DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 43 <-- 43 --> PDF |
rijom. Na tim izvalama je također otkrivena bakterijoza hrastova. Nadamo se, da će g. profesor publikovati još jednu raspravu o bakterijozi hrastova povodom izvala, koje smo pronašli u srezu Blata 17. IV. 1931, posle jake oluje noću 15/16. VI. 1931. Nemamo namere da prejudiciramo mišljenje g. profesora, ali držimo da će se tom raspravom naći jedan od glavnih uzroka sušenju hrastovih sastojina, koji će, verovatno, biti presudan. Pošto smo do sada izneli, u glavnom, sva mišljenja o uzrocima sušenja hrastovih sastojina, iznećemo i svoja opažanja. Od 1925 do početka 1927 zdravstveno stanje sastojina, u poverenoj nam šumskoj upravi, beležio je naš predhodnik Lj. Marković. Od 1927 do danas, iz godine u godinu, beležimo mi (pojavu gubara, medljike, poplavu, atmosferske prilike, razne parazite, sušenje). Napred smo izneli podatke, da je sušenja u većoj meri i to u srednje dobnim sastojiinama bilo 1915:—1917, a u mladim u srezu Topolovcu (Baračke livade) i srezu Somovcu okr. 4—12 i 19—20 još 1911, videli smo, da je bilo i sušenje bresta. Možemo potvrditi da od 1925 g. napadaja gusenica u jačoj meri nije bilo, pa ni medljike u području šum. uprave. Prema izveštajima i ostalih šumskih uprava Vinkovačke Direkcije od 1924 god. nije bilo jačeg napadaja gusenica. Što se tiče područja naše uprave, možemo reći da sušenje ne prestaje, ono nije katastrofalno, ali se nastavlja. Istina suše se većinom potstojna, a zatim i stabla slabe ili nikakve krošnje, ali se suše i dominantna stabla. Od 1927 g. uočili smo i sušenje bresta u srezu Blata, Somovcu i Topolovcu u partijama, mestirnic.no i po više stabala. Mišljenje vlada da se hrastovi suše s vrha; međutim mi srno nailazili na mnoga stabla da se suše odozdo t. j . iz korena, što smo ustanovili kopanjem oko tih stabala i zasecanjem pojedinih žila. Videli smo, da je proces sušenja obuhvatio skoro dve trećine debla, a jedna trećina sirova. Stablo je imalo zeleno lišće. Pažljivim posmatranjem uočili smo isti slučaj i kod bresta. Naročito smo uvideli da onde, gde je napad gusenica bio jači, hrastov list je ostao netaknut ili slabo načet, dok smo pepelnice videli na brestovom listu, ali je ostao do kraja prirodnog opadanja. Pa ipak brest se suši kako s vrha, tako i iz korena. Gubareva gusenica, tek u krajnjoj nuždi, napada brestov list. .loš 1929 god. imali smo prilike, da vidimo izvestan broj posušenih topola u srezu Topolovcu (jasika). Dana 29. II. 1932 videli smo priličan broj osušenih jasika u okruž. 26/3 sreza Topolovca, te smo naredili čuvarskom osoblju, da podnese izveštaj o približnom broju osušenih jasika, kao i onih kod kojih se primećuje da će se osušiti. U srezu Topolovcu okru. 27/1 nađeno je 20—30 osušenih stabala, okruž. 26/3, 1 oko 200 stabala, okruž. 25, 10 stabala. U okruž. 27 i 26, izgleda, da će se sušenje nastaviti. U srezu Somovcu okruž. 12/3, 13/2, 14/1, 2 i 15/1, 2 nalazi se oko 40 suvih topola, većinom jasika. Starost sastojina, gde se topole suše jeste 38—42 god. mahom gde prorede uopšte nije bilo, sklop gust, topole nadmašile ostalu visinu drveta i dobro razvijene. U tim okruž. nije bilo niti napadaja gusenica, ako ga je i bilo, bio je neznatan, a pepelnice nije bilo, pa se topola ipak suši. Sušenje jasena koje je bilo u masama po barama i nizinama 1929 god., a koje se i danas nastavlja i po gredama, nećemo uzeti u obzir. Može biti, da su ti jaseni premrzli za vreme velike hladnoće od jakog mraza i leda. Imajući pred očima zgodan objekt za posmatranje, kao što je srez Blata sa preko 14G0 jutara srednje dobne hrastove sastojine i to većinom čiste, jer je primesa jasena i bresta neznatna, a graba ima samo po gredama u 3, 13, 14 okruž. zatim u 20 i 21, posmatrali smo razne pojave na hrastovim stablima još od 1927 g-, pa smo to i u izveštajima Direkciji naglašavili. Dosta čest slučaj je bio, da smo na hratovoj kori, obično u brazgotinama primetili crne mrlje, prilično široke i dugačke, zatesivanjem kore videli smo, da tragovi tih mrlja ulaze u bjeliku, šta više prođu i nju. Takvo je stablo pružalo znakove obolenja, ali je ono moglo i preboleti. No, ako je na kori nađeno 3 i više takvih mrlja, osvedočili smo se, da je takvo stablo podlcglo toj bolesti u roku za 6 meseci ili najduže za godinu dana. Isto tako nalazili smo, da pri dnu stebla iz korena, 449 |