DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1932 str. 39 <-- 39 --> PDF |
nutih elementarnih pogrešaka, pa prema tome i njezin kvadrat, da bude = 0. Ako bi svaki elemenat bio izmjeren n puta,, onda bi se isti proces morao da ponovi isto toliko puta i rezultat bi bila aritmetička sredina od n nula, dakle također nula — kako za srednju pogrešku pojedinog mjerenja cijele funkcije tako i za srednju pogrešku aritmetičke sredine dobivene za cijelu tu funkciju. Osvrnuo sam se ovdje na jedini opravdani — i to, kako vidjesmo, tek uslovno opravdani — prigovor g. Andrejeva. Neopravdanost ostalih njegovih prigovora dade se dokazati sasvim lako, no ne smatram to potrebnim. Levaković. Résumé. L´auteur de cet article (imprimé en des caracteres normaux) fait une critique défavorable des résultats d´une étude du rédacteur, parue p. 265 de cette Revue pour l´année 1930. En gaillarde suivent les notes du rédacteur faisant voir l´injustesse de ces reproches. IZVJEŠTAJI RASADNIK I TRUŠNICA GOSP. ŠAŠE STARETA U MENGEŠU KOD LJUBLJANE. Posleđnje subote meseca januara seli su članovi podružnice J. Š. U. u Ljubljani u autobus, koji odlazi prema Kamniku. Kroz gustu maglu zasvirale su tvorničke sirene, navestile su trinajsti sat. Autobus je pojurio prema Dunajskoj cesti, prema severu. Magla je postajala reda i kada je stroj stao u Mengešu pred Ravbarjevim gradom, smejalo se zlatno zimsko sunce i pozdravljalo skupinu šumara, koji su izišli na mali poučni izlet. Grebeni kamničkih planina blistali su se u sjaju zime i kao brušeni kristali rezali modrinu severnog obzorja. Od silne svetlosti podrhtavao je Ravbarjev gradić i otvarao svoja starodavna vrata, da primi goste. Njegov gospodar stiskao je znancima ruke u znak dobrodošlice. Taj gradić posedovao je nekoć Ravber, plemić i po tome je ime toj zgradi. Ime gradića nije dakle u vezi s »ravbarji«, koji su u davnoj prošlosti srednjega veka, a i kasnije ugrožavali naseljena mesta. Prvotan grad stajao je zapadno, na obližnjem brežuljku, te ga naš kronista Valvazor spominje kao razvalinu već u 15. veku. Valvazor spominje, da je u tom gradu živio g. 1174. gosp. Magnus Mangesburg. Njegovi potomci sazidali su pod brdom spomenuti Ravbarjev grad kao gospodarske zgrade. I slično kao i sva takova srednjevjekovna gnezda, kada je sigurnost imetka i života uznapredovala, raspao se i taj grad u sredini gustih šuma, koje se nalaze na zapadu Mengeša. Tadanji posednik (oko g. 1620) Leopold Raumschissel sagradio je sadanji grad Mengeš. Plemenitaši Hallen prezidalt su spomenute gospodarske zgrade u gradić god. 1567. U 18. veku stanovao je ovdje plemenitaš Rauber, po komu se i naziva grad. Pred tom je starom istorijskom zgradom mladi gospodar, obasjan zimskim suncem, pozdravio svoje goste. Vitka mladenačka pojava, skromnih, ljubeznih kretnja sa malo ogorelim licem. I ta pesma šume odrazuje se još uvek iz njegovih smeđih očiju. Već tada oduševila ga je priroda i da bi što bolje proniknuo u njene stvaralačke tajne, odluči se, po dovršenoj srednjoj školi, da studira kemiju. Možda je već tada nosio ideju1, koja danas stoji ostvarena pred očima izletnika. Pošto je njegov poduzetnički duh uvidio, da danas nema uspeha bez trgovačko-gospodarske podloge, počima studirati trgovačku akademiju, te se kao zreo mladić, pun zanosa, vrati u domaće šume. Mnogo vrsta drva, osobito četinjača, okupilo je njegove misli. Studirao je domaće četinjavo drveće, čitao knjige o egzotama i pravio usporedbu. Uvidio je, da nemamo ništa vlastitoga, što bi krasilo naše vrtove, šetališta i javne nasade, da su naše šume lepe, ali često jednolične. 725 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1932 str. 40 <-- 40 --> PDF |
