DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1933 str. 15 <-- 15 --> PDF |
krv junačkih Graničara. Pročitajte samo pažljivo Vaničekovu istoriju. Da je tačno pratite, treba vam karta najvećeg dela Evrope. .. Crnj a n- s k i je u svojim Seobam a vizionarski sagledao to besciljno lutanje 1 krvarenje jedne zarobljene nacije opisujući polazak Krajišnika slavonskopodunavskog »polka« u rat na daleku Rajnu: »Odoše i ne ostade za njima ništa.« Smrt je imala bogatu žetvu. Za turskog rata od god. 1788—1791. od 101.488 mobilisanih Krajišnika 23.000—24..00 najjačih ljudi poginulo je ili poumiralo po bolnicama. Za ratova od 1792´—1801. (do mira u Luneville- u) od 101.691 Krajišnika, poslanih u boj, 38.583 ne ugledaše više svoga zavičaja. I ovi pogiboše po bojnim poljanama ili poumiraše po bolnicama.^" I dok su drugi delovi našega naroda proživljavali duboke nacionalne i kulturne preporode, život u Vojnoj Krajini bio je krut i nepokretan kao »Dienst- und Exerzierreglcment« krajiških pukova. »Sve je bilo postavljeno na vojničku osnovu: administracija, škole, sudovi. Svaki je čovek bio vojnik. Sve je utvrdivano naredbama: i kako da se zemlja obraduje i kada da se usevi seju i žnju, gde i kada da bude pazarni dan i gde da se crkva podigne itd.... Želeći da sve uredi i organizuje, vojnička je uprava unosila mnogo sićušnoga i formalističkoga, naročito u varoši i u t. ZV. više slojeve. Vojnička je uprava na prvom mestu ukrotila disciplinom i redom ove dinarske ljude i d r a ž e ć i i razvijajući njihove junačke osobine, dala im je svima vojničku fizionomiju i c a r s k o - v o j n i č k u dušu.. . Pazilo se samo da se vesto iskoriste nacionalna i verska osećanja ovoga stanovništva; raspaljivali su ih u ratovima protiv Turaka, tobož preduzetim radi oslobođenja njihove braće »od Turaka bez vere i zakona« (Cvijić II, str. 67 i 68). Da bi bilo što više carskih vojnika, omladini je bio zabranjen polazak škola i zanata. Tek revolucija iz godine 1848. učinila je Krajišnika slobodnim posednikom zemlje i otvorila mu puteve prosveti. Čitav materijalni i duhovni život Krajišnika bio je pod krutim starateljstvom. Obiteljski odnosi, zadružne prilike, deoba, nasleđivanje, udaja i t. d., sve je to u tančine bilo regulisano zakonima i ».. k. Verordnung-ima«." Materijalno siromaštvo, surov i primitivan život s jedne i duševni mrak s druge strane bila je atmosfera, u kojoj su se odgajali carski vojnici. Za jednu grupu ovih Dinaraca Cvijić na osnovu finih psiholoških opažanja navodi (II — str. 67): »Da bi stanovništvo jače vezala za dinastiju i državu, vojnička je uprava upotrebila korisne mere: ona je pravoslavne Srbe štitila od katoličkog plemstva, koje je htelo da ih eksploatiše, i bila je vrlo tolerantna u verskom pogledu. Znajući koliko su dinarski doseljenici odani pravoslavnoj veri i kolika bi pogreška bila dirati u njihovu veru, bila je pažljiva i zaštićivala ih od pokušaja obraćanja u katoličku veru koji su retko uspevali. Štiteći tako njihove zemlje i njihova verska osećanja, vojna uprava je našla u tome najbolje sredstvo da ih pridobije i da ih vaspitava u pogledu dinastičkom i vojničkom. Ove Dinarce, koji su iz krajeva ood turskom upravom izbegli u kršnu i siromašnu Liku da bi se spasli gladi i nepravdi, lako je bilo dovesti u zavisnost i formirati ljude po određenom ´" Vani ček: Spom. delo, IV., str. I. " Nije li klasična ova odredba: »Ohne Erlaubniiss des Compagniekommandanten war keine Trauung gestattet.« (Van i če k II., str. 71.) 13 |