DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1932 str. 16 <-- 16 --> PDF |
Résumé. L´auteur fait rapport sur les résultats de ses essais avec la transplantation des plants qui ont déja poussé des jeunes feuilles ou dont les bourgeons, du moins, ont déja été ouverts. Les transplantations ont eu lieu dans la pépiniere de la Faculté forestiere de Zagreb. Ont été transplantés des plants de frene (frax. excelsior et frax. americana), de méleze, de l´orme et de l´érable (acer pseudoplat, et acer platanoides). Ces plants étaient âgés de 1 et de 2 ans, leur moyenne hauteur était de 18 cm. Il y avait des plants déja transplantés une fois et de ceux qui ne l´étaient pas encore. ´ ´ ´ Les nouvelles pousses d´une partie des plants (c´étaient ceux de frene) ont déja été longues de 6 a 10 cm. Un certain nombre de ces plants-ci ont été, avant la reimplantation, tenus hors de terre (bien emballés naturellement) durant six jours. En n´ont été desséchés jusqu´a 10 juillet (c´est-a-dire durant deux mois) qu´un nombre tout-a-fait insignifiant, spécialement quant au frene commun. Les essais de transplantation des plants ayants des bourgeons déja ouverts ont, eux aussi, donné des résultats vraiement satisfaisants. Dr. JOSIP BALEN, BEOGRAD : ŠUMSKO SJEMENJE (LA QUESTION DES SEMENCES FORESTIERES) I. U naprednom šumskom gospodarstvu postavljeno je načelo, da se sastojinc podmlađuju prirodnim putem. No tome nije uvijek tako, pa je i ručno podmladivanje odnosno pošumljavanje veoma često, a neće se moći sasvim izbjeći ni u budućnosti, pa ni u najracionalnijem šumskom gospodarstvu. U vezi toga kao dopunu pomenutom načelu postavljamo i dodatak, da se iskorišćavanje doraslih sastojina ne bi smjelo završiti prije, nego je podmladivanje osigurano. Prema ovom dodatku mogu biti kod pravilnih visokih šuma dva slučaja: 1.) ili je prirodnim putem osigurana buduća sastojina; 2.) ili je buduća sastojina ručno, vještački podignuta. U prvom slučaju dorasla sastojina, koju možemo nazvati i s a s t o j i n a - m a t i c a, zasijava svoje stanište svojim sjemenom, podmlađuje se vlastitim sjemenom; u drugom slučaju podižemo buduću sastojinu ručno, bilo sjemenom bilo sadnicama (koje su redovito odgojene u šumskim vrtovima), dakle p o t s i j a v an j e m ili potsađivanjem. I kod potsi javan ja i kod potsađivanja moramo voditi računa o kvaliteti u p o t r i j e b 1 j! e n o g sjemena. Sigurno je, da izborom sjemena odlučujemo u velikoj mjeri o čitavoj budućnosti sastojine, odnosno o gospodarskom uspjehu, koji će dati podignuta sastojina. Ali nije ovo jedini slučaj, kad dolazimo u priliku, da vodimo računa o sjemenu. Šta više, u našim će prilikama ovo možda biti, barem za sada, rjeđe Daleko su češći drugi slučajevi, s kojima se susrećemo na našim raznolikim staništima i gdje je ručno pošumljavanje od najveće važnosti, gdje je dakle pitanje šumskog sjemena na prvom mjestu. 500 |