Dakle u Ameriku, u srednju i južnu Ameriku. U dve godine studija, opažanja, mučnoga rada i učenja prošao je pokrajine, stepe, šume i prašume Kube, Paname, Chile, Bo livije, Argentine i Azora. Vratio se je obogaćen znanjem i iskustvom. Sve to bilo je nebrušeno drago kamenje. Obišao je ćelu Nemačku, ko´levku šumarstva i ognjište moderne tehnike. Osim Berlina, Cüstrowa i Danciga obišao je velike rasadnike Bavarske, a u prvom redu sušione za šumsko semenje. U tajnost naprava teško je prodreti, pošto vlasnici pažljivo čuvaju stečena iskustva i stoga ga nalazimo, kako u znoju lica svoga,. kod 50° C, sedi u sušioni med semenjem i studira izvedbu kanalizacije U prijatnom razgovoru vodi svoje goste do zgrade na dvorištu, koja izgleda kao ogroman ptičji kavez sav u letvama. To je zračna sušiona odnosno pred-sušiona. Ima četiri kata s drvenim podovima, čije se daske po volji dižu. U napravu može se staviti najeđamput vagon češera, koji se slažu postepeno od najvišeg kata prema dole do zemlje, kamo se stavljaju toliko osušeni, da su zreli za umetnu sušionu, koje je zadnji predeo ljuštiona. Ta zračna pred-sušiona nije na pogled ništa osobitoga, ali kada gospodar tumači, kako se razumno i racionalno vrši poslovanje po najnovijim principima ! iskustva, postane takova jednostavna naprava zanimiva, kao produkt spekulativne oštroumnosti. No kako je pred-sušiona po uređaju jednostavna, tako je prava sušiona sa grijanjem na suh zrak (s Ijuštionom) kompliciran i osetljiv mehanizam. Pred-osušeni češeri stavljaju se sa prizemlja pred-sušione na najviši strop umetne sušione, koja se nalazi u susednoj zgradi pređašnjeg gospodarskog postrojenja. Ovdje vlada stalna temperatura od 15° C i češeri po određenom vremenu padaju na niže do zadnjega stropa. Na tom putu sušenja postepeno se povisuje temperatura, koja se brižljivo kontrolira. Stoga su u svakom katu uzidam toplomeri, te se toplina nadzire svakih 15 minuta i beleži u posebne iskaze. Strogi nadzor vrši se također nad vremenom, koje moraju sprovesti češeri u pojedinom katu. Na oko je sve to vrlo jednostavno i jasno, ali resiti zadaću tehnički tačno kao i postignuti, da je svaki kutić pojedinog kata jednako ugrijan, da ima dakle svaki češer jednaku i stalnu temperaturu, to je teže i komplicirano. To je tajnost, kod koje se gostoljubivi vlasnik lukavo nasmeši, tajnost, za koju* se sate i sate sušio kod 50° C, te je nedelje, mesece zidao i rušio, pokušavao i popravljao, te tako potrošio mnogo hiljadarki. Mirno, bez ikakove važnosti reče, da takovih naprava još nema naša država, a osim Njemačke i jedne naprave u Poljskoj uopšte nema takovih naprava ni jedna država u Evropi. Kada se češeri u gore opisanim prostorima dovoljno osuše, te se ljuske otvore,, dolaze iz zadnjega, do najviše dopustive mjere ugrijanog prostora (opet automatski) u mrežaste bubnje, koji se od vremena do vremena vrte, da se češeri mešaju i taru i tako ispadne poslednje seme. Odande pada seme u zbiralište, dok se prazni češeri slažu na prostoru, odakle dolaze ir peć, koja grije napravu. To je semenje još nečišćeno, pošto ima krilašca. Sada počima čišćenje. U prvoj napravi se odeli seme od krilašca, tako da su zrna gola, te se sortiraju1 po veličini. Sav taj posao obavi aparat mehanički, a kada su izvršene sve te pred-priprave, dolazi seme u čistione, čistiona je kompliciran stroj, koji putem provetravanja očisti seme od primešanih polomljenih krilaša´ca i praha, te ujedno sortira seme po težini i veličini . više kvalitetnih razreda. To sortiranje obavi stroj pomoću ventilacije i mreže, te je to najnoviji rezultat moderne tehnike. Takovog stroja nemaju još do danas ni velike tvrtke u Austriji. Imaju ga do danas samo Nemačka i Francuska. Svaki od tih kvalitetnih semenskih razreda, što ih je stroj izlučio1, ima ujedno određen postotak klijavosti. Važnost tih modernih naprava jest u tome, da sva procedura, koju prođe seme, ne umanjuje ništa klijavost semena, Pogotovo ne škodi klijavosti semena grijanje, u čemu je delovanje starijih umetnih sušiona bilo negativno, pošto regulacija temperaturenije bila tako savršena, da delom pregrijano semenje ne bi gubilo klijavost. 726 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1932 str. 41 <-- 41 --> PDF |
