DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1932 str. 3 <-- 3 --> PDF |
............ ... 56. ........ 1932. JOVAN ZUBOVIĆ (BAN)A LUKA): SILE ŠUMSKE PRIVREDE (LES FORCES DE L´ÉCONOMIE FORESTIERE) U šumskoj kao i u svakoj drugoj privredi1 odlučne su sile priroda i čovek, a zatim sakupljeni produkti prirode i ljudskog rada. Prirodne sile su zemaljske, atmosferske i sunčane. Čovek se pojavljuje kao potrošač, kao radna snaga i kao organizator. Posmatran u celini (to jest od obnavljanja šume do časa, kada gotovi šumski produkti dospiju na osovinu javnog saobraćaja) proces, u kom deluju sile šumske privrede, dosta je složen: i vrlo opsežan. Prirodni pojavi (fizički, hemijski i biološki), kao i posebni pojavi ljudske aktivnosti (tehničke, ekonomske i političke) susreću se u njemu istovremeno ili odvojeno, već prema prirodi poslova. U glavnom su to dve vrste poslova: dugi poslovi proizvodnje drveta kao sirovine i relativno kratki poslovi izrade i prerade drveta sa iznošenjem u javni promet, i ako sa nejednakim delom, navedene privredne sile odlučuju u oba ta reda poslova. Zemlja je osnova čitavog procesa; ona nosi i silom gravitacije drži u sistemu čitavu privredu; ona je njezino stanište. Zemlja sa atmosferom nosilac je konstitucionih snaga, od kojih drvo nastaje, a isto tako i pogonskih snaga i građevnih materija, koje su u ovoj privrednoj grani potrebne. Specifično je delovanje živih vegetativnih sila u šumskoj proizvodnji. A poznato je. da je sunce glavni motor svih velikih cirkulacija na zemlji, napose hemijskih i bioloških procesa, a posredno i ekonomskih. Kada te sile deluju u povoljnom sastavu, nastaje šuma, a kad im se pridruži i čovek sa svojom smišljenom akcijom i sredstvima rada, nastaje šumska privreda. Uslovi za razvitak šume i proizvodnju drveta vrlo su složeni i varijabilni za svaku vrstu prirodnih sila i svaku vrstu drveta. Hoće se za to zemlja samo u izvesnim geografskim položajima i apsolutnim visinama, od specifične dubine, specifičnih fizičkih svojstava i sastava, pa i sa izvesnom ekspozicijom prema suncu; zatim atmosfera samo sa izvesnom klimom, to jest sa izvesnom insolacijom, vlažnosti, kretanjem zračnih struja i izvesnim atmosferskim padanjima, a sve to i vremenski dobro raspoređeno. Sva pitanja u prirodi nisu dakle povoljna, nego samo nekoja 1 Upoređi moj članak: O privrednim silama. Nova Evropa, knj. XXV, br. 1, s. 28 Zagreb 1932. , : ! 689 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1932 str. 4 <-- 4 --> PDF |
i to u gradaciji od minimalnih do maksimalnih, u kojima još šuma uspeva, i uvek sa jednim optimumom između gornje i donje granice. Prirodne sile u nepovoljnom stanju, napose nekoje vrste gljiva i insekata, kao i čovek na nižem stepenu kulture, sprečavaju razvitak i održavanje šuma. I u prirodnom stanju šuma se sa svojim vegetativnim snagama stalno bori za opstanak i stanište. U privrednoj šumi pritiče kao konstruktivan faktor čovek u pomoć. Ocenivši, da mu trebaju šuma i šumski proizvodi, čovek unosi u šumu svoj rad i kapital, pa sa planom vrši i tu organizaciju privrednih sila. On ne uništuje više šumu, nego je čuva i brani, omeđuje, meri, kartira, podiže i uzgaja, proseca po njoj puteve, štiti teren i podiže upravne zgrade. I sve te poslove, tehničke, ekonomske i političke, čovek radi racionalno i po smišljenoj osnovi. Ali ma kolik da je udeo ljudskog rada i kapitala (naročito u obliku šumske glavnice) u ovome procesu proizvodnje, prevlađuju nad njim prirodne sile. Mnogo je drukčiji raspored snaga u drugom delu procesa. Prirodne sile nisu doduše ni tu bez značaja. Tako su na pr. neki faktori (kao položaj šuma, gravitacija terena i pogonske sile) vrlo odlučni za mogućnost i pravac eksploatacije, ali su ipak glavni faktori u daljem poslovanju rad i kapital. Da se drvo poseče, izradi, dobavi do prvih izvoznih puteva, izvuče do osovine javnog saobraćaja i pri tome manje ili više preradi, treba da se utroše velike množine rada, treba da se podignu ili regulišu mnogi izvozni putevi i instalacije za prerađivanje i da se upotrebe