DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 1/1933 str. 16     <-- 16 -->        PDF

kalupu, kad im se stvore izgledi na koliko toliko bolji život i kad se zadovoljava
njihova junačka, dinarska sujeta.«


I tako je Vojna Krajina lomila i duše Krajišnika »koji nisu išli za
svojom vlastitom sudbinom niti se borili za svoje ideale; da se nikada
nisu pokoravili onim velikim istorijskim strujama koje u punom sjaju i
težnji za nezavisnošću potresaju i zanose narode do dna duše.« (Cviiić
II — 68 str.).


Ukidanje Vojne Krajine zateklo je Krajišnike nespremne, jer su bili
naučeni, da budu vodeni i komandovani; stoga su se u prvo doba teško
snalazili u slobodnom ekonomskom, a donekle i političkom životu. Eto.
u takovoj su materijalnoj i psihičkoj atmosferi postala, razvijala se i životarila
servitutna prava bivših vojno-krajiških komuniteta.


6) Postanak i razvoj servitutnih prava bivših vojno-krajiških komuniteta.


a) Kostajnica postala je vojno-krajiškim komunitctom godine 1765.
Za vreme kantonskog uređenja Vojne Krajine došla je Kostajnica u posed
šuma Mračaj i Nartak. Na koji način, nije poznato. Iz akata se razabire.
da su te šume ostale u posedu komuniteta do konca XVIII. veka. Početkom
XIX. stoleča oduzete su mu one zbog neracionalnog gospodarenja i
satiranja te su u zemljišnim knjigama upisane na ime državnog erara,
koji je ogolele površine zatim pošumio. Prilikom provođenja segregacije
te su šume dodeljene II. Banskoj imovnoj opštini. Kostajnica je prema
tome ostala razmerno rano bez svojih šuma. Nije poznato, na koji su
način stanovnici podmirivali svoju potrebu na ogrevnom i građevnom
drvetu. Naročito je u potpunoj tami vreme od gubitka šuma pa do reskripta
iz god. 1868 odnosno 1877. Nema nikakovih tragova, po kojima
bi se moglo zaključiti, da bi se povlastice krajiških zakona iz god. 1807
i 1850, a naročito član 18. ovog posljednjeg zapona (odredbe o iskorišćavanju
državnih šuma), protezale i na stanovnike komuniteta. U analima
tadanje državne šumske uprave u Umetiću nema ni traga o besplatnom
izdavanju drveta iz državnih šuma. Tek kasnije nailazimo na Kralj, reskript
od 16. febr. 1868., proglašen naredbom Ministarstva vojnog (Praes.
No. 569 od 5. marta 1868) i Generalne komande u Zagrebu (Praes. No.
153 od 20. marta 1868), koji je veoma karakterističan za ondašnje prilike.
Onaj deo naredbe, koji se odnosi na ovo pitanje, donosimo zbog važnosti
i lakšeg razumevanja na ovom mestu:^´*


».. k. Reichskriegsministerium. Praesidiale No 569.


Seine ... Apostolische Majestat haben mit Ah. Entschliessung vom 16. Februar
1868. in dcn Fiitidai.rental-Gesetzen dann in den libriseii bcsoiidercn Vorscbrifteii inid
Einfuhrungen der k. k. Militargrenze folgeiide Reformen a. g. zu genelimigen und đeren
DurchfiJhrung anzuordnen gerulit:


III. Beziiglich des Forst-Dienst-Reglements:
Ȥ 70. Die Ausdehnung des Rechtes zum Samrneln von Klaub- uiid Abraumliolz
in deri aerarischen Forsten auf die Bewohner der Militar Grenz-Comunitaten in derselben
Art wie solthes im § 70. den Handels- und Qe\verbsleuten in der Orenze zugestanden
ist.«


W i e n, am 5. Marz .866.


... . u h n m. p., Fmlt.


^« Dokumenat je izdavak iz litografisanog originalnog primerka raspisa bivšeg


k. k. R. . r i e g s .1 i n i s t e r i u m a Praes. No .69 od 5. [II. 1868.
J4