DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 67     <-- 67 -->        PDF

u državi oko 6500) dolazi daljnjih oko 5"0 mil. din. u industriji (puške, municija, odeća,
pribor i t. d.) donese oko 35 mil. din. Povećanje vrednosti proizvoda lova usled trgovačke
radinosti oko 20 mil. din. Kod toga primećujemo, da je za prvi deset godina
izvezeno oko 380 mil. din. vrednosti produkata lovstva. Uzevši još prihode od lovske
književnosti i umetnosti, od kinologije, priređivanja izložaba i t. d. možemo mirne duše
računati da se pored vrednosti mesa i krzna, koje pretstavljaju povećanje narodnog
dohotka za 60 mil. din., usled lovne ekonomije stavlja u promet godišnje još oko 220
mil- din. = 280 mil. din. U toj cifri nije sadržana idealna vrednost lova kao ni one
koristi koje se prinose time, što se tamani grabežljiva zverad. Poznato je naime, da
godišnje strada samo od vukova domaćeg blaga u vrednosti oko 20 mil. din. (ovde su
cene računate prema godini 1930.).


Kad se uzmu u obzir navedeni podaci koji se temelje na opreznom računu i mnogobrojnih
statističkih podataka, pa su pre maleni, nego li preterani. onda će nam biti
jasna razlika između lova kao sporta gledanog očima pojedinog lovca i lova kao jedne
grane narodne privrede, koja narodnoj imovini spašava mrtve kapitale.


Ceneći u punoj meri taj značaj lovstva moderno zakonodavstvo svim, srestvima
unapređuje lovnu ekonomiju nastojeći, da se broj korisne divljači poveća do granica,
koje su dane prirodnim uslovima. Ako s te tačke gledišta posmatramo naše lovstvo
videćemo da u sadašnjem broju divljači još ni izdaleka nisu iskorišćene mogućnosti
dane nrirodnim uslovima. To ćemo najbolje videti iz jedne komparacije sa zemljama,
u kojima je danas lovstvo na zavidnoj visini. Tako je po stat. podacima bilo:


Nemačkoj:1
1925
Čehoslovačkoj:
2
1927
Nem.
Austriji:´
1927
Jugoslaviji:5
1930
Površina u ha: 46.871.770 14037.400 8.383.299 24 898.700
Jelena komada: 15-800 2.660 6.983 250
JelenaSrna:
lopatara: 4 000
183.000
1.221
26015
392
43255
3
4525
Divokoza: 800 5.584 730
Divljih svinja:
Zečeva:
Fazana:
Jarebica:
11800
3.500.000
190.000
800.000
4.000
801089154.5.44641.304
(1.507.000)4
( 400.000)
(I-500.000)
99
475.433
109.614
197-099
700
615.000
14.000
58.000


Ovo upoređenje pokazuje, da bismo mi. imajući u mnogo slučajeva još i povoljnije
prirodne uslove od spomenutih zemalja, mogli ne samo dostići ih u pogledu brojnog
stanja već kod izvesnih vrsta divljači i prestići. Brojno stanje moralo bi se kod visoke
divljači povećati za 15—20 puta, a kod niske divljači za 100—500% (prema vrstama)
pa da dostignemo približno brojno stanje divljači u spomenutim zemaljama. To bi
onda značilo, da lov ne bi nosio već 200—250 mil. din. godišnje što bi od prilike odgovaralo
srazmerno god. prihodu od lova u Nemačkoj (gde taj prihod iznosi 435 mil. din.).
Kroz to bi se i godišnji obrt novca u vezi s lovnom ekonomijom podigao na okruglo
jednu milijardu dinara. Lako je pretstaviti, što bi to značilo za nas naročito u ekonomskom
socijalnom i trgovačkom (naročito u spoljno-trgovinskom) pogledu.


Sada nastaje pitanje: kojima srestvima možemo postići unapređenje naše lovne
ekonomije u tome pravcu, da se iskoriste u punoj meri povoljni prirodni uslovi i lovstvo
postane doista važnim faktorom u našoj narodnoj privredi? Ovo se dade postići
smišljenom lovnom politikom, kojoj u tom cilju stoje na raspoloženju zakonodavstvo,


1 Bieger : Die Deutsche Jagdwirtschaft.


2 Marchet: Vademecum.


3 Marinović : Privredni značaj lova u Jugoslaviji.


* Po prof. Komareku za 1930473