DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1932 str. 34 <-- 34 --> PDF |
No i tu je bilo poteškoća. Dok su se mnogi prijatelji lovstva, medu njima i najviši predstavnici i seniori našeg lovačkog društva, odazvali mojoj molbi opsežnim izve štajima, slikama, stat. podacima itd., bilo ih je, srećom u malom broju, koji su otklonili svaku pomoć. Zato sam i rekao u predgovoru: »Kod toga sam svestan mnogih nedo stataka, koji bi u znatnoj meri bili smanjeni, da mi je ukazana pomoć sa svih strana, na koje sam se obraćao«. Sa žalošću moram konstatirati, da je i g. kritičar bio medu onima, koji su uskratili zatraženu pomoć u ovom poslu, namenjenom jednoj stvari opšteg značaja. Odgovorio mi je jednim ne baš odviše ljubaznim pismom, u kojem kaže, da on nije sistematski bilježio tražene podatke o težini, dimenzijama rogovlja itd. kod ustreljene divljači, a u koliko ima kakvih zabeležaka, da su negde na tavanu i da nema vremena da ih traži. Interesantno je, da je g. T. sada najedamput našao i vremena i podatke, koje je držao u pripravi, da s njima zaspe navode onih naših starih lovaca, koji su ih beležili i redovno sakupljali i dali ih s najboljom namerom i najpripravnije onda, kad je trebalo iskoristiti ih za opšte interese našeg lovstva. Prepuštam poštovanim čitaocima, da si sami stvore sud o ovakovom postupku i odmah prelazim na ocenu opravdanosti učinjenih zamerki. Pre svega vidim, da g. kritičaru nije jasan cilj i svrha ove knjige. Na str. 4. napisano je: »Ispričava me okolnost, da cilj knjige nije bio prikazati celo kupn o lovstv o naše države, već samo privredni značaj lova«, ... . »da pruži makar i približnu orijentaciju o važnosti lovne privrede u našoj državi... i da bude poticajem za naučni rad u mnogom pravcu na još neutrtim stazama naše nauke o lovu«. Prema tome sam pišući ovu knjigu tačno odredio granice, u kojima se ima da kreće obim naučnog prikazivanja, a to je u uvodu tačno precizirano. U knjizi se posmatra lov čisto kao deo narodne privrede, a područje »nauke o lovu« ili »lovstva« dodiruje se samo u toliko, koliko je to potrebno, da se postigne postavljeni cilj. ü. kritičar, čini se, nije sasvim na čistu s ovim delokrugom lovne znanosti, jer stalno brka ovaj pojam s naukom o lovu (»Waidwerk«), »koja obuhvata nauku o upoznavanju divljači, njezinom uzgajanju, negovanju, lovljenju i upotrebi«. Inače se ne mo!že razumeti njegovo očekivanje, da će u ovoj knjizi naći moja vlastita iskustva, mišljenja, poglede, zaključke i savete«. Pa cilj knjige nije bio, da daje upute, kako se gaje fazani, truju vukovi, kupuju lovačke karte itd., već šta vredi lov u našoj narodnoj privredi! Koliko su za g. kritičara neodređeni ovi pojmovi, vidi se i odatle, što na str. 542 zamera, da je malo rečeno o tetrebu u Hrvatskoj i Slavoniji, da nije spomenuto, da je »hrvatski tetreb nešto svetlijih boja od slovenačkog tetreba i da mu je glava iste boje kao i vrat«. Mislim, da će g. kritičar teško uspeti da dokaže vezu između boje vrata velikog tetreba i privrednog značaja lova. Ono, što ima ekonomsku važnost za taj lov, a to je brojno stanje i kvalitativni razvitak, to je spomenuto na str. 107 i u tab. XI. Isto tako nije mogao biti cilj ekonomske studije o lovstvu jedne države, da postane neka vrsta lovačkog Baedekera. Na str. 543 žali naime kritičar, što knjiga nema izvatka na stranim jezicima, da bi stranci (!), kada dođu k nama, videli, gde će dobiti lovačku kartu, platiti taksu itd., pa bi time »knjiga dobila praktičnu vrednost, postala bi lovački vodič i tumač za strance u Jugoslaviji i poslužila u svrhe propagande i promicanje turizma u našoj državi.« Još je trebao dodati, da fali uputnik za spremanje pača i oglas za nepromočive lovačke cipele, pa da bude potpuna ričet-knjiga, kakvu zamišlja g. kritičar. Samo se ovakve knjige ne pišu u obliku naučnih studija, već kao propagandne brošure u nakladi raznih društava za promicanje turizma! Da ova knjiga u izvesnoj meri ipak dodiruje nauku o lovu i služi se rezultatima naučnih istraživanja na tom polju kao i istorijskom metodom, to- je bilo potrebno samo zato, da se dade solidna baza daljnjim zaključcima. Za ocenu sadašnjeg i budućeg privrednog razvitka lovstva potrebno je utvrditi prirodne uslove toga razvitka, a kod toga je nužno zaci i u istoriju. Misli li g. kritičar, da je Dobrowski rogovlje svojih 680 |