DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1932 str. 52 <-- 52 --> PDF |
bora i ariša, koje se već od prirode same rano progaljuju, te zbog toga njihovo tlo slabi. S obzirom na važnost i prostranost hrastovih i borovih šuma u nas mora se tome pitanju pokloniti što veća pažnja u budućnosti, pa je to i u »Uputstvima« valjalo naročito odrediti. II. GLAVNI POSLOVI NA UREĐIVANJU ŠUMSKOG GOSPOGARSTVA. U ovom drugom poglavlju držim, da je u § 26. točka 5. u naslovu »Ocena visine ophodnje« valjalo za pojedine vrste drveća i tipove uzgoja odrediti najnižu ophodnju, ispod koje se kod nas ne srne šumsko gospodarstvo voditi (u prebirnoj šumi najniže dimenzije zrelih stabala). Na taj bi način jasno i precizno došao do izražaja stav državnog šumarstva prema jednom važnom načelnom pitanju, koje se u privatnim šumama kod nas različito shvaća. Potrebu fiksiranja visine ophodnje u »Uputstvima« opravdava baš činjenica iz nedavne prošlosti, kad su jače seče privatnih šuma bile od nadležnih vlasti dozvoljavane na osnovi snizivanja ophodnje. Pošto je cilj šumskog gospodarstva izražen nastojanjem, da se uzgajaju srednje debela stabla što bolje kvalitete, a što uostalom traži i princip rentabiliteta odnosno općeg narodnog gospodarstva, to bi se najniža ophodnja za pojedinu vrst drveća i tip uzgajanja mogla u »Upustvima« obrazložiti otprilike ovako: a) L i š ć a r i. Iskustvo i praksa su utvrdili, da bukv a u 120-god. ophodnji na dobrom staništu daje trupce od 50 cm debljine, koji za tehničke svrhe imaju relativno najveću vrednost. Ako se bukva uzgaja samo za proizvodnju ogreva, to njena ophodnja na boljem zemljištu ne može biti manja od 10O godina, u kojoj dobi njen poprečni prirast kulminira. Za hras t je iskustvo i praksa utvrdila, da hrastovi trupci od 60 cm debljine imaju najbolju prođu, koju debljinu hrast u nas na pogodnom zemljištu i uz valjano njegovanje postizava u ophodnji od 140i—160 godina. Za ostale lišćare — javor, jasen, brest i dr. — može ophodnja biti i manja od 100 godina. b) Četinari . Za visinu ophodnja kod četinara pored debljine dolazi u obzir i duljina sortimenata. Trupci smrek e i jel e od 35—40 cm debljine imaju već dobru prođu, koju na pogodnom zemljištu postizavaju u ophodnji od 100´ godina. Trupci bor a i ariš a imaju dobru prođu kod debljine od 40—50 cm, koju na pogodnom zemljištu postizavaju u ophodnji od 120 godina. c) U srednji m se šumama može uzeti za potstojno drveće ophodnja sa 25 god., a za nadstojno, i to: johu i topolu 50, jasen i brest 75, te hrast 100 godina. d) U i´zdanački m šumama za proizvodnju ogreva iznosi ophodnja 20—40 godina. Vrste šumskih prihoda (§ 27). Ovde se ističe, da se šumski prihodi dele na: a) glavn e prihode seča i b) prethodn e prihode seča. Pomenuti prethodni prihodi seča (!) odnose se na prihode čišćenja i proredivanja mladih sastojina. Po mom sudu nisu prethodni prihodi seča odnosno meduprihodi u »Uputstvima« razrađeni s onom pažnjom, kako to zahteva njihova važnost s obzirom na prostrane površine mladih sastojina u našoj državi. Pre svega valja mi naglasiti, da prihodi od čišćenja i proredivanja ne potiču od seča . Pod sečom se dosada razumevala seča debljih i zrelih stabala, kako se to među ostalim ispravno i u ovim »Uputstvima« na drugim mestima ističe, dok su čišćenj a i prored e uzgojne mere, pod kojima se ne može nikako razutnevati i seč a u dosadašnjem shvaćanju tog pojma. Ne upuštajući se u analiziranje značenja pojma reci »s e č a«, ističem usput okolnost, da se u »Uputstvima« nešto više moglo reći o visini prihoda, koji dolaze od proredivanja mladih sastojina, te njihovog razlučivanja od glavnog prihoda. Čišćenje se obavlja u mladim sastojinama od 10—20 g., te se od toga dobiva šiblje malene vrednosti. Zbog toga valja u osnovi površine, sa 536 |