velike množine raznoličnog oruđa, materijala i novaca. I na prvi je pogled jasno, da organizacija i upotreba tih sredstava proizvodnje čini ovde suštinu samoga procesa. Delovanje privrednih sila u prvom (prirodnom) stanju proizvodnje slabo je ograničeno ljudskom akcijom. Sile deluju slobodno i više se slučajno podudaraju ili pobijaju. Kasnije, u daljem razvitku, kad je čovek zagospodario prirodnim silama, njegov je uticaj i u šumskoj privredi sve veći. I taj je uticaj najpre slobodan. Čovek ulaže svoj rad i kapital po volji, u cilju što većeg uspeha za preduzimača. Ali kako se taj rad, što zbog nerazumevanja što zbog preduzimačkog egoizma, ne podudara uvek sa interesima celine, čuvari kolektivnih interesa nalaze, da ga treba ograničiti, i regulišu ga legislativnim i administrativnim odredbama, primenjujući državnu silu i edukaciju. U kojoj se meri vrše ta ograničenja, stoji do općih shvatanja i rasporeda društvenih snaga na pojedinim teritorijima, pa su i to sile, koje regulišu jedan od značajnih faktora u šumskoj privredi. Sistem sila šumske privrede nije stacionaran. I ovde, kao i u drugim privrednim granama, sile se stalno pomeraju; takva je dinamika čitavog privrednog procesa. Relativno su stalni samo sunce, atmosfera i zemlja, po obliku i položaju. Inače je i zemlja izložena stalnim promenama, naročito po produktivnosti i raspodeli kultura i poseda. I šumska se površina često menja, a još su promenljivije vegetativne snage na njoj, po vrsti, množini, dobi i kvalitetu. Nije manje promenljiv ni čovek sa svojim institucijama, potrebama i tehnikom rada, a pogotovu se menjaju kapitali, koje on unosi u šumsku privredu, kao i šumska glavnica, sa kojom gospodari. I sve te velike promené i kretanja u sistemu privrednih sila dolaze do izražaja u privrednom´ procesu, pa je stoga vrlo teško utvrditi zakoni 690 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1932 str. 5 <-- 5 --> PDF |
tosti i pravilnosti toga procesa. A ipak ima pravilnosti i zakonitosti u šumskoj privredi kao i u svakoj privredi uopće. Sva stanja šumske privrede — posmatramo li je na užem ili širem teritoriju, u jednom gospodarstvu ili kolektivno — uvek su rezultat privrednih sila, koje su u to doba, na tome teritoriju i u tom procesu u igri. Funkcije čoveka svode se pri tome na organizaciju privrednih sila, na direktan rad i izvršavanje poslova u jednom gospodarstvu i na regulisanje šumske privrede. Za uspešno vršenje kojega bilo posla treba ga poznavati, t. j . treba poznavati materiju, koja se obrađuje, mehanizam rada i sile, sa kojima se manipulira. Za organizaciju poslova šumske privrede treba poznavati prirodu svih sila u akciji i zakone njihovog delovanja, te stanje sila i način, kako se organizuju u privrednom procesu. Za regulisanje čitave privrede treba osim toga poznavati stanja i zakonitosti te regulacije u sklopu čitave zemaljske privrede. Stoga je preko potrebno, da se sve sile šumske privrede proučavaju i registriraju i da se akteri u tom privrednom procesu dobro poduče i prema svojim budućim funkcijama do kraja upoznaju sa prirodom sila, kojima će upravljati. Stvar je nauke o šumskoj privredi, da proučava prirodu i zakonitosti privrednih sila, o kojima je reč. Ko hoće da vrši s uspehom šumske privredne poslove, mora naučiti rezultate spomenute nauke i tehniku rada. Do sada to nije činjeno u punom opsegu. U nauci o šumskoj privredi i na studijama više je pažnje obraćano teoriji prirodnih nauka, podizanju šuma i upravi šuma, a eksploatacija je obrađivana samo deskriptivno; u praksi je administracija potisnula tehniku i organizaciju. Savremena šumska privreda zahteva potpuno poznavanje privrednih sila. Studij se mora proširiti na čoveka i sve njegove institucije, kapitale i radna sredstva angažovana u šumskoj privredi, čoveka i druge motore, animalne i mašinske, treba proučavati i poznavati po faktičnoj snazi, primeni i efektu u proizvodnji, prerađivanju i drugim poslovima. Napose treba studirati izvoz i prerađivanje, sa svima potrebnim instalacijama, jer su to najskuplje radnje u šumskoj