DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 37 <-- 37 --> PDF |
Na postavljena pitanja u 18 tačaka, koja su upućena svim šumskim upravama Vinkovačke Direkcije o sušenju hrasta dobili smo odgovor od 6 uprava, pa smo videli, da su ti odgovori dosta nesigurni i kontradiktorni. Uzrok ovome treba tražiti u nesistematskom u loše organizovanom radu kod dosadašnjeg načina tretiranja ovoga pitanja. Od P. I. O. dobili smo odgovor od dve šumske uprave. Početna godina sušenja pada raznoliko, kod nekih 1910, kod drugih 1916, kod trećih 1927, osamljen je slučaj kod Klenačke šumske uprave, da se sušenje pojavilo tek 1928 i 1929 god. Neke uprave tvrde, da je sušenje prestalo, ali većina govori da još traje. Izveštaji se slažu da je jači stepen sušenja u čistim hrastovim sastojinama, zatim na vlažnom zemljištu, na mršavom zemljištu jače, na srednje plodnom najmanje, dok se na plodnom i suhom znatno sušio hrast. Kontradiktorni su izvještaji u pogledu gustoće sastojina; podudarn/i su u pogledu starosti, t. j . da je najjače sušenje bilo u srednje dobnim sastojinama. Svi se slažu da je proces sušenja trajao za vreme vegetacijone sezone. Sušenje je kod nekih uprava trajalo neprekidno, kod drugih periodično. Odgovori se potpuno slažu, da se stablo suši s vrha. Međutim mi smo naišli na mnoga hrastova i brestova stabla, da se suše i iz korena, dok im je krošnja potpuno sirova, a lišće zeleno, no o tome će biti reci kod uzroka sušenja. Na pitanje dali se pored hrasta suše i druge vrste drveta, dve uprave su dale odgovor, da se suši po neki grab, brest i cer. Bez svake sumnje da je sušenja bilo i pre 1909 god. u našim Slavonskim prašumama, da li je to sušenje kad kad bilo jače ili slabije, nemamo podataka, o tome se u literaturi ne govori. Prolazeći kroz staru šumu susedne Imovne Opštine, videli smo u Vratičnoj i Smogvi još 1925 god. dosta većih praznina (ne po barama i nizinama): svi znaci govore, da je na tim prazninama bilo stabala, još su se poznavali tragovi panjeva. II. Uzroci sušenja hrastovih sastojina. Na postavljena pitanja o uzrocima sušenja hrastovih sastojina dobili smo odgovore od triju šumskih uprava Vinkovačke Direkcije, dveju uprava P. I. 0., poslužili smo se izveštajem šumske uprave u Otoku, a zatim imamo i zapisnik šumarskih činovnika Brodske I. O. od 8. VIII. 1931. Mi ćemo dobivene odgovore o uzrocima sušenja izneti hronološkim redom. Šumska uprava Jasenovac: Primarni uzročnik je gubar, a sekundarni je pepelnica. Gubareve gusenice napadaju sastojine redovno od 1920—1925, najjači napadaj 1923/24 u svima sastojinama, a većinom u srednjedobnim sastojinama. Proces sušenja su ubrzale gljive i potkornjaci. Sušenje nastalo posle višekratnog brštenja. Šumska uprava Županja: Gubar s medljikom je primarni uzročnik. Jak napadaj 1915/16 i 1924/25, po starosti sastojina napad u svima sastojinama. Gubar je redovno praćen pepelnicom. Sekundarni uzročnici su: Gljiva mednjača, razni potkornjaci, razne poplave, i stagrairajuća voda u letnjim mjesecima. Sušenje se pojavilo odmah posle brštenja. Šumska uprava Nova-Gradiška: Gubar sa zlatokrajem i suznikom je primarni uzročnik, a pepelnica sekundarni, jer se pepelnica pojavljivala više godina bez gubara, a stabla se ipak nisu sušila. Najjači napad gusenica bio je 1924. Sušenje je nastalo posle višekratnog brštenja i napadaja pcpelnice. Dodaje se još i ova okolnost, da su se grane hrastovih stabala u sastojinama osušile, a da nisu bile napadnute od gubara, te bi kao primarni uzročnik sušenja imale biti gljive na korenu, a gubar se sa potkornjacima naknadno pojavio kao sekundarni uzročnik. Jamenska šumska uprava- Sušenje, u većem stepenu je bilo 1917 g., prouzrokovano je pojavom bele pene u početku vegetacije, na deblu pri korenu u vidu prstena, izlaženje soka kroz koru, pri dnu stabla, prouzročilo je obamiranje kore i lagano žutilo lišća. Početkom jeseni kora se potpuno oljuštrila i stabla osušila. 443 |