, te u godini 1915—1917 vidimo dolazak naročite komisije, čiji je član i profesor Ivan Tuszon. Sušenje je uzelo takve razmere, da se još 1915 god. pomišljalo na traženje sniženja poreze. 442 |