DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1932 str. 50 <-- 50 --> PDF |
obraslih planina i krša valjalo je u »Uputstvima« upozoriti na pomenutu okolnost onde, gde se govori o izdvajanju sastojina i bonitiranju staništa. Radi pregleda i lakšeg vođenja knjigovodstva, te radi poznavanja historije pojedine sastojine, zadržaje se prva oznaka otseka i kasnije sve do seče sasto´ine. Promené, koje nastaju na sastojini u toku njenog razvitka, nisu razlog za promenu prve njene oznake, što je trebalo svakako u § 16. (Oznaka detalja) »Uputstava« odrediti. Izrađivanje šumskih karata (§ 17). Ovde su prikazane sve vrsti karata i istaknute odredbe, kako se i u kojem merilu izrađuju šumske karte. Pošto se za pregledne karte boniteta tla u »Uputstvima« ništa ne kaže, kako se one izrađuju i kako se pojedine vrste tla predočuju, to držim, da bi bilo korisno, da su u »Šematskim znakovima « donesene i sledeće oznake shema tla po prof. Kopeckom, kojima se prikazuju tla po mehaničkom njihovu sastavu i fizičkim osobinama. I 7 7 . . / / / / / / / / / / / / / / / ć. ć. l L i. Najteža tla Teška tla Srednje teška tla Lakša tla X X X XXX X ... .... Peskovita tla Pesci Prisutnost šljunka Opis staništa i sastojina (§ 21). Ovde su pregledno prikazane sve taksatorske predradnje za uređivanje šuma. Napred smo izložili neke momente, koji bi u »Uputstvima « morali doći do izražaja prigodom izlučivanja sastojina po bonitetu staništa. Ti momenti jednako važe i ovde za opis staništa. U tom pogledu valja istaći, da je u »Uputstvima« trebalo spomenuti, da se kod ocenjivanja dobrote šumskog zemljišta ne srne iz vida izgubiti činjenica, da je proizvodna sposobnost šumskog tla funkcija njegovih fizikalnih, kemijskih i bioloških svojstava, te klimatskih prilika. Zbog toga se može bonitet tla na izgled sada loš (sudeći po vresku) kasnije pod sklopom sastojine znatno popraviti. Za opis staništa trebalo je u »Uputstvima« reći, da se pažnja mora obratiti procesu rastvaranja humusa, koji tlo pokriva. Od velike je važnosti ovde spomenuti i to, da li humifikacija dobro napreduje, da li je humus izmešan sa zemljom ili se na tlu stvara sirovi humus, te najzad da li se zbog stagniranja vode stvara čret. Tlo sa sirovim humusom ima u profilu više izrazitih slojeva razne boje. Što je tlo vapnom bogatije, to se manje stvara sirovi humus. Tla s blagim humusom nemaju u profilu izrazitih slojeva. Ceo je profil jednolično smedaste boje. U dubini od 50—70 cm prelazi polagano u sivosmeđu boju temeljnog mineralnog tla. Tla sa blagim humusom obično su rahla i bogata na hranilima. Pošto će i»Uputstva« svakako služiti i za uređivanje drugih šuma u državi (imovnih općina, zemljišnih zajednica i dr.), po kojima se sabire listinac za nastor stoci, a zbog čega pada proizvodna snaga tla, to je u »Uputstvima« svakako trebalo spomenuti, da se zemljišta dotičnih šuma, na kojima se listinac sabire, imaju najmanje za jedan bonitetni razred prihodnih tablica niže ocenjivati. Uostalom to isto važiza državne šume, u kojima se listinac sabire za nastor stoci, a za koju eventualnost nije u »Uputstvima« ništa spomenuto. 534 |