Usporedno s tim radom, koji teče mirno kroz noć i dan, delujn aparati za ispitivanje klijavosti, koji stalno kontroliraju i određuju kvalitetu semena i postotak klijavosti. Priprave za ispitivanje klijavosti također su savršene, a usavršio ih je po uzoru najmodernijih nemačkih sam vlasnik, te su zapravo njegov vlastiti sistem1, koji po jednostavnosti nadmašuje do sada poznata klijala. Kada je dakle seme sotirano po kvaliteti u sve moguće razrede i potpuno očišćeno od praha i drugih primesa, dolazi pakovanje. Na to polaže moderna znanost i tehnika veliku važnost i to je ujedao drugi uspeh tih modernih sušiona. Smešeći se pokazuje prijazni vlasnik svoje zalihe i spremišta, te razlaže, kako se pažljivo i tačno obavlja i nadzire svaki i najjednostavniji rad. Pokazuje upravo prispele originalne pošiljke iz inozemstva, u prvom redu iz Amerike, seme svih mo* gućih egzotičnih četinjača. Za njega važi princip »grabi vođu kod izvora«. Stoga isključuje posredovanje, te dobavlja seme američkih i ostalih vrsta iz prve ruke. U Chileu ga je osobito oduševila jela, koja ima na grančicama (mesto iglica) ljuske kao zmija (Araucaria Araucana), te je ukras za vrtove i parkove. Kod nas, izuzevši Primorje, po svoj prilici ne bi uspevala, pošto ne podnosi hladnoću ispod — 15° C. U razgovoru reče, da će se specijalizirati za egzotične četinjače, koje su sposobne za naše krajeve, za vrtove, parkove i nasade. U nabrajanju njih i njihovih osebina (zahtjeva na klimu, tlo; i njegu) je neprestiživ i ne samo da njegov vrt daje sve, što si tko zaželi, već on daje također stručne savjete iz svoje prakse i znanja. Imamo dakle najmoderniju čistionu i ljuštiouu semena, iz koje dobivamo seme svih domaćih vrsta četinjača, a od egzotičnih vrsta (direktno iz njihove pradomovine) samo materijal zadnje žetve. S idealnom žrtvom i ljubavlju za predmet, poduzetnik je to osnovao u težnji, da se oslobodimo odvisnosti od stranaca, a često i od slabog materijala. Dužnost je naša, kao i države, da požrtvovnom mužu1 pomažemo i podupremo domaće poduzeće. Prvi korak u tom cilju je taj, da se ustanovi za seme službena pokusna stanica kao poseban zavod, kao što su oni za poljodelsko seme i taj neka vrši nadzor nad kvalitetom semena, te izdaje službene svedodžbe tvrltkama, koje se time bave. Sada je poduzetnik odvisan samo od volje potrošača, da li veruju ili ne veruju njegovim tvrdnjama o provenienciji i postotku klijavosti semena, ako sami ne iskuse materijal. Osim´ toga je način ispitivanja klijavosti semena kod raznih vrsta različan, te šumar bez prakse usprkos tačnosti teško dolazi do pravoga rezultata. Uostalom potrebno je držati se načela »svoj k svome«, pošto to rade i svi naši susedi. Ovo poslednje je opravdano time, što naša domaća poduzeća nude uz istu cenu jednak i mnogo bolji materijal, nego tuda. Razgledavanje zanimivih naprava bilo je završeno i društvo se ponovno nalazilo na polju, obasjano popodnevnim sunčanim sjajem´. Iza zračne sušione je šumski vrt 1000 m2 velik, koji je još pokriven tankim slojem zamrznutog snega, što su ga snažne biljčice s vrhovima´ probile i stoje u redovima kao vojnici. Gospodarevo srce je razdragano, reč njegova oživi, jer ga je pogled na mala igličasta stabalca setio njihove daleke domovine. Ta su mu mala tamnozeiena stvorenja kao deça. S osobitim zanosom i nježnošću opisuje sve njihove običaje. Do sada je uzgojio dvadeset vrsta egzotičnih četinjača, koje će već za nekoliko godina biti raspoložive za nasade i vrtove. Svake godine uzgojiti će nekoliko novih vrsta i varijacija. Koliko znanja, muke i novca to stoji. Kilogram semena naše balkanske smreke (Pića Omorica Pančić) stoji 4.000 Din. Zanimivo je to, da mi prodajemo seme te jedinstvene i retke smreke u Nemačku i ostale države, odakle opet kupujemo iz toga semena uzgojene biljke za vrtove, te plaćamo za 1 m visoku smreku 800—1000 Din. Zar ne bi bilo bolje, da po toj ´ceni prodajemo mi inozemstvu tu zanimivu četinjaču? Poduzetnik se također mnogo zanima za uzgoj duglasije, koja neka postane sastavni deo naših šuma, pošto ima ui gospodarskom pogledu važne prednosti pred 737 |