privredi. I sve stvari treba poznavati u suštini i za primenu; deskriptivno učenje jalov je posao. U privrednom procesu radovi i objekti malo se kad opisuju, a redovno ih treba projektovati, obračunavati, obilježavati, izvoditi i upotrebljavati. Mašine i oruđe, koje se nabavlja gotovo, treba poznavati po mehanizmu i primeni, da se mogu izabirati, instalisati, upotrebljavati i održavati, kako praksa ,zahteva. Isto tako treba poznavati produkte šumske privrede, po tehničkim i komercijalnim svojstvima, a naročito kao robu, kako se priprema, konzervira i unosi u promet. A nada sve je potrebno, da se rezultati studija znaju i mogu uvesti u život.2 I nauka o šumskoj privredi i praktična primena naučnih rezultata treba da se više razvija u smislu faktičnih zahteva savremene privrede.3 Dok se to ne dogodi, ne može 2 Doista je bez smisla i neekonomski na studijama spremati inženjere, a u praksi im davati najprimitivnije poslove i služiti se metodama, za koje se ne traži više od obične pismenosti i prve četiri vrste računa. 3 Može se prigovarati ovom shvatanju, da smjera na skupe reforme i proširenje studija. I to je tačno, ali što mora biti, nije ni teško. Proširenje studija danas je opći pojam u tehničkim strukama sa širokim poljem rada. Drugi je izlaz cepanje i specijalizacija. Vidi o tome moj članak: Die technische Richtung der modernen Forstwirtschaft. Centralblatt für das gesamte Forstwesen, Wien 1927, S. 87. 691 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1932 str. 6 <-- 6 --> PDF |
biti napretka. A u koliko su prilike nesređenije, u toliko je potrebnije praktično tehničko znanje i veština u organizovanju privrednih sila.4 Za ocenu i regulisanje šumske privrede u pojedinim državama treba poznavati svagdašnje stanje privrednih sila i fakata u zemlji. Sile, koje se ne menjaju, treba što tačnije utvrditi, a promenljive sile po utvrđenom sistemu pratiti u njihovu kretanju. To registriranje i merenje sila nije lagana stvar, ali je ipak moguće. I ako još nisu internacionalno ugovoreni, jedinice i način merenja prilično su poznati i mogu se sistematski primeniti ne samo za pojedine zemlje nego i za šira područja. Tako skoro sva kontinentalna Evropa meri površine šumskog zemljišta hektarima, a položaj mu određuje po geografskoj dužini i širini, te apsolutnoj visini i inklinaciji. Ima skala i za vlažnost, sastav i fizička svojstva tla, a bonitiranje se vrši .po prirastu. Isto tako .poznate su mere klimatskih faktora (temperaturski stepen, milimetar atmosferskih padanja, stepen naoblačenosti, pravac i jačina vetra). Stanovništvo se ceni po naseljenosti, po unutrašnjoj strukturi i .uposlenosti u privredi, po potrebama, produktivnosti i efektu rada. Šumska se glavnica meri u kubnim metrima, te po dobi i. površini, koju zaprema. Pogonske sile mere se konjskim snagama i kilovatčasovima. Mašine se registriraju po broju, snazi i efektu rada. Transportni putevi registriraju se po tipovima i dužini u metrima. Zgrade se cene po izgrađenoj površini i vrednosti u novcu. Materijal se meri po množini i vrednosti, a kapital uopće monetarnim jedinicama. Ima dakle mera za sve sile angažovane u šumskoj privredi i sve se mogu registrirati, a uporednim merenjem može se kontrolisati njihovo kretanje. I neko registriranje privrednih sila doista se i vrši, ali potpune i sistematske evidencije još nema. Tako zvana šumska statistika ograničava se obično na svojinu i površine šuma po vrstama drveta, uzgoju i starosti. Masa drveta i prirast iskazuje .se ponekada, ali nesigurno, a retko kada ima podataka i o broju pilana, mašina za preradivanje i nekih kategorija uposlenih radnika. Vreme je, da se ide dalje. Kako je napred rečeno, stalne privredne sile treba utvrditi što potpunije. Od elemenata klime treba imati pouzdane podatke o temperaturama, atmosferskim padanjima i vetrovima. I zemljište treba poznavati, bar po geografskom položaju i nadmorskoj visini. Promenljive sile treba sistematski registrirati i upoređivati u utvrđenim periodima. Tako površine šumskog zemljišta treba upoređivati i apsolutno