DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 40 <-- 40 --> PDF |
njegovih pratioca u našim šumama; ali dodaje, da su podatci o gubaru kao štetočincu u našim šumama stari 50 godina, i da je šteta što nema starijih podataka (Ql- pok. 1926 str. 184). Gosp. profesor nam. priznaje i ovo: »Osećam i sam, da pitanje gubara nije još iscrpljeno« (str. 223 istog gl.). Mi neznamo- šta bi g. profesor imao reći o gubaru, i bilo bi odviše smelo s naše strane, da mi dopunjujemo našeg izvrsnog entomologa. Entomološka strana, kao i štetno dejstvo gubara na hrast lužnjak g. profesor je opisao do sitnice. Nas interesira kakvo štetno dejstvo stvara gubar hrastu kitnjaku. Da li je gubar specifičan štetnik samo protivi lužnjaka, a kitnjak ostavlja na stranu? Šume hrasta kitnjaka nisu mnogoi udaljene od posavskih šuma hrasta lužnjaka, a kad se ima na umu, da male gubareve gusenice mogu biti prenesene vetrom i na veće daljine, držimo da bi se gubar pojavio i u šumama hrasta kitnjaka; tim pre, što ima i tih šuma, koje su uzgojene iz semena Ne tvrdimo, ali nam* izgleda, da tu stvar zapinje. Prema podatcima profesora Langhoffera jake navale gubara su bile 1887, 1892, 1909 i 1910., navala traje tri godine ali ne uvek — nakon prekida od 6 ili 10 godina — opet ne uvek, pojavi se ponovo (str. 389). Gusenice su prvotni, primarni štetočine, — usled navala gusenica na oslabelim stablima, pojavljuju se sekundarni štetočinci (potkornjaci). Podatke je crpeo iz šumarskog lista počev od 1888, zatim je dobijao izveštaje od raznih Direkcija, šumskih uprava 1924, 1925 g. i dalje; pregledao je pak lično 34 šume. Pobija mišljenje Direktora P. Manojlovića, da je pepelnica primarni uzročnik, jer veli da ona sama nije uzrok katastrofalnom sušenju, ili ako pepelnica napadne prvi list. koji nisu napadale gusenice, taj list izdrži napadaj papelnice- Ako iza jake navale gusenica, na hrast koji je do gola obršten, navali žestoko medljika na novi list, redovno sledi jako> mestimice, katastrofalno sušenje hrastova (str. 222 gl. 1926). Po gospodarskom listu iz 1869 iznosi nam silnu štetu od gubara na donjem krašu> kao i 1871 (str. 3. gl. pok.). Na predavanju od 6. II. 1926 tvrdi, da je glavni uzročnih gubar, a sekundarni pepelnica. Istraživanje i iskustvo govore za to da ni tlo, ni voda nisu krivi velikom katastrofalnom sušenju naših hrastova; već gusenice s medljikom (Š. L. 1925 str. 640—644). U šumarskom listu za 1927 (str. 525) javlja da, su se na X internacionalnom kongresu zoologa u B. Pešti četvorica entomologa priključila njegovom mišljenju, da su gusenice, osobito gubara, uzrok katastrofalnom sušenju naših šuma. Nama nije poznato koliko je entomologa bilo na tom kongresu i drugo dali se ko od te gospode bavio istraživanjem uzročnika sušenja hrastovih sastojina kod nas> pa su se priključili mišljenju g- profesora Langhoffera, ili su jednostavno, na osnovu referisanja g. profesora, usvojili njegovo mišljenje. Mi ćemo poštovati ovakva autoritavivna mišljenja, ako su potkrepljena nepobitnim argumentima. U obe knjige glasnika za šumske pokuse g. profesor nas upućuje na mnoge izveštaje. Mišljenja većine izveštača g. prof. usvaja, pa nešto na osnovu sopstvenog posmatranja» a nešto i potpomognut tim izveštajima, za koje izrično ne stoji, da ih je temeljito proverio, donosi zaključak, da je primarni uzročnih sušenju hrastovih sastojina gubar u zajednici s pepelnicom, jer ako sastojine nisu, predhodno, obrštene od gusenice, pepelnica nije ubitačna. Isto tako g. profesor opovrgava pojedina mišljenja, da ni stagnirajuća voda, niti zemljište, niti razni paraziti mogu biti primarni uzročnici. Mi ćemo izneti i ta druga mišljenja, koje je g. profesor takođe naveo. Matolnik dokazuje, da dugotrajna stagnirajuća voda nepovoljno deluje na hrastove sastojine — gubar i medljika udruženi zadaju hrastovoj šumi jake udarce (gl. 26 str. 21. Jovan Matić govori takođe da je uzrok sušenju suvišna voda; 1912 g. nije bilo gusenica, a u srezu Neprečava osušilo se 1448 stabala. Predeli Djepuš Kablarovac napadani su gusenicom i medljikom, pa ipak se ne suše. To mišljenje izneo je u šumarskom listu 1926 str. 446—448, gde kaže, da je svojim višegodišnjim posmatranjem došao do zaključka, da je glavni uzročnik sušenju suvišnai voda, koja sprečava fiziološke funkcije. Sušenje se pojavilo posle kasnih letnjih poplava (1912-13 g). A Jošovec (Š. L. 1924 str. 639), kao uzrok sušenju navodi, sem gubara i medljike, još i poplavnu vodu, koja stagnira i loše dejstvuje u letnjim poplavnim mesecima. Uzrok 446 |