DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1932 str. 53 <-- 53 --> PDF |
stojina za čišćenje iskazati zasebno od površina sastojina, koje se imaju proredivati. Jednom i drugom uzgojnom merom ide se samo za polučenjem veće vrednosti glavnog sečivog prihoda. Gornjim prikazom bile bi uglavnom´ iscrpene moje napomene na gospodarsko razdelenje šume, geodetske i taksatorske poslove, predočivanje najglavnijih radnja oko uređivanja šuma, što je sve najvažnije i što predočuje glavni sadržaj »Uputstava za uređivanje šuma«. Na druge se nedostatke tih »Uputstava« ne osvrćem, jer nisu toliko važni kao gore istaknuti nedostaci, koje sam izneo sa željom, da bi se od dobrog a napravilo još bo l j e. Pri završetku ovog prikaza ponovno ističem, što sam u uvodu spomenuo, da ova »Uputstva « znače kasnu popravku jednog velikog nedostatka u nedavnoj prošlosti. No ipak se ni od njih ne može očekivati puna popravka sadanjeg stanja, ako se iz temelja ne revidira dosadanja eksploataciona politika u pogledu državnih šuma. Nije dovoljno doneti samo »Uputstva za uređivanje državnih šuma«, već treba preduzeti sve potrebne mere, kako bi se odredbe ovih »Uputstava« u punom obimu uvele u život i poštovale odredbe izrađenih elaborata. Kako se razabire iz prelaznih naređenja (§ 61 i 62), stojimo pred jednom velikom akcijom na uređivanju državnih šuma. S obzirom na važnost i posledice tog velikog rada stručna javnost s pravom očekuje, da će nadležni faktori preduzeti sve mere, kako bi se taj plan u celosti i realizovao. Treba stoga u prvom redu poraditi na tome, da se uredi personalno pitanje taksacionog osoblja, te pitanje njihovog dalnjeg usavršavanja, da se za taksatore postave spremni stručnjaci i da se namaknu materijalna sredstva za provađanje toga programa. Ceo rad na tom polju u sledeća dva decenija treba da se kreće u znaku uređivanja naših šuma, da se na taj način barem za budućnost stvore osnovi jednog racionalnog gospodarenja, kad takovo u nedavnoj prošlosti — nažalost — nije vodeno. Dovesti treba prave ljude na takova mesta, koji će znati i hteti da porade na tom važnom poslu. Završujući ovaj prikaz »Uputstava za uređivanje državnih šuma« ne mogu se oteti dojmu, a da ne kažem još i ovo: Gospodarska osnova, koju sastavi ma kako dobar i vrstan šumarski stručnjak, ostaje mrtvo slovo na papiru, ako se njene odredbe ne uvažuju i ne poštuju, odnosno ako upravnik šume njene propise u životu sastojine savesno i strogo ne provodi. U naprednim´ zemljama je šumsko gospodarstvo na visoki stepen digla dobra i valjana šumska uprava, a ne gospodarske osnove same po sebi. Samo u dobro organizovanoj i dobro vodenoj šumskoj upravi sve se grane šumarske nauke jednako dobro razvijaju. Medu njima nema trvenja i suprotnosti,, koje neki hoće da vide između uređivanja i uzgajanja šuma. U nesavesnoj i lošoj šumskoj upravi gospodarska se osnova brzo menja — i to ne možda zbog toga, što dotična osnova nije dobra. Ako se šumska uprava loše vodi, to šumi ništa ne koriste m najbolje sastavljene gospodarske osnove, ni najbolje stručne škole, ni solidni naučni instituti ni dr. Uređivanje je šuma u lošoj upravi mrtvo, a šumska uprava je bez uređivanja šuma ili gospodarske osnove ... . šlepa! Prof. Nenadić Đuro. Prof. Dr. MILAN MARINOVIĆ: PRIVREDNI ZNAČAJ LOVA U JUGOSLAVIJI. Bez sumnje nam je knjiga gosp. prof. Marinovića, u kojoj dokazuje privredni značaj lova u Jugoslaviji, došla u pravo doba. O tome nema sumnje i pogovora. Ako će svi oni, kojima nije bilo dosad jasno, da lov nije samo šport, već i važna grana narodne privrede, tu knjigu nabaviti i pročitati, pa ako će na temelju toga promijeniti svoj sud o lovstvu u našoj Kraljevini, onda će ta knjiga potpuno postići svoju svrhu. Ovdje će biti govora o tome, kako je g. Marinović značaj lova i lovstva u našoj državi 537 |