DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1932 str. 35 <-- 35 --> PDF |
50O0 komada srnjaka premerio u šumi ili ih je sabirao po zbirkama i u muzejima? Istina je, da za poznavanje lovstva jedne države treba poznavati sadašnja lovišta, a ne samo bivša lovišta iz muzeja; no g. kritičara mogu uveriti, da je malo krajeva države, koje još ne poznam, ali isto tako moram sa čuđenjem konstatovati, da je njemu nepoznata važnost poznavanja istorije za pravilnu ocenu sadašnjeg stanja i za stvaranja zaključaka u budućnosti. Naučni istraživaoci na području lovstva u Nemačkoj, Čehoslovačkoj itd. s najvećom pažnjom- proučavaju zbirke rogovlja i neobično su zahvalni vlasnicima, kada im to dozvole. Pa zašto se konačno priređuju izložbe, sastavljaju razni statistički pregledi i podaci o starijem rogovlju itd. ako sve ono, što je bilo u prošlosti, nema nikakve važnosti za budući razvoj i napredak? O. T. je po svojoj kritičarskoj dužnosti trebao da prethodno barem u glavnim potezima prouči radove iste vrste (na pr. Biegera, Röriga, Eheberga, .....-., Erlera i dr.) radi svoje orijentacije o obimu, metodima istraživanja i polju rada jedne ovakve knjige, a i radi zauzimanja objektivnog stanovišta ..... radovima ove vrste. Njegova kritika pokazuje, da je zašao u — njemu sasvim tuđe i nepoznato — polje naučnog rada, na kojem je sasvim izgubio orijentaciju. Temeljne uslove za raširenje divljači trebalo je u ovoj knjizi proučiti s razloga, da se vidi »pod kakvim se uslovima razvija divljač, da li su se ti uslovi s vremenom menjali i kako su delovale te promené na sadašnje brojno stanje i kvalitativni razvitak i napredak divljači, dotično kakvi su izgledi za budućnost.« Misli li g. kritičar, da za postizanje toga cilja kod visoke divljači ima bolji neki metođ, nego li ie merenje rogova, koji su u prvom redu rezultat ekoloških faktora dotičnog lovišta? Kod toga prikazivanja nisam imao nameru, da dadem zadnju reč u tom obimnom i još posve neproučenom polju znanstvenog rada (»ostavljajući za to pozvanijima...« str. 17. i »našu primenjenu zoologiju čeka još veliko polje naučnih istraživanja na ovom- za lovnu privredu tako važnom polju«), što je uostalom bilo i nemoguće na temelju nesistematski vođenih statističkih podataka i jedne ankete užeg obima. Zato sam i pledirao u knjizi, da se osnuje institut za naučna istraživanja na polju lovstva (str. 212), pa da se i kod nas, kao u zapadnim državama, započne sistematski rad na ovom polju. Usled svega toga nisu rezultati moje ankete mogli dati definitivan i sasvim pouzdan sud o svim detaljima morfoloških osebina i kvalitativnog razvitka naše divljači za sve krajeve, jer ovo bi mogao biti zadatak jednog dela, koje bi imalo za cilj, da prikaže celokupno lovstvo naše države (str. 154), a ne samo privredni značaj njegov! (Op. p.). U knjizi se iznose samo jači primerci, da se dokaže (str. 154 i 156), ra u svim našim krajevima sve vrste divljači po svojim kvalitativnim sposobnostima spadaju u red prvoklasnih evropskih vrsta. Ovaj zadatak uspelo mi je ispuniti na temelju provedene ankete i sakupljenih statističkih podataka. Da li je kod toga rog srnjaka iz nekog kraja za 1—2 cm jači ili slabiji, a telo se po težini za koji kg razlikuje od drugog, to je sa postavljenog gledišta posmatranja ovog pitanja sasvim sporedno. (I kritičar je, čini se, previdio sve to i zato je njegovo naprezanje, da dokaže veću ili manju težinu izvesne divljači i u izvesnom kraju, sasvim- izlišno i za samu stvar nema nikakog značaja. Primećujem, da sam iznoseći podatke pojedinih autora postavio potrebnu ogradu recima: »iznosimo podatke prepuštajući naravno odgovornost autorima i sa željom, da se ovaj posao nastavi na čisto naučnoj bazi.« Posle toga čovek bi s pravom očekivao, da će neko, iznoseći protivne dokaze, poslužiti se tačnijim, statističkim, metodom rada i na temelju celog niza statističkih podataka i provedenih naučnih opita dokazivati svoje stanovište. Od svega toga nema ništa. Q. kritičar se zadovoljava, da iznese još manje podataka, nego li je dala anketa; njegovi su »dokazi« protivna »tvrdnja« (za srnjake) ili jedna obična pretpostavka (za medvede recima: »i zacijel o imaju lubanje mnogo većih dimenzija..,«), Zar je to naučno utvrđeni dokaz, kojim g. T. pobija protivno mišljenje? ´681 |