DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 44 <-- 44 --> PDF |
a kadkad i iz nadzemnoga dela, izlazi neka tečnost, docnije ta tečnost prestane, te se na takvim mestima pojavljuje sušenje. Primetili smo da gljiva mednjača napada i prividno zdrava stabla; kad god smo naišli na gljivu iz korena pri dnu debla to nam je bio znak da će se dotično stablo osušiti pre, a posle. Kod svih ovih navedenih slučajeva konstatovali smo: Da su hrastovi imali list, da su sirovi i da su se osušili odozdo prema gore. PosmatraLi smo i brestova stabla: dešavalo se, da se sušenje manifesto 1.— valo od korena prema gore, tako da je2/3 debla bila suva, šta više zaražena gljivama i ostalim parazitima, a da je dotično stablo u gornjem delu bilo sirovo i imalo zelen list, isto tako imali smo i obratan slučaj, da se brest počeo sušiti s vrha, list već žut i suv, a stablo je bilo u donjem delu sirovo. Izlazeći često u sastojine i posmatrajući navedene kao i mnoge druge pojave i to ne samo u toku jedne godine, već stalno od 1927 gledali smo i razmišljali često puta, pa smo se pitali da li je pravi uzrok sušenja naših hrastovih sastojina pronađen. Činjenica, što su svi članovi komisije Zagrebačke pokusne stanice doneli jednodušan zaključak, potkrepljen promatranjem u šumi 1925 i 1926 g., a zatim i na osnovu mnogih izveštaja, da je gubar s medljikom primaran uzročnik sušenja, a da su sve ostale pojave sekundarnog karaktera, dosta nas je sputavala, da bi mogli uzimati u obzir ili makar prepostavljati da može biti i drugih primarnih uzročnika sušenja. Nije tako laka stvar hvatati se u koštac sa članovima te komisije, jer smo medu njima videli entomologa, profesora za uzgajanje šuma, za tloznanstvo i za ispitivanje parazita. Zaključak te komisije je bio: Da uzrok sušenja ne treba tražiti niti u tlu, niti u vodi, niti je pepelnica sama za sebe u stanju da proizvede katastrofalno sušenje, ako sastojine nisu prethodno obrštene i to više puta. Kao što smo već napred naglasili, naša skromna pretensija ne ide zatim da resi pitanje uzroka sušenja; već više za tim, da se tom pitanju mora posvetiti veća pažnja dugotrajnim stalnim: posmatranjem i ispitivanjem, kako bi se svestrano induktivnim i komparativnim načinom resilo ovo goruće pitanje. Može biti, da se kod tako zvanih arnbulatornih posmatranja, kao što je to bio slučaj 1925 i 1926 god., a od toga se vremena prestalo, radilo jednostrano: Videlo se, da gusenice brste šumu, da posle nje dolazi medljika i da je baš iza tih napada nastalo sušenje; napadi su periodički, pa je i sušenje periodičko. Da se do ovakvog zaključka došlo tim posmatranjima, dobro su poslužili potvrdni izveštaji upravnog i čuvarskog osoblja. Mi izveštaje toga osoblja nimalo ne potcenjujemo, šta više oni su hvale vredni; ali se pitamo da li ti izveštaji nisu jednostrani, da li nisu pošli od pogrešne pretpostavke.« Često puta su i nesigurni, stečeni po kazivanju, stvoreni na osnovu momentanog posmatranja. Od tih mnogobrojnih izveštaja, kao zrnca bisera u moru peska, javljaju se i druga mišljenja, ali se tim mišljenjima ne poklanja velika pažnja: Da su uzrok sušenju stagnirajuća voda, kiselost tla, močvarnost, parazitizam, bakterijoza i t. d. Ne tvrdimo, da gubar s medljikom ne igra važnu ulogu kao uzročnik sušenju, ali nam se čini, da i ovi drugi uzroci, ako nisu baš glavni, svakako, nisu ni sekundarni, može biti da bi se na to naišlo i ranije, da se pokušalo sa opitima rušenja prividno zdravih stabala; naročito onih čiji list nije napadan gusenicama niti pepelnicom. Mi ćemo izneti jednu nepobitnu činjenicu, koju smo pronašli Juna meseca 1931 god. Noću između 15/16. VI. 1931 vladala je velika oluja (ciklon) ne samo na području poverene šumske uprave, već i jamenske, vrbanjske, kao i po selima. U samom Moroviću i Lipovcu videli smo mnoga drveta prevršena, izvaljena. 17. VI. 1931 išli smo u kontrolu srezova radi drvara, pa smo prolazeći kroz čuvarske rajone Blata, Malovanci, Neprečava i Topolovac konstatovali poraznu činjenicu: da su mnoga stabla, a medu njima i dominirajuća prevršena, od kojih najviše hrast; naišli smo na mnoge hrastove izvale iz korena u Blatima. Nabrojali smo oko 180 stabala u Blatima, 84 stabla u srezu Malovanci, 43 stabla u srezu Neprečavi i 500—70O stabala u srezu Topolovcu, najviše u srednje dobnim sastojinama. Prema broju prevršenih i izvaljenih stabala pravac 450 |