DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1932 str. 45 <-- 45 --> PDF |
uslova te eksploatacije nije dospelo ništa učiniti. U najmanju ruku može se uzeti, da bi odnosna »Uputstva« bila donekle brana protiv brze i prekoredne seče šuma, koja je nažalost vodena bez računa i bez uvaženja propisa šumarske nauke za valjano vođenje šumskog gospodarstva. Nažalost ima primera, gde se prelazilo i preko pozitivnih odredaba valjanih i važećih gospodarskih osnova, te se iznosile pre propisanog vremena na prodaju one šume, koje su imale da čekaju još bar 20—30 godina (na pr. šuma Garjevica). Teške se posledice tog nepromišljenog rada već danas opažaju. Zbog prekoredne seče šuma nagomilale su se velike količine izrađene robe na stovarištima naših trgovaca, zbog čega oni idu na međunarodne drvarske konferencije, tražeći ondje kupce, a gde im kulturni narodi savetuju: »Ograničite seču šuma!« Kolike li ironije ima u tom savetovanju! U skoroj budućnosti,, kad nećemo imati rasta drva za izvoz, biće posledice još teže od sadanjih, jer se »zlo u gomilama javlja«, kako veli pesnik. Prekorednom sečom šuma pružili smo naprednim narodima impresiju zaostalog naroda, koji ne zna kako treba sa šumama ekonomisati. Po načinu gospodarenja sa šumama meri se naime kultura jednog naroda. Pomenuta su »Uputstva« veoma opširna i svojom sadržinom nadmašuju slične »Instrukcije« drugih naroda. No međutim taj kvantitet nije na štetu kvaliteta »Uputstava «, jer to odgovara potpuno našim sadanjim potrebama. Raznoličnost prilika naših državnih šuma tražila je, da su se pojedina pitanja morala detaljno obraditi; nadalje i zbog toga, što će ova »Uputstva« važiti za uređivanje državnih šuma u krajevima, gde nije utvrđena ni površina ni pravo vlasništva šume. Zbog tih primitivnih prilika kod nas, gde treba sve iz osnova početi, opravdana je opširnost pomenutih »Uputstava«. Kasnije, kada se uzgoji potreban broj valjanih i spremnih taksatora, kad tehnika uređivanja šuma postane općom svojinom šumarskog staleža, mogu ovakva »Uputstva« biti kraća. Sada međutim, kako sam napred spomenuo, nebi to vodilo cilju. Ova »Uputstva « daju sigurne smernice gospodarenju u državnim šumama, kojih dosada, kako je spomenuto, nije u celini bilo. Pitanja, koja se ovim »Uputstvima« pokreću, krupna su. I to tim više, što se tim udaraju smernice rada za duži niz godina. Budući da su »Uputstva« pisana samo za gospodarenje u državnim šumama, to bi ih zbog toga trebalo saobraziti potrebama ostalih kategorija vlasništva, kao imovnih općina, zemljišnih zajednica i privatnika. Za sve te kategorije vlasništva valjalo bi provesti razlikovanje redovnog prihoda od vanrednog, postupak pri odobrenju, saslušanje želja šumovlasnika i interesovanih lica pre izrade gospodarske osnove itd. To su formalni nedostaci »Uputstava«, koje ovde ističem. S obzirom na koristi, koje se od pomenutih »Uputstava« očekuju ne samo u gospodarenju državnih šuma, nego i svih drugih šuma u državi, držim potrebnim, da se osvrnem na važne momente i na neke nedostatke, koji po mom sudu ne bi smeli da manjkaju u »Uputstvima za uređivanje državnih šuma«. Moram odmah u početku reći, da ova »Uputstva za uređivanje državnih šuma« predočuju vidan napredak spram svih uputstava, koja su dosada važila za uređivanje šuma u našoj državi. Pre nego pređemo na pobliži prikaz »Uputstava za uređivanje državnih šuma«, valja mi spomenuti, da je osnovnu ideju ovim »Uputstvima« dao načelnik gosp. Dr. Žark o Miletić . Po njegovom prvom projektu od 8. IX. 1930. g. ta su »Uputstva« izrađena u sadanjem obimu i sadržaju. Uporedujući taj projekat sa ovim »Uputstvima« vidi se, da su nekoje korisne odredbe iz projekta ispuštene, što je na štetu potpune valjanosti ovih uputstava. Pomenuta se »Uputstva« dele na 6 poglavlja, i to: I. Pripremni radovi. II. Glavni radovi na uređivanju šumskog gospodarstva. III. Sređivanje i oprema privrednog plana. 529 |