DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1932 str. 48 <-- 48 --> PDF |
Budući da razdelenje šume na odelenja mora ostati trajno i nepromenljivo, to je valjalo već na ovom mestu »Uputstava« naglasiti, da se kod tog posla mora uzeti obzir na osobine terena od trajnog značenja, kao što su: geološke formacije tla, strmost i ekspozicija terena, nadmorska visina, hladnoća dubokih dolina itd. O tom se doduše govori u § 11. (Projektovanje mreže gospodarskog razdelenja). Držim međutim, da je to nepotpuno i specijalno za naše prilike nepotpuno. Unutarnja se razdelenja planinskih šuma ne može uspešno provesti bez slojnica u razmaku od 10 do 20 m. S obzirom na važnost slojnica bolje bi bilo, da u § 11. »Uputstava« nije dobila mesta ova rečenica: »Slojnice, u kolik o su potrebne , označuju se pečenom sijenom«. Nije dosta ni to, da se u § 17. (Izrađivanje šumskih karata) odredilo ovo: »U svim preglednim kartama (!) treba da su ucrtane slojnice«. Po mom su stidu slojnice najmanje potrebne i korisne u »pregled ni m kartama« , koje predočuju bonitet tla, starost sastojina, vrstu drveća i t. d. Kako sam spomenuo, moglo se u »Uputstvima« s obzirom na važnost pitanja istaći još nekoliko značajnih momenata, kojih se ovde ukratko dotičem. Prirodni faktori za rast šumskog drveća — toplina, svetio, voda i vetar — uslovljeni su klimatskim prilikama, koje su zbog orografskih odnosa naše države vrlo različite. Tu različnost klime uvetuje znatno promenljiv reljef naših planina, stvarajući lokalnu klimu unutar izvesnog šumskog područja. Ti odnosi kao i nadmorska visina, strmost terena, ekspozicija i dugački strmi usponi većih gorskih masiva uslovljuju velike razlike u staništima. Na sve te momente mora se uzeti veći ili manji obzir kod razdelenja šuma na odelenja, što međutim u »Uputstvima« nije u dovoljnoj meri istaknuto. Što se tiče upotrebe draga i dolina kod razdelenja šuma u odelenja, to je valjalo propisati, da duboke drage i doline sa stalnom tekućom vodom treba prvenstveno u ove svrhe uvek upotrebiti, a plitke i sušne drage prema potrebi. Ako je dolinom izgrađen put, kojim se drvo može sa obih padina izvoziti, to je valjalo propisati, da se taj put, a ne potok, upotrebi za međuodelenja. Ima još i drugih okolnosti i momenata, koji mogu doći u obzir kod unutarnjeg razdelenja šuma na odelenja, a koje je u »Uputstvima:< svakako trebalo spomenuti. Tako je valjalo odrediti, da se padine bregova od podnožja do vrha imaju razdeliti na dva ili više delova, čije granične linije imaju kasnije služiti za izvozne puteve. Jednako je tako valjalo u »Uputstvima« odrediti, da se pojedina staništa kao i vetru izložena mesta odele od zaštićenih mesta i crtom odelenja. Dobrota staništa pada s nadmorskom visinom. Utvrđeno je, da za svakih 200 m visine pada prosečno bonitet tla za jedan razred prihodnih tablica. Ta je činjenica od velike važnosti u planinskim šumama, te bi ovde granica boniteta bila bolje predočena crtom odelenja, a ne odseka. Jednako je tako valjalo u »Uputstvima« istaći i to, kako valja gorske glavice deliti na odelenja (granične linije u serpentinama). Samostalne gorske glavice treba razdeliti na odelenja crtama stalnog pada, kuda će kasnije biti izvedeni izvozni putevi. Osim toga trebalo je u »Uputstvima« svratiti veću pažnju na to, zašto se kod razdelenja planinskih šuma na odelenja mora uzeti obzir na ekspozicije i stepen strmosti padina terena, jer su one od značajne važnosti za dobrotu staništa odnosno za prihodnu sposobnost šume. Te vidljive granice u dobroti staništa, izražene boljim rastom drveća na većoj površini, moraju se svakako uzeti u obzir od razdelenja šume na odelenja. Tako na pr. u našim planinama, tamo gde teren iz strmih padina prelazi u prostranije položite površine, tzv. tavane, treba povući crte odelenja oko takovih tavana. Severne, istočne, južne i zapadne strane naših bregova i planina pokazuju velike razlike u dobroti staništa, vrsti drva, gustoći sastojine, snazi prirasta i vrednosti šumskih prihoda, te se u pogledu negovanja i seče ne mogu na njih primeniti 532 |