DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 47 <-- 47 --> PDF |
načina: Struganje i premazivanje gubarevih legla. Prvi način treba primeniti zimi, jer jake zime i vlage uništavaju jajašca; drugi način može se primeniti i u proleće. U 1925 god. gosp. prof. (Pola stolj. str. 186) preporučuje da se kod uništavanja gubara premazivanjem upotrebi smesa drvenog katrana i l/r, petroleja. Ako se ne upotrebi ni struganje ni premazivanje, preporučuje, da se može upotrebiti štrcanje gusenica sa tri po sto rastvorenim barijevim kloridom u toploj vodi; veli, da se legla kod slabe zaraze ne polažu visoko od zemlje. U glasniku za šumske pokuse 1926 g. (str. 170 i dalje) govori o biološkoj metodi, koja se sastoji u tome, što bi se upotrebile životinje, koje jedu jaja, gusenice, kukuljice i leptire, te koje žive u gusenicama kao nametnici (šišmiši, kukci, kukeožderi, kornjaši, mravi). Za mazanje preporučuje laneno ulje, uljavu boju, katran, petrolej, kreozot. Navodi, da se mazanje obavlja brže negoli struganje, navodi po Markiću troškove struganja sa 0.48 din., a katranisanja sa 1 dinar po stablu. Ovde bi mogli napomenuti, po stečenom iskustvu, da je premazivanje mnogo sporije, a troškovi su trostruki, o čemu će biti reč docnije. Preporučuje sapunicu, crnog sapuna ko uspešno dejstvo protivu gubara, arsenove soli, koje deluju kao otrov i barijev klorid. Za borbu aeroplanima veli, da je skupa i neizvedljiva. Potrebno je upotrebiti sva sredstva, da navalu zaustavimo ili smanjimo. One, koji dokazuju da borbu treba prepustiti prirodi, naziva fatalistima. U Šumarskom listu 1926 g. (str. 640—644) preporučuje struganje čeličnim četkama, premazivanje drvenim katranom, a u nemogućnosti ovoga upotrebiti tri po sto kristalizovanog barijevog klorida, rastopljenog u mlakoj vodi, koja se sol metne u tanku vrećicu, ova se obesi u vodi, pre upotrebe dobro promeša (na sto litara dodati četiri litre melasa). U Šumarskom listu 1927 (str. 41) kaže nam da treba znati gde, kako i kada se vrši struganje jajašaca,. a kad premazivanje (uspešna borba struganjem izvedena je u šumama vlastelinstva grofa Elca). Na str. 525 i dalje Šum. lista 1927 preporučuje kao sigurnije i prokušano sredstvo, i ako skuplje, premazivanje. Za ovaj način rada je, s razloga, što su se 1926 g., usled blage zime, gusenice izvalile u oktobru, novembru, decembru i januaru. Iz ovoga se najbolje vidi, kako je g. profesor evoluirao kod uputstava, koja sredstva su efikasnija za borbu protivu gubara. Ne vidimo da je g. profesor izvršio, opit veštačke borbe, ma i sa studentima, pa da nam jasno kaže kako treba raditi i kakav se uspeh postizava. Isto tako vidimo priznanje g. profesora, da je veštačka borba samo onda efikasna i izvodljiva, ako se struganje izvede pre nastupa zime ili zimi, dok se premazivanje može vršiti i kasnije. I jedan i drugi način je efikasan kod slabe zaraze, dok kod inzavija ne samo što je skup, već je takav način borbe i neizvodljiv. Što se tiče visine da su jaja polagana do dva, pa i do osam metara ko i slabih napada, ne slažemo se sa g. profesorom, jer smo više godina posmatranjem konstatovali, da su i kod najslabijeg napada, jaja položena, makar, sa 5% množine do u vrh krošnje, i da je struganje iznad visine od 10 metara ne samo skupo, već i ne izvodljivo. Da g. profesor nije vršio opite struganjem ili premazavanjern, vidi se i po tome što nam ne daje podatke koliki su troškovi po jutru ili po stablu kod raznih načina struganja bez spaljivanja ili sa spaljivanjem jajašaca; to isto vredi i za premazivanje. Tvrdnja pak, da je drveni katran jeftin, a pri tom kao dobro sredstvo upotrebljiv, nema pozitivne podloge. Jeftin jeste, ali je voden i teško prima primesu petroleja, te ga se mora često grijati na vatri, što poskupljuje posao, sem toga nema velike vrednosti kod premazivanja, jer nepokriva legla, niti ulazi u pukotine, brzo se stine. Da je premazivanje mnogo skuplje od struganja to nam kaže podatak g. Markića, jer struganje staje 0.48 din po stablu, a premazivanje po stablu 1 dinar. Nas je strugnje sa spaljivanjem po jutru stajalo 20—24 dinara, a premazivanje 65—72 dinara, slične podatke o troškovima nalazimo i kod drugih šumskih uprava, koje su taj posao izvodile. Po sebi se razume, da je struganje vršeno do visine od 4 metra, a premazivanje od 4—8 i 10´ metara; kad bi se i struganje i premazivanje vršilo i preko visine od 10 metara, troškovi bi bili po 453 |