DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1932 str. 28 <-- 28 --> PDF |
propust po mome mišljenju učinjen u tome zakonu, što se za one predjele u bivšoj Vojnoj Krajini, koji su potpali pod delokrug sreskih šumarskih referenata na teritoriju bivše Vojne Krajine, s obzirom na posebne prilike u tome kraju njihov delokrug nije proširio. On je ostao policijski jednako kao i u Provincijalu. Međutim pored policijskog, trebao je njihov delokrug biti i uzgojni. Da je to učinjeno odmah po donošenju zakona, ne bi šume ovdašnjih zemljišnih zajednica izgledale tako, kao što izgledaju danas. Drugi razlog, da stoka neće imati gde pasti, veći je, ali kada se gleda sa nacionalno-ekonomskog gledišta, mora i taj razlog otapsti i preko njega se tokom vremena mora preći. Pošto su ovi krajevi vrlo siromašni, to se kod ovoga razloga moramo malo više zadržati. Kako je poznato, narod u ovom kraju živi od krupne stoke, zatim od ovaca i nešto koza. Od njih dobiva svoju glavnu hranu: mleko i sir. Ta se stoka u glavnom prehranjuje brstom i pašom u zajedničkim šikarama, te u šumama Ogulinske imovne općine (u zimsko doba i lišnjacima). Kako vidimo, stoka se hrani na skroz neracionalan i po zdravlje škodljiv način. Šumska je paša od malene koristi za prehranu stoke i to ne samo u kvantitetnorn već i u kvalitetnom pogledu. Naučnim je istraživanjima utvrđeno, da neke šum. trave imaju u sebi koloida, koji štetno deluje na razvitak rasplodnih organa mlade stoke. Nadalje je ustanovljeno, da stoka, koja se hrani lišnjacima, dakle drvom, radi teškog varenja neprobavljive celuloze dobiva zapalenje bubrega, te radi toga mokri krv. Seljak se čudi, odkuda mu sada stoka mokri krv, a nema tko da mu rastumači, da su uzrok tome samo lišnjaci i nitko drugi; te da on okresivanjem stabala čini dve štete: jednu direktno sebi, jer mu je blago slabo i bolesno, drugu celoj okolici, jer kljaštrenjem uništava šumu, koja je u ovim krajevima za sve izvor boljih uslova života. Pored štete, koju čini paša blaga, čini u ovim krajevima veliku štetu (specijalno u prebornom načinu gospodarenja) kresanje lisnjaka, koje je u ovim krajevima jako razvijeno. Za lisnjake služe isključivo mlada stabla, a kada se uzme u obzir, da kod prebornog načina gospodarenja nema podstojnih stabala, već sva stabla spadaju u glavnu sastojinu, to je ta šteta daleko veća, nego što i neki stručnjaci misle. Kakova je hrana lisnjaka, neka nam posluži sledeća analiza. U šumarsko-lovačkom kalendaru za god. 1932., str. 180, stoji doslovno ovo: U jednogodišnjim izbojcima bez lišća nađeno je kemičkim putem jednogodišnji izbojci (jer to uopće nije moguće s razloga, što se lišnjak Bukva hrast seno a) belančevine (proteina) b) mastic) surovih ili drvenastih tvari 11.08 1.30 34.15 14.40 2.97 40.10 11.10 2.70 Imajući u vidu, da se stvaranjem lisnjaka ne mogu kljaštriti samo pravi u augustu i septembru), to bi ta kemička analiza još gore ispala, kada bi se ona provela oštro i u pogledu višegodišnjih grana, koje se redovno upotrebljavaju za lisnjake. U tome bi slučaju procenat belančevina i masti bio daleko manji, a procenat drvenastih tvari mnogo veći. Lišnjak se mora praviti, da se od njega ima koliko toliko koristi za vreme lepihsuhih dana. Da ne kišne, treba ga spremiti na suho mesto. Svim tim uvjetima Krajišnik ne udovoljava. Pošto i sam zna njegovu vrlo malenu korist za prehranu blaga, to i ako ga po lepom vremenu sadene, ne skloni ga ipak 594 |