i relativno (prema čitavoj površini zemlje), a i po bonitetu; šume po uzgoju, vrstama drveta i dobi (sa masama, prirastom, faktičnim etatim. a seče i izrađenim sortimentima) ; radne snage po načinu uposlenosti, množini i ceni rada; kapitale po vrstama (upravne i prometne zgrade, stalni izvozni putevi svih kategorija sa voznim parkom i živim motornim silama, instalacije za preradivanje sa mašinama, oruđem i drugim inventarom, obrtni kapitali, t. j . novac, materijal i roba), po množini i po vrednosti. Uporedo treba evidentirati šumovitost zemlje prema naseljenosti, zatim domaće potrebe i izvoz drveta iz zemlje. Samo po ovako potpunoj slici može se ceniti pravo stanje, kapacitet i razvitak šumske privrede i na osnovi solidnog poznavanja fakata preduzimati smišljeno regulisanje. 4 Od kolike je to važnosti za prilike u našoj državi, pokazao sam u članku: Šumska privreda u savremenoj tehnici. Tehnički List, Zagreb 1921,s. 178. 692 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1932 str. 7 <-- 7 --> PDF |
Ko da registrira i drži u evidenciji sile šumske privrede? Prirodan i logičan je odgovor: Onaj, kome trebaju; a to su privrednici, koji organizmu i vrše poslove šumske privrede, i vlasti, kojima je povereno regulisanje te privrede. ,U našoj zemlji bile bi to šumske uprave i šumske direkcije, šumska privredna i industrijska prcduzeća, banske uprave i Ministarstvo šuma i rudnika. Stalne privredne sile treba utvrditi po pojedinim oblastima (uz saradnju specijalnih institucija i pomoću vlastitih ´opažanja šumskih uprava) i publicirati ih za širu upotrebu. Promenljive sile mogu se registrirati pri proceni šuma i držati u evidenciji u privrednim planovima ´i specijalnim statistikama. Pri tom je potrebna saradnja države i privatnih preduzeća. Posao sam dosta je opsežan, ali pri dobroj organizaciji nije ni toliko složen ni toliko skup, kao što to izgleda. Velik deo fakata registrira se i vodi već i tako, samo rasuto i na razriim stranama. Trebalo bi i vreme bi bilo, da se posao sistematizuje i upotpuni, da se urecfi dobra kontrola evidencije i da se rezultati obrade i publikuju u stalnim razmacima vremena. Résumé. Les forces de . Économie Forestiere, autant Que celles de . économie en général, sont: la natura (la terre, . atmosphere et le soleil), . homme et le capital. La terre est le fondement de toute économie. Avec . atmosphere, elle contient toutes les forces motrices de la production de bois, y compris surtout les forces végétatives, et toutes les matieres nécessaires pour le procédé économique. L´ homme y paraît comme . organisateur de . économie. Et le capital, ce sont les produits accumulés de la nature et du travait humain. Ces forces économiques agissent autant dans la production que dans la transformation et dans le transport du bois, mais les forces prépondérantes, ce sont, dans la premiere partie du procédé, les forces naturelles et dans la seconde, l´homme et le capital. Presque toutes ces forces varient et leurs variations, autant que celles des états économiques qui eu résultent, se produisent d´apres certaines régularités et certaines lois qui sont l´objet d´études et d´évidence de la part de la science et de la statistique forestiere. Mais ni la science ni la statistique ne se sont point étendues sur tout le domain de l´Economie Forestiere. L´administration et les forces naturelles sont préférées tandis que la technique et l´organisation des affaires sont tousjours négligées. Il est actuel qu´ on étudie toutes les forces de l´Economie Forestiere, y compris tous les moteurs et tous les capitaux utilisés dans la production (d´apres leurs qualités, leurs emplois et leurs effets), aussi bien que les produits finaux (d´apres leurs qualités techniques) et surtout la marchandise que l´on prépare, conserve et met dans la circulation. Et ces sont notamment les installations et les travaux de transport et de la transformation que l´on doit bien étudier et bien connaître, parce que ces travaux font la plus grande partie de la valeur des produits. L´auteur. 698 |