| ŠUMARSKI LIST 12/1932 str. 42 <-- 42 --> PDF |
domaćim četinjačama. Duglasije ima preko 300 vrsta, te je potrebno tačno proučiti, koja je prikladna za naše prilike. Do sada smo uvažali i gojili ponajviše duglasije iz semena britsko-kommbijskog porekla, što je bilo pogrešno s obzirom na kasniji razvoj i to u rastu, kvaliteti drva i osetljivosti na mraz. Dobrota drva duglasije vrlo je različita, kao što joj je različna i boja, koja može biti žućkasta, crvena ili tamno-crvena. Najbolja je duglasija sa crvenim drvom. Ta se vrsta sada uvozi iz Washingtonskog teritorija i biljke te provenijencije imaju dobar rast, neprestiživu dobrotu drva, te nisu ni malo osetljive na mraz. Osim toga dobiva se to seme razlučeno po visinskim predelima. Klimatski odnošaji posve su slični srednjeevropskim. Nemci, Danci, Letonci i t. d. vrlo su zadovoljni s tom vrstom, te je to jedina, koja dolazi u obzir za naše krajeve. Mladi vlasnik gojiti će samo tu vrstu sadnica i to u množini, koja će odgovarati stepenu interesovanja. Posebnu pažnju posvećuje također japanskom arišu (Larix leptolepis), glatkom ili američkom boru (berovcu ili vajumtovcu, Piuus Strobus), koje bi bilo dobro uzgajati i u našim šumama. Nedaleko od grada ima uređeni rasadnik u veličini od 20.000 mr, gdje se u nepreglednim vrstama zeleni 1,000.000 jedno- do dvo-godišnjih smrekovih, borovih i raznih drugih biljčica, koje izazivaju radostan smešak posetnika, koji to gleda i razume. U uzgajanju sadnica drži se vlasnik najnovijih metoda, s kojima priuči pomladak na skromnost, u prvom redu s obzirom na vlagu, te time postigne i na siromašnijim tlima dobar uspeh sadnica. Tlo nije prejako, pošto je mengeška okolica geološki mlada naplavina tekuće vode, a sloj zemlje nad peskom nije debeo. Nadmorska visina kraja iznosi cea 320 m, a oborine su umerene. Srednja letna temperatura je također umerena1, te su sadnice podesne za sve položaje, osim ekstremnih visinskih. Smreke mengeške provenijencije uspevati će u našim Alpama kao i na Pohorju ili dolenjskim brežuljcima, Gorskom Kotaru, a također i u hrvatskoj ravnici. Šumski vrt opskrbljen je s napravom za zalevanje. U sredim vrta postavljena je i, nekoliko metara uzvišena željezna posuda sa sadržajem od 12.000 1, tako da se zaleva sa ustajanomi i ugrijanom vodom. Iz cea 150 m udaljenog potoka crpi vodu u posudu motorna sisaljka, koja ujedno daje pritisak za škropljenje. Sa svim tim agilni poduzetnik toga modernog zavoda još nije na kraju, nego na početku. Njegovi planovi su veći. U prvom redu predviđa već sada u budućim godinama povećati veliki rasadnik tako, da bude moguće uzgajati veće množine egzotičnih četinjača za pošumljavanje. Za vrtove i parkove odgojiti će sadnice u svim veličinama. Sunce zapada, a Kamuičke planine — prije sjajni kristali — sada su se ražarile krvavo-crveno. Posetnici se oprostiše od gospodara zaželivši mu dobar uspeh u uzornom poduzeću, kojeg je vlasnik naše gore list, a koji će biti sa svojim stručnim delovanjem našem šumarstvu na ponos, a domovini na čast. Magla, sama magla, kada su izletnici, članovi J. Š. U. izišli u Ljubljani iz autobusa. Srdačna hvala gospodinu Saši Staretu na zanirnivom popodnevu. Ing. M. Šušteršić, Ljubljana. FRANCUSKA ŠUMARSKA TERMINOLOGIJA. Journal Forestier Suisse donio je iz pera gosp. redaktora H. Badoux-a u br. 11 (novembar 1932) prikaz moje knjige »Tehnologija drveta«. Pored priznanja, kojim je ocjenjivač počastio autora, porodila se u njega sumnja o provenijenciji izvjesnih francuskih šumarskih termina, koji su rasijani u tekstu knjige ili se nalaze pod slikama. U želji da domaćim čitaocima i sabiračima ;terminološke grade prikazem podrijetlo upotrijebljenih termina, a naročito u želji da podvučem, da su svi ti termini preuzeti iz francuske stručne literature, iznosim ovdje popis knjiga odnosno mjesta, na kojima se rečeni termini nalaze. 728 |