DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1932 str. 49 <-- 49 --> PDF |
posvuda jednake mere. Njihove prirodne mede valja dakle upotrebiti i za granice odelenja. Najposle u pitanju unutarnjeg razdelenja šume na odelenja osvrćem se još na ovo: U § 11. »Uputstava« pod naslovom »Izrada projekta« ističe se za planinsku šumu sledeće: »Ode nema dovoljno markantnih prirodnih granica, moraju se projektovati veštačke granice u smeru najjačeg pada. I ove granice odelenja treba da teku što dulje bez prekida. One moraju u pravcu glavne prošeke šeći, a ne svršavati se na njima«. Prema toj se stilizaciji pod »veštačkirn granicama u smeru najjačeg pada« imaju razumeti sporedni ili pobočn i prošeci , za koje se u »Uputstvima« doduše izričito ne kaže, da se smeju prošeci, što je uostalom ispravno, ali se može i u protivnom smislu shvatiti, tj. da se »veštačke granice u smeru najjačeg pada« mogu i prošeci na propisanu širinu od 3—5 m, a to bi za šumu moglo biti štetno, jer bi se strmim prošecima mogla otvoriti vrata mnogim nepogodama i štetnim uticajima za rast šume. Zbog toga se prošeci u »smeru najjačeg pada« nikad ne prosecaju, nego se na terenu samo trajno obilježe, što je po mom sudu u »Uputstvima« trebalo naročito istaći. Izdvajanje sastojina (§ 15). Ovde su u glavnom istaknuti svi momenti, na koje valja uzeti obzir kod izlučivanja odnosno izdvajanja sastojina. Kod »izdvajanja sastojina po bonitetu staništa« trebalo je u »Uputstvima« dati još pobližih informacija, kako je to u projektu »Uputstava« bilo izloženo. Klimatski su faktori za rast šuma više manje stalni, te se na njima ne može ništa promeniti. Čovek im se mora prilagoditi prema tome, gde su i kakvi su. Posve drugačije stoji stvar sa primarnim faktorom šumske produkcije, tj. zemljištem . Taj edafski faktor, na koji čovek može načinom gospodarenja u šumi direktno uticati, vrlo je važan za »izdvajanje sastojina po bonitetu staništa«. Tlo šumsko predočuje zamršen kompleks faktora, koji međusobno različito deluju, a mogu se raznim delovanjem uklanjati i nadomeštati. U vrlo dugačkom vremenu produkcije šumsko se tlo neprestano menja i-razvija. Tu osobinu šumskog tla valjalo je na ovom´ mestu pobliže istaći, a naročito s obzirom na pokrov tla, ekspoziciju i strmost terena, koji su od velike važnosti za prihodnu sposobnost sastojina. Južne su strane suše i toplije za 10 do 20° C od severnih strana. Na južnim stranama raste vresak, borovica i drugi korov. Severne su pak strane hladnije i vlažnije, te se na njima javlja mahovina. Prema ekspozicijama terena prilagođuje se šumsko drveće tlu. Tako na pr. na južnoj strani raste hrast i grab, a na severnoj bukva, ili na južnoj ariš i bor, a na severnoj omorika, ili na južnoj smreka, a na severnoj jela i bukva itd. Te karakteristične prirodne značajke staništa naših šuma, koje upućuju na trajno izlučivanje sastojina, valjalo ie u »Uputstvima« bar ukratko navesti. O nagnutosti (inklinaciji) terena zavisi bonitet staništa u toliko, što voda na strmom terenu lakše i brže ispire tlo, te otplavljuje humus i zemlju, a po tom se slabi prihodna sposobnost sastojina. Kod strmosti terena od 20° jedva se može kopati i orati, dok se kod 30° strmosti terena javljaju teškoće kod podizanja ´i pomlađivanja šuma. Na zemljištima tih strmina imaju šume značenje trajno zaštitnih šuma, koje sprečavaju puzanje tla, rušenje masa snega i stvaranje lavina. Ne bi bilo na odmet, da se na strmost terena kod izlučivanja sastojina u »Uputstvima« skrenula pažnja. U širokim dragama, koje teku od severa prema jugu, mogu da stradaju inače plodnije istočne padine, koje su okrenute uticaju zapadnih vetrova, usled toga što oni donose mnogo oborina, koje loše utiču na bonitet staništa istočnih strana. U tom slučaju inače plodne istočne strane mogu da budu čak lošije od zapadnih strana, koje imaju najslabiju proizvodnu snagu tla. S obzirom na raznoličnost reljefa naših šumom 533 |