DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 41 <-- 41 --> PDF |
tim poplavama traži u lošoj provedbi regulacije reke Save, koja je dovršena u gornjem toku, dok je u donjem toku slabo napredovala. Kod ovih konstatacija dodajemo, da smo prema podatcima u kojim godinama je bila velika poplava, videli da su takve poplave bile 1912/13, 1915/16, 1917, 1924, 1925 1931- Iz postojećih podataka vidimo, da je baš tih godina bila navala gusenica, asušenje je bilo najjače Nekako poplavne godine koincidiraju sa navalom gusenica i jačinom sušenja. Nismo našli podataka za ranije godine, i ako smo pregledali delcvodne protokole, kod poverene nam uprave od 1904 godine. Nađšumar Josip Ton veli da su jače stradale one sastojine, gde voda duže stoji (gl. str. 39 1928). Profesor Petračić: cd pepelnice se ne suše hrastove šume u većoj merij već trpe umanjeni prirast; gde su bile jake navale gusenica, koje su šumu sasvim obrstile, a na novom se listu razvila papelnica i ovo se ponovilo kroz dve ili više godina, nastupilo ie katastrofalno sušenje. Prestankom brštenja, prestalo je i ubitačno dejstvo pepelnice (gl. 1926 str. 120). Međutim Dr. Škorić je rekao, premda je najčešći slučaj, da je dejstvo pepelnice vezano za brštenje hrastova, nije isključivo (str. 75, 76 gl.). Dalje nam g. profesor Petračić kaže: »Uzroci sušenja nisu ni u tlu, u klimi, niti u sastojinama,. mora se verovati da su primarni uzroci gusenica i pepelnica« (str. 206 gl. 1926- Na predavanju od 6. II. 1926 pobija tvrdnju daje uzrok sušenju pepelnica, — katastrofalno sušenje počinje d 1909 g.; uzrok sušenju su gusenica i pepelnica. Na istom predavanju Dr Seiverth dokazuje, na osnovu analize zemljišta, da tle nije uzrok sušenju. Dr. Škorić tvrdi da pepelnica sama nije u stanju uništiti hrastove sastojine- Međutim na str. 237 gl. 1926 nalazimo njegov opit sa odgajenim hrastićima u loncima, pa je utvrdio da je pepelnica sama u stanju da> uništi hrastova stabalca Doduše bez daljnih eksperimenata ne dopušta da pepelnica jednako deluje i na stare hrastove, jer je kod starih hrastova životna snaga veća i otpornost. Pepelnica napada hrastove, naročito izdanačke šume, pa ove ipak ne propadaju. Razni paraziti, svaki za sebe, ne ugrožavaju život hrasta, tek iza napada gusenice pepelnica je pogibeljna (str. 241.). Gosp. Dr. Škorić. nam daje eksperimente da se vidi dejstvo papelnice na hrastova stabla. Na str. 240 gl. stoji: »Iz ranijih opažanja drugdje, a i u nas poznato je, da su i prije bivale hrastove šume obrštene do gola od gusenica, no da su ove to podneslc, po najviše, samo gubitkom na prirastu«. Profesor Ivan Tuszon pregledavao je šume 1915—1917 Nadšumarskog Ureda u Vinkovcima, Lipe i Qödöllöa. Pregledao je najjače ugrožene hrastike između Bosuta, Studve i Smogvice, koji svake godine stoje po više meseci pod vodom, a 1915/16 bili su skoro 6 meseci. Sastojine, naročito srednjedobne (srez Blata, Debrinja) bile su napadane od gusenica i medljike, taj napad je trajao, prema podatcima upravnog i čuvarskog osoblja zadnjih 10—12 godina, u razmaku 3—4 godine Potpuno sušenje je bilo na nižim i vlažnijim površinama I ako lužnjak izvrsno uspeva na poplavnoj, niskoj površini, napadnuti delovi šuma od gusenica i medljike, — pošto su u ćelom svom životnom delovanju oslabljene, — ne podnašaju odviše poplavno tlo. U području Nadšumarskog Ureda Lipe nije našao posve uništene hrastike, u prkos toga, što je u velikoj meri bilo gusenica, kasnih mrazeva i medljike. U području Qödöllöa sa humozno ilovastim tlom, bio je napad gusenice i medljike, a sušenja nije bilo. Napomine da u starim Slavonskim hrasticima nije bilo više od 40—50 hrastova po rali, ostalo je belo drva; dok su danas ti hrastici pretvoreni u čiste hrastove sastojine. Dokazuje da je Timmen hrastovu medljiku iz Portugaise opisao 1878 godine. Lj. Marković i M. Manojlović: sušenje hrasta lužnjaka u šumama Hrvatske i Slavonije: Invazije Parazita su bile preteče katastrofalnog sušena, a njihovim prestankom delovanja i sušenje je bilo više ili manje završeno; sušenje posavskih šuma je rezultat zdravstvenog stanja tih šuma sa jedne i navale parazita s druge strane. Parazitizam zauzima prvo mesto, jer bez njegovog dejstva nema sušenja, a u normalno uzgajanim šumama dejstvo parazita je bez težih posledica po produkciju i opstanak šume. Napad gusenica kao rezultat dao je umanjenje prirasta u visinu i debljinu. 447 |